Dusan ::Posebna vrsta ludila ostavljja i posebne ožiljke...
Znam ... i ja ih nosim. I svi su posledica samo i samo mojih izbora, zato nemam na koga drugog da se žalim ... (zanimljivo da ni jedan nisam napravila mlada i neiskusna, već sve tamo posle dvaJes' pete )
Ali mnogi me više ne bole, samo podsjećaju ... Nosim ih sada kao štit.
Dusan :: Ja se ne bojim ljudi, već onog neljudskog u njima
Još uvijek nisam naučila da se bojim ... i ne mislim o tome dok se direktno ne suočim, a onda se borim, pa kom opanci... (tom i džeri )
P. S. Ova posebna vrsta mi ne bi trebala ostaviti ožiljke, osim ako me ne ujede kraljevska kobra, pojede krokodil, tigar, pregazi slon ili se ne zaljubim u nekog Indijca.
Biću oprezna, obećavam!
P. S. 2 Ako me ne savlada umor posle 11-satnog radnog vremena ... sjetim se one lozinke večeras...
Moja divna Danuška!
Kako nam se naši lični putevi nekada preokrenu, pa krenemo nekuda kuda nismo ni mislili da ćemo .. ikad. Odemo sa jednog mjesta, nađemo neko drugo ... koje nas čini srećnijim ...
... ali dobre ljude nikad ne zaboravimo...
i za moju Danu.
Popravih neispravan link, sad ponovo fercera.
Samo što meni taj neko više ne nedostaje...
Dobro sam ... posao me "lomi", ali ne dam se ... radim, bavim se mojim sinom, visim na netu kad stignem ... i tragam za lijepim stvarima, slušam lijepu muziku, pričam s divnim ljudima, smijem se ... i učim, sanja(ri)m, planiram, spremam se ... kad se ima cilj, ništa nije nemoguće!
...
E, da ... 'ste znali da se na hindiju srce kaže - Dil, a ljubav - Pyaar ...
Citat:spremam se ... kad se ima cilj, ništa nije nemoguće! Zaljubljen
Spremaj se. Tako je lepo kada i ja svratim malko ovde pa pročitam.Ihajjj meniiiiii se neko tako lepo obratio i ja evo sada kao detešce srećna.Znam da je posao,posao.Spremam se da ti malko napišem,neću ovde da me negrde
A dotle draga moja doktorka radi i uživaj sa kako ti kažeš malim zmajićem,,,al oni već više nisu mali.Sutra proslavljamo jedanaesti rođendan,a u julu očekuje moja gospojica brata. One dve reči ,,,jel to i ti nešto opet učiš
Jednom u 100 godina svratim u moj grad ... nekako ne stižem, a uvijek mi se vrati osmijeh na lice kad vas vidim.
I dalje u "Indija " tripu ... samo ne mogu da dijelim fotke sa lica mjesta... iz Delhija, Mumbaija, Džodpura, Ahmedabada... zato što moj Indijac ne želi da se, jelte, eksponira ...
Zato, imam druge "istočne" ... samo da malo osvježim blogić... dok ne stignem tamo daaaleekoo