branko62 ::
Upravo obrnuto - ratovi njima DONOSE pare, to im nije trosak. E sad od tih para se deo izdvaja i za naucna istrazivanja, a posto ona ne donose profit, onda njih smanjuju. Lepo je sto habl slika po svemiru, ali od toga nema vajde. Kapitalizam je surov. Ali zato u istrazivanja novih oruzja ulazu podosta...
Poenta je pre u kratkovidosti kapitalizma, nego u njegovoj surovosti. I te kako ima vajde od toga što Habl slika po svemiru, čak i za najveće glavonje, ali to nije priča na kratke već na duže staze. A ako se kinta ne okreće brzo, nisu zainteresovani. Sama suština međuplanetarnih putovanja, kao odskočna daska za kolonizaciju drugih svetova, je u perspektivi - bez ikakvog preterivanja - pitanje opstanka ljudske vrste. To bi kapitalizam morao da vidi bolje od svih. Naime, u zatvorenom sistemu sve ograničenijih resursa - kao što je naša planeta - gde se stepen i broj konzumenata neprestano znatno povećava (prenaseljenost, zagađenje, iscrpljivanje i nestanak vitalnih resursa, potrošnja kao imperativ...), jedini realan scenario je neizbežna katastrofa. Recimo, kad sve presuši, kad više ne bude bilo pijaće vode ni za koga, baš me zanima šta će puniše sa svojim nepresušnim kapitalom... Postoji jedna sjajna indijanska poslovica/proročanstvo:
Citat:When all the trees have been cut down,
when all the animals have been hunted,
when all the waters are polluted,
when all the air is unsafe to breathe,
only then will you discover you cannot eat money.
lnenad ::Ovo je nemoguce, samom cinjenicom da umijemo da precistimo slanu vodu garantuje nam jos 1000000 godina sa dovoljnom kolicinom vode.
Baš me zanima komentar više od 1,3 milijarde ljudi koji danas nemaju čistu vodu za piće na ovu tvoju konstataciju...
Desalinizacija vode je proces koji nam je poznat već više od 2500 godina. Nikada se nije pokazao kao dovoljno dobar da bude dominantan. Pogotovu danas, kada je so još i najmanji problem u vodi usled zagađenja. Desalinizacija je skup, energetski zahtevan i po okolinu štetan proces. Nisam baš siguran da će nam utoliti žeđ za sledećih milion godina... Uostalom, nije voda jedini vitalni resurs koji nam ponestaje polako ali sigurno...
Ali, nema veze, da uzmemo desalinizaciju kao budući pravac kretanja. Čim voda postane tako važan a samim tim i skup resurs, tu će odmah prste da umešaju velike kompanije. Zar ne primećujete da stvari koje su nekada bile besplatne sada se naplaćuju (npr. voda), s tendencijom da u budućnosti postanu paprene? Pa danas se kupuju melodije za telefon?! Pre je to bilo besplatno, ali nas je neko u međuvremenu ubedio da je bolje da platiš... Zamisli kako će nas tek lako ubediti za vodu za piće...
Šta će tek biti s tom pričom ne smem ni da pomislim, rizikujući da zvučim kao ludi apokaliptičar... Ako je danas pijaća voda privilegija 75% stanovništva, zanima me na šta će ličiti čovečanstvo kad taj procenat padne na 10%, zato što je voda prezagađena a još pre preskupa i samim tim postaje prilika za enormnu zaradu, onakvu kakvu svet nikada nije video do tada... Mudrijaši kažu da se najlakše i najbolje zarađuje na muškoj gluposti i ženskoj sujeti. Ne, dragi moji, najbolje se zarađuje na tuđoj nesreći. Nažalost.
Voleo bih da grešim, ali je trend upravo ono što žestoko zabrinjava. Osloniti se jedino na našu planetu kao izvor resursa u ovakvoj konstelaciji odnosa ne sluti na dobro. Bojim se da je rasterećenje naše planete, na ovaj ili onaj način, jedini put.
