|
Svaki dan kada se probudim prvo sto me ceka jeste jelo! Ali ne bilo kakvo jelo vec 8 parcadi (parcadi!!) `ljeba sa namazamih debelim slojem pavlake ili pastete. Zatim ustanem i na stolu me ceka spisaknamirnica koje trebam da kupim u radnjama koje su od moje kuce udaljene svega 300m da bi imali sta da jedemo, pijemo, sa cime da brisemo zadnjicu i slicno. Posle kupovine dolazi na red rasporedjivanje hrane u kredence posebno napravljene za to. Zatim dolazi na red izlezavanje na krevetu (ponekad ucim mada je ova 3-ca godina, cini mi se, laksa nego predhodna tako da imam mnogo manje da ucim (nedeljno oko 2 sata a nekad i manje)) i tako sve dok ne odem u skolu. Tamo prezivim sve i svasta a zatim se vracam kuci gde mi majka postavlja 100x pitanje: ``Da li si gladan?``, ili ``Da li hoces da jedes?``. Uvece uglavnom odem malo da igram Sony 2 u obliznju igraonicu ili pak odme kod drustva da vidim sta rade pa odemo u setnju (nista lepse od setnje po ovakvom vremenu a jos kad padne mrak....) ili da blejimo kod kuce ali u svakom slucaju provedem se (mada za ljude ova rec ima visestruko znacenje i u vecini slucajeva naj provod je smaranje i sl.). Vracam se kuci, obicno oko 11, uzimam da rucam (!!!) i ako imam snage odgledam South Park (a kad se setim samo pre 2-3 godine sam mislio da su slabi oni ljudi koji lezu u 10 zbog umora... A za koju ogdinu cu i ja tako)! I tako uglavnom proticu moji dani (mada nisam opisao dan u skoli koji predstavlja novu dimenziju). Naravno ubacite tu i PC (ponekad sedim 5 sati a ponekad 0 sve zavisi od raspolozenja i potrebe) i eto vam jednom mog dana. I naravno da sam ja los sin zato sto ne zelim da slusam kako je majka provela dan niti kako je videla danas nekog strca koji se pao (gde su se oni cerekali kao ludi) i sl. Da ne pominjem kako mrzim kada mi majka pomene radnju ili neki poslic po kuci sto zaista mrzim (ali ipak uradim! Znam ja ko je gazda u kuci ali opet.... Agrrr). I uvk cu sve da uradim za nju cak i kada sam u ``najvecem neraspolozenju`` (ako smem ovako da se izrazim). Naravno nista nije jednostavno pa cak ni ovakve sitnice. Lako je kada ti majka kaze da kupis nesto ali ako pocne da objasnjava... AAAAAAAAAAAA onda mi dodje da se obesim i da sam sebe krenem da ujedam samo da bi prestala. To je ono sto je najteze u svemu tome sto men tera da se obesim ponekad (naravno samo u mislima zato sto mislim da je moj zivot sasvim dobar (mada idem sitnim koracima unapred kako bih ga poboljsao  )). I pored svega toga je volim moju mamu vise nego ikoga mada imam i dve bate pa i njih oram da volim (nemojte pogresno da shvatite ovo MORAM). medjutim svakodnevni zivot sa istom osobom moze biti vrlo dosadan i linearan. Kada mi neko pomene majku odmah se setim toga kako ce da me gnjavi da jedem (kao da se svet vrti oko tog hebenog tanjira punog supe ili neke kase). Naravno tu je i cinjenica da roditelji pogresno shvate cinjenicu da previse vremena provodimo kod kuce! DAkle u jednom periodu sam se ubedacio i mislio da je PC sve sto mi treba (mislim da sam bio osnovna skola tad a i u prvoj srednje sam imao ovakvo misljenje) pa je majka videla da moze da mi ugadja do besvesti sto je ok ali sada mi vise to ne treba i ne zelim to. I kako sad ja to njoj da objasnim? I kako da joj objasnim da prestane da mi kupuje garderobu (ja ne volim da trosim pare na to i garderobu kupujem samo kada je to najpotrebnije (za proslave i slicno ne kupujem novu garderobu vec izvucem maksimum od mojh starih stvari)) i da prestane da se ponasa prema meni kao da imam 12 godina? O skoli necu da pricam zato sto mislim da je maksimalno korektna (u svim slucajevima je maksimalno korektna i sve mi dozvoljava) ali me nervira jedno: kada god dobijem neku dobru ocenu ona odmah dolece sa 20 dinara da imam sta da jedem! ALO BRE pa ne radim ja to za pare (bar ne jos) vec za tu diplomu (ili svedocanstvo kako se vec zove). bas sam juce doneo knjizicu sa prosekom iz 1 polugodja 3 razreda srednje skole (prosao sam bez opomena sto sam naravno ocekivao mada sam bio iznenadjen uspehom). I sad gleda majka to i ocuh (mada vise volim da ga zovem cale zato sto nikad pre nisam imao oca pa mi je sve to novo (iako imam 18 godina)) i tek ce cale: `` Otvori knjizicu da ubacim 500 din!!!!!!!!!!``. Meni je doslo da ga oteram u pi*du materinu zato sto me tako ponizavaju i omalovazavaju (ja to tako vidim). Znam da sam ovog leta imao naviku da majci trazim po 20 din prvi put u zivotu sam trazio po koji dinar izmedju dzeparca (i tih 20-ak puta sam se osecao jako bedno i prljavo... ne znam sto ali nikako mi se ne dopada ta ideja da joj trazim pare izmedju dzeparca! Imam dzeparac i to je to) ali to ne znaci da ja zelim da oni nastave da mi daju pare (kakva recenica)! I sve ja to njima kazem u lice ali opet... NE VREDI. U principu ovo su sitnice ali mene jako nerviraju pa nekad mogu da prsnem zbog toga. Samo cu da pomenem i to da nekad roditelji mislie da smo mi slepci i idijoti i da ne znamo kada treba da ucimo! Mrzim kada mi majka kaze da trebam malo da gledam knjigu (svake godine sve redje to govori ali je sasvim dovoljno da mi Anger dodje do +10) i mrzim to sto nema malo poverenja u mene da me pusti da sam to odradim (pogresicu jednom, mozda 2 puta ali naucicu mnogo iz toga (valjda)). Nisam mnogo rekao ali nadam se da ce roditelji da izvuku nesto iz ovog teksta i da ce razmisliti ovome. Izveo bih jedan zakljucak ali necu zato sto bi i on bio diskutabilan (ovo je univerzalan tema za razgovor ali ja sam je sve na proste stvari i primere) a posto je mousepad u kojem pisem ovaj post poceo da opasno koci postedecu ga bola i stacu OVDE!
next time cu pricati o novim tehnologijama (PC, mobilni, muzika i sl.)
|
