|
Hmmm zanimljivo ali previse sirovo, nisu naveli sta to izaziva efekat stakle baste a sta nastaje sagorevanjem "biogoriva".
Elem, kao sto Zoni rece, na motorima nisu potrebe modifikacije, ali na starijim automobilima potrebne su modifikacija tj. na neki nacin i redovna zamena dovodnih instalacija, sto i nije veliki trošak.
Odgovor Ane Radovanovic, menadžera prodaje u Victoria Group-i na pitanje o težem startovanju motora na biodizel je
Citat:Mana dizel motora generalno je sporije paljenje na nizim temperaturama (ispod nule).Zato se u procesu prerade sirove nafte I dobijanju pojedinih derivata nafte dodaju razne hemijske supstance kojima se smanjuju MANE fosilnih goriva, a samim tim u dizele se dodaju aditivi kojima se povecava otpornost ovog goriva na niske temperature.
U samom procesu tranesterifikacije, kojim se proizvodi biodizel u Rafineriji Sid, dodaju se specijalni aditivi (nisu isti kao za fosilne dizele, sto je I logicno), kojima se resava taj problem.
Po standardu DIN 14214 biodizel se moze voziti I na temperature do minus 20. Biodizel u Srbiji mora zadovolji sve kritrtijume ovog standarda.
Uopšte globalnu ocenu o biodizelu mi je dala i Jelena Mitrovic, dipl.ing.hemije i rukovodilac projekta u Victoria Group-i
Citat:Osnov nase price za proizvodnju biodizela je je finalizacija sirovog biljnog ulja kroz rafinisano jestivo i drugi put, a to je biodizel. Uvek je bolje, bar u biznisu imati sigurnu alternativu. Biodizel je dobro gorivo, potpuno moze zameniti dizel, ekoloski prihvatljivo, a da ne idemo daleko, u nasoj zemlji proizvodnja biodizela ne ugrozava proizvodnju jestivog ulja.
|