Problem i jeste kapitalizam, a ne nedostatak vode, vjerujem da ce u jednom trenutnku u buducnosti pustinje prestati da postoje, jer kada pronadju nacin za navodnjavanje africkih pustinja voda nece vise biti problem. Fora je sto bi se taj problem mogao rijesiti i danas, da to neko stvarno hoce, kao i svjetska glad. Jer realno, proizvodimo velike viskove hrane.
Čak i da je tako, nije dovoljno samo prehraniti se. BBC je u jednom svom dokumentarcu ("Disposable Planet?") pokazao da bi za današnjih gotovo 7 milijardi ljudi na planeti, da bi svi živeli kao tipičan predstavnik srednje klase na Zapadu, bilo potrebno 5,5 planeta poput naše. Toliko resursa nam treba. A njih na Zemlji jednostavno nema dovoljno i sve priče o budućoj ravnopravnosti među ljudima su najobičnije koještarije. Osvrnimo se samo oko sebe, rat za resurse odavno traje... i... polako se zahuktava...
Planeta nam je umorna, iscrpljena, prenaseljena, zagađena, sve skučenija. Kao sto je pred kraj XV veka bilo potrebno nešto poput puta do Amerike, da bi kasnije usledila kolonizacija (šta god mislili o njoj), tako će nam uskoro trebati novo mesto za život. Dve su realne opcije: ili ispod okeana, ili Mars, a kasnije prirodni sateliti gasovitih džinova Sunčevog sistema.
Odlutali smo od teme doduse, ali ajde...
Mislim da je kolonizacija drugih svetova pusta mastarija. Ne kazem, ako civilizacija prezivi narednih par hiljada ili miliona godina, onda ce mozda i biti moguce takvo nesto, pod uslovom da dodje do odgovarajucih pronalazaka. Nemozemo smatrati da ce do pronalaska adekvatnih energetskih izvora i motora neminovno doci, tako da je to sve AKO.
Nije tako popularno, ali pravo resenje je smanjenje broja ljudi na planeti. Mozete li da zamislite koji bi to raj bio ? Bez zagadjenja, u rekama pijaca voda, cist vazduh, hrana bez otrova... Ali nazalost cini se verovatnija kolonizacija drugih svetova nego ova varijanta da se ljudi sloze i dogovore kako da na najpametniji nacin iskoristimo ovu planetu
branko62 ::Odlutali smo od teme doduse, ali ajde...
Nek splituje™ moderacija ako je problem.
Citat:Mislim da je kolonizacija drugih svetova pusta mastarija. Ne kazem, ako civilizacija prezivi narednih par hiljada ili miliona godina, onda ce mozda i biti moguce takvo nesto, pod uslovom da dodje do odgovarajucih pronalazaka. Nemozemo smatrati da ce do pronalaska adekvatnih energetskih izvora i motora neminovno doci, tako da je to sve AKO.
Zašto puka maštarija? Zbog nedostatka tehnoloških rešenja? Ljudi ne shvataju da mi danas imamo znatno bolje uslove za slanje čoveka na Mars nego što su imali Amerikanci za slanje na Mesec 1961. godine, kada je započet "Apolo" program. U pitanju su druge stvari. Tada je bila bitna patkometrija sa SSSR-om. Danas nema bipolarnog sveta, nema velikog takmičenja kao generatora napretka. Kada bi se države međusobno ujedinile u tom poduhvatu (pošto je to stvarno nešto što bi moralo biti međudržavni čin) i pošteno posvetile postizanju tog zadatka - slanja čoveka na Mars, 20 godina bi bilo mnogo za to, tamo bi bili i ranije. Međutim, trenutno motiv ne postoji iako tehnologija praktično postoji. Po ko zna koji put kažem: nažalost.
Citat:Nije tako popularno, ali pravo resenje je smanjenje broja ljudi na planeti. Mozete li da zamislite koji bi to raj bio ? Bez zagadjenja, u rekama pijaca voda, cist vazduh, hrana bez otrova... Ali nazalost cini se verovatnija kolonizacija drugih svetova nego ova varijanta da se ljudi sloze i dogovore kako da na najpametniji nacin iskoristimo ovu planetu