|
I
Trudim se da potisnem sva secanja na tebe, ali ona nekako uvek uspeju da isplivaju na moje oci u obliku suza, mastanja, reci: zasto? Zato sto mi nedostajes ti, tvoji dodiri, poljupci, saputanja na usne...drzanje za ruke, sve sitnice... Sve, sve... I lazi. I svadje. Da li znas koliko mislim na tebe? Da li te je uopste briga? Za sve suze, poglede u prazno? Da li znas koliko je glupo to sto sam pokusala da vratim sate u nazad? Kao, vraticu vreme, proslost, vraticu tebe...ljubav... Da li znas koliko me bole tvoji pogledi, tako olovno hladni? Srecemo se kao stranci... Tako nemilosrdno brises svaki trag srece u meni... I nije ti zao. Da li je kasno da te zamrzim?
II
Ne volim te... Ne, ne više... Gledam te sa lažnom iskricom ljubavi u očima. Smeješ se. Pun si sebe. Gledamo se. Ne trepćemo. Pustam ravnodušnost svuda po licu. Usne mi se krive u zadovoljan osmeh. Tvoj osmeh propada, nestaje. U očima ti se gasi licemeran sjaj koji je postojao samo zbog moje bezuslovne ljubavi. Vidiš da nemaš više čemu da se raduješ. Nema ljubavi, nema suza. Bol je nestao pre nego što sam očekivala... Pepeo je posut po rečima: Volim te.
Odlazi... Nemaš šta više da tražiš ovde...
|
