|
Poslao: 16 Sep 2008 19:41
|
|
Pa...Za egipat se veruje da je ispod Svinge sakrivena tajna i spisi sa Atlantide.Da egipcani cuvaju tajnu o atlantidi.Naravno moras savrseno da znas hijeroglife i staroegipatski jezik da bi do nekog zakljucka dosao.Onda Maje.Jaka civilizacija na jugu Amerike.Postoje nekoliko hramova za koje se predpostavlja da imaju slike zivotinja koje su zivele u Atlantidi.Pa onda tu su takodje i piramide kulture Maja.takodje u Legendama Maja spominje se dolazak cudnovatih bogova bele puti koji su dosli sa mora.Moje je misljenje da su preziveli atlantidjani otisli na razlicite delove sveta i ostavili po deo velike slagalice o njihovoj kulturi i religiji.Mada priznajem.Da bi dokazao da je Atlantida postojala moras da znas arheologiju, biblju, da znas da citas hijeroglife i piktograme Maja.Kao sto sam rekla.Ovo je jedna velika slagalica i nije je lako sloziti, ali je zato pravo uzivanje razmisljati istrazivati i verovati u Atlantidu.
|
|
|
Poslao: 17 Sep 2008 12:48
|
|
Atlantida  u grčkoj mitologiji otok je legendarne drevne kulture, o čijem samom postojanju i lokaciji nema čvrstih dokaza. Prvi put Atlantidu spominje starogrčki filozof Platon, koji kaže da je ona razorena prirodnom katastrofom, najvjerojatnije potresom ili potopom. To je navodno bilo više od 9 400 godina prije Platona.
Kao priča u Platonovim dijalozima (Kritija i Timej), Atlantida je često opisivana kao mit koji je Platon stvorio da bi ilustrirao svoje političke teorije. Premda je funkcija priče jasna, raspravlja se je li Platon doista imao inspiraciju stvarnim događajem, odnosno starijom tradicijom. Neki tvrde da se Platon prisjetio erupcije Tere ili Trojanskog rata, dok drugi inzistiraju da su mu motivacija bili suvremeniji događaji poput uništenja Helikea 373. p.n.e. kad je taj grad potonuo u noći ili pak atenska invazija na Siciliju od 415. p.n.e. do 413. p.n.e..
O mogućem postojanju Atlantide raspravljalo se od antike, ali je često to vjerovanje odbacivano. Priču su otkrili humanisti u novije vrijeme, premda je u srednjem vijeku bila nepoznata.
Dan danas, Atlantida je inspiracija brojnim piscima i stvaraocima, od znanstvene fantastike preko stripova do filmova, a njezino je ime postalo eponim za izgubljenu civilizaciju.
Platon u Timeju predstavlja Atlantidu, a osobe koje sudjeluju jesu Kritija, Timej, Hermokrat i Sokrat, premda samo Kritija govori o Atlantidi.
Prema Platonu, Atlantida je bila velik otok, veličine kao Libija i Azija zajedno. Nalazio se s "one strane Heraklovih stupova" (Gibraltar). To je bila plodna i bogata zemlja koja je davala dvije žetve godišnje. Stanovništvo se bavilo poljoprivredom, stočarstvom i zanatima. Kopali su i topili rude. U izobilju je bilo zlata, najcjenjenijeg materijala. Raširen je bio i materijal "orihalk".
U sredini otoka nalazila su se dva izvora; jedan s hladnom, a jedan s toplom vodom. Oko njih su stanovnici izgradili bazene za kupanje, od kojih su neki bili pokriveni. Postojalo je više gradova i tri pristraništa. Zemljom je vladao Atlant uz pomoć 10 careva. Sastajali su se svakih 6 godina, donosili zakone i sudili.
Stanovništvo je uživalo u sreći i bogatstvu sve dok njihovi carevi nisu zaratili s ostatkom svijeta. Atlantiđanima neprijateljsku vojsku predvodili su Grci, a na njihovu čelu bijahu Atenjani. U strahovitoj bici Grci su odnijeli potpunu pobjedu i spriječili Atlantiđane da se prošire "s ove strane Heraklovih stupova".
Platon, čika koji je sve počeo
Mnoga mjesta dijele neke značajke s Atlantidom (voda, katastrofalni kraj, isto razdoblje), ali ni za jedno mjesto ne može biti dokazano je li ondje doista bila Atlantida. Neke od predloženih lokacija jesu u Sredozemnom moru ili blizu njega: Sardinija, Kreta i Santorini, Cipar, Malta, Ponza, a također i gradovi ILI države poput Troje, Tartesa ili Tantala te Turske, sve do nove izraelsko-sinajske teorije. Kanarski otoci uzeti su kao moguća lokacija također - zapadno od Gibraltara, ali blizu Sredozemnom moru.
Velika erupcija vulkana Tere dogodila se oko 17. do 15. stoljeća prije nove ere te uništila minojsku civilizaciju na Kreti pa mnogi vjeruju da je to inspiriralo priču o Atlantidi. A. G. Galanopoulos govori da je moguće da je narušen vremenski sklad zbog pogreške u prijevodu s egipatskog na grčki te su se tako stotine godina pretvorile u tisuće godine. Tako bi se doba Atlantide poklapalo s kretskim dobom - 900 godina prije Solona bilo bi 15. stoljeće p.n.e..
