JPEG je već kompresovan format, tako da ne iznenađuju jako slabi procenti kompresije opštih kompresionih alata. Za kompresiju JPEG je najbolje koristiti specifične alatke ili editore rasterske grafike. S time da je JPEG lossy format, pa se svaka kompresija ogledava kroz gubitak kvaliteta (vidljiv ili ne - to zavisi od nivoa kompresije i same slike). Opšti kompresori jako slabo rade na već kompresovanim datotekama, bilo da su u pitanju JPEG, PNG, MP3, MP4, itd.
Elem kompresija već kompresovanih datoteka štedi jedva par procenata što u praksi dođe od nekoliko bajta do najviše par kilobajta za veće arhive. Ono: uštediš 10-20 kb na arhivi od 500 mb. To je na nivou statističke greške i nije vredno cimanja sa 20 različitih kompresora.
Elem, upotreba memorije, upotreba procesorskog vremena i sporoća pri kompresiji/dekompresiji diskvalifikuje sve te "ekstremne" losless kompresore. Jednostavno nisu upotrebljivi za svakodnevnu upotrebu. Drugo, većina su ionako eksperimentalni.
Ja bih radije izabrao slabiju kompresiju, nego čekao 2 sata za dekompresiju arhive od 1 GB.
|