|
Poslao: 08 Maj 2006 23:10
|
offline
- bobby
- Administrator
- Pridružio: 04 Sep 2003
- Poruke: 24135
- Gde živiš: Wien
|
Do sada nisam imao zelju da nesto spominjem muziku koju sam ja komponovao.
Mislim... neozbiljno je reci komponovao u mom slucaju, posto nemam ni dana muzicke skole...
Na mom sajtu (dugme 'Sajt' ispod mojih poruka) ima par mojih 'kompozicija' u odeljku My Music.
Osim toga, ima tu jos dosta tih 'kompozicija' na CD-ovima koje preslusam jednom godisnje, i pokusavam da se prisetim povodom cega sam koju melodiju sastavio.
Dobar deo tih melodija je inspirisan nekim osobama (romanticar, sta ces).
Neke su nastale totalnim eksperimentisanjem raznoraznim bankama zvukova za sintisajzer i muzicku karticu.
Volim to sto kroz muziku covek moze da se izrazi, i da to osecanje moze da se prenese. Osim muzike i slike, ne vidim cime jos moze da se prenese ili zapamti neko osecanje koje je vladalo covekom dok je to stvarao. Kada god preslusam te stvari, uvek me obuzmu ista osecanja kao i u momentima dok sam to svirao. Neverovatan je osecaj da se i osecanja mogu zapamtiti, tj. da ih dozivis ponovo onda kada pozelis (samo pustis pesmu). Naravno, intenzitet nije uvek isti, ali je osecanje uvek to isto.
Da ne spominjem da su vecina tih melodija nastale kao posledica platonskih ili neuzvracenih ljubavi. Neko bi se zapitao 'Ko to zeli da mu se vrate osecanja koja je imao zbog neuzvracene ljubavi?'. Paaa....ja.
Nisu me rusile neuzvracene ljubavi. Sto sam voleo ranije da kazem: 'Vitezu su najinteresantnije one tvrdzave koje ne moze osvojiti'.
Ima tu i tuge, i besa (uh, sreca sto svoj bes ne iskaljujem na drugima...), ali ima i pojavljivanja sunca iza oblaka.
Sve u svemu, nadjoh za shodno da ovo podelim sa nekim...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Maj 2006 23:36
|
|
Jos bih dodala i miris nekoga,necega..
Da nema muzike sve bi isuvise bilo hladno,prazno..I u stvari najlepse pesme i slike nastaju kao izraz nekog nezadovoljstva,nekog bunta u nama..
|
|
|
Poslao: 14 Maj 2006 23:42
|
|
Pisana rijec isto moze da prenese osjecanja koja osoba osjeca u datom trenutku. Ako se iskoriste prave rijeci i metafore, i te kako moze da te podsjeti na taj trenutak.
Za sliku se slazem, ja volim da kazem "Ubi me prejaka slika." ... znam, znam ali eto ... 
A muzika ... muzika je valjda najstarija umjetnost, tako da ne znam sta bi bez nje.
|
|
|
Poslao: 03 Jul 2006 09:10
|
|
e vidis za muziku je tacno,znaci kad procitam svoje stare pesme,ako osetim da je pesma takve vrste da i dalje "siri" emociju oko sebe,znaci da je dobra.nevezano da li se setim sebe kada sam je pisao.
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2008 02:38
|
|
Ovo je zanimljiv blog, kako to da ga ranije nisam zapazila?
Mene fasciniraju prizori povezani sa osecanjima. Imam oko umetnika, ali nazalost ne i slikarsku ili muzicku ruku koja bi to mogla da pretoci u oblik, boju, figuraciju ili melodiju. Mozda to rade reditelji u svojim filmovima ili na sceni, poneki, naravno: evociraju neku scenu iz svog iskustva, sasvim intiman dozivljaj neke situacije dogadjaja ili osobe, ozive ga slikom, muzikom, recima, gestom. Mozda je svaka umetnost bas to: evociranje slika, zvukova, reci, melodija i ritmova koji su pohranjeni duboko unutra, memorisani u nama, i umece da se iznesu napolje, da se prikazu.
