|
Poslao: 14 Dec 2007 13:28
|
offline
- Pridružio: 09 Jun 2006
- Poruke: 157
|
Da, samo joj ne znam formulu.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2007 14:28
|
offline
- jt
- Građanin
- Pridružio: 27 Jun 2005
- Poruke: 255
|
Zasad su opisali samo HFO. Dobija se reakcijom F2 i vode na niskim temperaturama i izoluje se matriks izolacionom tehnikom. Izuzetno je jako oksidaciono sredstvo, i pretpostavlja se da iz ovog jedinjenja izdvaja O a ne iz vode prilikom uvođenja F2 u vodu. HFO je jako nestabilna čak i na niskim temperaturama. (literatura:Greenwood, Earnshaw; The chemistry of the elements).
Dopuna: 14 Dec 2007 14:28
Kako se razdvajaju izotopi urana za nuklearne potrebe?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2007 14:41
|
offline
- Pridružio: 09 Jun 2006
- Poruke: 157
|
Ruski fizičari G. N. Flerov i K. A. Petrjak su 1940. godine zaista otkrili da se teži izotop urana, U-238, ponekad spontano cepa bez dodatne čestice. Uran pokazuje nestabilnost uglavnom emitujući alfa-čestice, ali u jednoj funti urana ima četiri spontane fisije u sekundi, dok oko 8 miliona jezgara emituje alfa-čestice.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2007 14:44
|
offline
- jt
- Građanin
- Pridružio: 27 Jun 2005
- Poruke: 255
|
Da, ali prilikom fisije u reaktorima treba da se koncentriše jedan izotop. Kako se to vrši?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2007 14:53
|
offline
- Pridružio: 09 Jun 2006
- Poruke: 157
|
Koncentrise?
Spontana fisija se isto tako dešava u uranu 235, u protaktinijumu, u torijumu i - češće - u transuranskim elementima. Sto su jezgra veća, verovatnoća spontane fisije je veća. U najtežim elementima - ajnštajnijumu, fermijumu i mendeljejevijumu - fisija postaje najvažniji metod raspadanja, daleko nadmašujući emisiju alfa-čestica.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2007 15:46
|
offline
- jt
- Građanin
- Pridružio: 27 Jun 2005
- Poruke: 255
|
U nuklearnim reaktorima kada se koristi uran kao izvor energije treba da se koncentriše 235U izotop. To je zbog toga, što je samo sa tom izotopom može postići efikasan rad reaktora. Tako, prilikom fisije prirodnog urana nastaju uglavnom brzi neutroni, koji nisu efikasni za podržavanje fisije nastalih jezgara, ali prilikom fisije 235 izotopa nastaju "spori" "termički" neutroni koji već ispunjavaju uslove. Zbog toga za održavanje dalje fisije treba da se eleiminiše "štetno" dejstvo brzih neutrona i to se postigne koncentrisanjem 235 izotopa urana. Uglavnom kao polazna supstanca se upotrebljava UO2, koji prilikom tretiranja sa HF i CoF3 prevodi u UF6. UF6 ima sposobnost da volatilizuje već i pri malom zagrevanju (ne znam tačno na koliko stepeni). U gasnom stanju se izvrši koncentrisanje pomoću ultracentrifuga sve dok se ne postigne željena koncentracija tog izotopa (od 0.72% se postigne udeo od 2-3%), posle se kondenzuje gas do tečnost i izvrši redukcija pomoću metalnog kalcijuma. Dobija se elementarni U koji se dalje preradi radi dobijanja UO2.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Dec 2007 12:49
|
offline
- Pridružio: 09 Jun 2006
- Poruke: 157
|
Posto je tesko odgovarati na fakultetska pitanja (a ja nemam fakultet ni og F), postavicu jedno srednjoskolsko pitanje iz fizicke hemije.
Šta je kvašljiva, a šta ne kvašljiva tečnost? Objasni pojavu i navedi primer.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Dec 2007 18:53
|
offline
- nirre
- Super građanin
- Pridružio: 26 Mar 2005
- Poruke: 1489
- Gde živiš: Podgorica
|
Kada se kapilara uroni u neku tecnost tako da joj donji kraj bude ispod slobodne povrsine pojavice se odstupanje nivoa tecnosti u kapilari od nivoa slobodne povrsine.E sada ako su sile izmedju molekula same tecnosti(kohezija) manje od sila izmedju molekula zidova i tecnosti(adhezija) onda se tecnost penje tj kaze se da "kvasi" zidove suda(meniskus je konkavan)a nivo je veci od nivoa slobodne povrsine tecnosti a slucaju kada je kohezija znatno veca od adhezije onda je tecnost ne kvasi zidove(meniskus je konveksan)i na nizem je nivou od slobodne povrsine tecnosti(npr ziva).
|
|
|
|
|
|