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2008 13:46
|
|
Hm, mudro zbori bobby... Muzika i slikovita umetnost jesu ključari nekadašnjih emocija/memorija. No, i ja sam uspeo da vremenom razvijem svoj (mnogima preteran i namerno nerazumljiv) stil pisanja (poezija) koji me uvek podseti baš na ono što sam tada, ranije osećao ili mislio... To me fascinira, ali zato i ne čitam svoja dela često - neću da se prezasitim; a simbolizam je meni totalno shvatljiv, a drugima ne, baš zato što ipak svedočim o intimnijim detaljima koje sam morao da 'iznesem' iz sebe, a koji mogu načiniti moju muku nerazumljivom ili vrednom podsmeha od strane drugih...
Nikada do sada nisam nekome otkrio svaki fragment mene kroz moje pisanje - još niko nije zaslužio da pred njim/njom budem ogoljen, a prijatnog osećaja; da me nije sramota zbog pogrešnog shvatanja...
P.S. Trenutno, bobby, ne mogu da skinem i preslušam tvoju muziku, ali ću srediti problem, te izneti utiske... 
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2008 15:35
|
|
boby ne ferceraju ti linkovi na stranici
You don't have permission to access /~e0227529/files/Mala.mp3 on this server.
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2008 17:09
|
|
Malopre sam oklevao da objasnim ovo bar malo sa konkretnije naučne strane, a još i zaboravio da pomenem jednog fascinantnog kompozitora, olako zaboravljenog...
Neću dugo - ali i osećanja i odredjene situacije, zvuci, slike se mogu 'upamtiti'. Postoji, s druge strane i sasvim dokazan koncept 'mišićne memorije'; zato su kod desnorukih ljudi skoro svi mišići desne ruke supreiornije (a opet dovoljno suptilno) razvijeni u odnosu na levu ruku, te smo u nekim stvarima sasvim nevešti kad moramo upotrebiti levu ruku, a još je telo naviknuto na radije korišćenje/forsiranje onoga što je lakše, što više odgovara - te je stvoren i impuls, refleks koji pokreće desnu ruku mnogo pre leve... i tako dalje...
Fora je u tome što se svakim vidom pamćenja stvaraju (sintetišu) odredjeni uzorci, mehanizmi koji telu potpomažu u delovanju koje je prezastupljeno - povećava se koncentracija proteina i RNK potrebnih za sviranje (ako sviramo), crtanje (ako crtamo) i tako u nedogled. Dakle, princip je gomilanja iskustva.
Posle odredjenog vremena, pauze u nekoj aktivnosti, možemo osetiti približno isti (ili barem dovoljno srodni) 'osećaj', pošto su supstance, iako davno proizvedene, još uvek prisutne, ostaju zabeležene u našoj DNK... i nije ih lako uništiti.
P.S. Zato jeste realno više moguće da dvoje pametnih roditelja dobiju pametno dete... mada, to nije striktno pravilo. Inteligencija (kao i bilo koja druga osobina, afinitet Čoveka: crtanje, komponovanje, pisanje, sklonost ka sportu itd.) zavisi od dva uslova - unutrašnjih (geni) i spoljašnjih (okolina, način odrastanja, vaspitanje)...
Zato nije besmisleno reći da je neko od svog oca/ svoje majke nasledio npr. dar za pevanjem ili spoljašnju lepotu (''dobri geni'').
[negde sam pročitao, odavno, da je svako od nas, po statističkoj simbolici, 10% svoja majka, 10% svoj otac, a 80% sam svoj... ]
Dopuna: 02 Feb 2008 17:09
Debil, opet zaboravih da pomenem Aleksandra Skrijabina, odličnog ruskog kompozitora (http://en.wikipedia.org/wiki/Scriabin); po meni, jedan je od najpotcenjenijih ljudi u domenu muzike... Bilo je i svedočenja o tome kako je često umeo da nadmaši velikog Rahmanjinova - u skoro svakom aspektu njihovih života; a da opet ostane manje eksponiran, skroman...
Zanimljivo za njega je da je imao dobar koncept sinestezije, stapanja čula, doživljaja višestrukih osećanja nakon samo jednog opažaja... videćete već nešto o tome na Wikipedia linku koji sam malopre naveo.
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2008 17:23
|
|
@Prokleta Nedelja
Znam da ne rade linkovi. Taj server mi je bio DDoS-ovan, pa su mi ukinuli nalog.
Potrazicu negde drugde da okacim
|
|