Santorini iz zraka, jedna od mogućih lokacija Atlantide
Predlagane su i lokacije izvan Sredozemlja poput Andaluzije, Indonezije, Bermudskog trokuta te Kariba. U Crnom moru predložene su tri lokacije: Bospor, Sinop i Ankomah, legendarno mjesto blizu Trabzona.
Predlagane su također i Švedska, Irska i Sjeverno more (Ulf Erlingsson).
Govorilo se čak i o mjestima u Tihom i Indijskom oceanu poput Indonezije, Malazije i izguubljenog kontinenta kod Indije, tzv. Kumari Kandam. Predlagani su čak i Kuba te Bahami, a neki vjeruju da se Atlantida protezala od Španjolske do Srednje Amerike. Ignatius Loyola Donnelly povezuje Atlantidu s Astecima.
Također su brojna otočja predlagana poput Azura ili Kariba.
eydis.fantasy-hr.com/Atlantida-t2839.html
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Sep 2008 01:02
|
|
Čestitam, mago ! Pronašla si izuzetan link - astrologija.11.forumer.com/a/stare-civiliza.....ost44.html Marko Porčić, student II godine arheologije u Beogradu, napisao je, leta 2006., sadržajan i kritički rad o istorijatu pretpostavki i istraživanja Atlantide.
Malo sam zbunjen – izgleda da su ipak postojala dva različita Spens(er)a Luisa (jedan osnivač AMORC-a u Americi, a drugi engleski književnik i publicista).
«Međutim, Mukova objašnjenja ne zadovoljavaju prave naučno-metodološke kriterijume, pa čak ni najosnovnije pravilo pri iznošenju takvih hipoteza (ne zaboravimo, on pretenduje da objasni globalne fenomene kao što su kraj ledenog doba, povećanje nivoa mora, migracija jegulja...), a to je da navede literaturu u kojoj možemo da proverimo podatke i objašnjenja koja Muk uzima za sigurne i dokazane. Neproverljivost podataka tipična je za sve vidove pseudonauke pa tako i za pseudoarheologiju koja je postala "majka" diletantskih, prevarantskih i besmislenih teorija i hipoteza o Atlantidi. Postoji čitava plejada pseudonaučnika, mistika i okultista poput Paula Šlimana (unuk H. Šlimana), Augustusa Le Plonžona, Rudolfa Štajnera, Madam Blavacki itd., koji iznose apsolutno besmislene i nemoguće dokaze o postojanju Atlantide», piše Porčić.
Na mysterywithus.com/2008/09/lemurija/ sam saznao da je ideja o misterioznom kontinentu u Indijskom okeanu (kasnije ''Lemurija'') možda potekla od Darvinove težnje da se objasni rasprostranjenost lemura na Madagaskaru, u Africi, Indiji i Indoneziji. Treba imati u vidu da se u Darvinovo doba još nije ni pretpostavljalo kretanje kontinenata, tj. da je nekada postojalo prakopno Pangea (koja se posle u paleozoiku raspala na Gondvanu – kontinent na južnoj hemisferi, i na kanadsko-baltičko-sibirski štit na severnoj hemisferi). Gondvana se, potom, u mezozojskoj eri podelila na brazilsko-afrički i australijsko-indo-madagaskarski kompleks. E, ovaj poslednji je verovatno bio zajedničko stecište predaka lemura koji se danas mogu naći u tropskim šumama po obodu Indijskog okeana.
Hvala ti za ove stećke na hr.atlantida.spletnestrani.com/atlantida/. Nikada ih ne bih pronašao.
Kontinenti koji su činili Gondvanu
|
|
|
Poslao: 18 Sep 2008 11:55
|
|
Hijeraku.Volela bih da ocenis moje misljenje o Egiptu i civilizaciji Maja i Asteka i kako se kod njih nalaze moguci ostaci kulture Atlantide.Hvala.
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2008 18:15
|
|
Evo šta sam pronašao u ''Politikinom zabavniku'', br. 2406., 20.III 1998., u listu kojeg bije glas da je neozbiljan (tj. da je za decu):
«Kecal [misli se na lepu šarenu pticu koja živi u Srednjoj Americi – prim. Hijerakul] se u religiji Asteka prvi put pominje negde tokom prvog milenijuma pre nove ere kao pernati bog Kecalkoatl. Ime je nastalo spajanjem dve reči – kecal, što je ime junaka [misli se na pticu – prim. Hijerakul] naše priče, i koatl, što znači zmija. Ovaj bog vremenom je poistovećen sa kecalom koji je tako stekao ugled svete ptice. Legenda kaže da je bog Kecalkoatl naučio Asteke umetnosti građenja i ukrašavanja i pokazao im kako da obrađuju zemlju, upravljaju državom i obavljaju verske obrede. Zato je ovaj bog zauzimao istaknuto mesto u verskom životu naroda Asteka do najudaljenijih krajeva Centralne Amerike. Često je prikazivan na skulpturama i reljefima hramova i drugih građevina kao visok beli čovek duge brade. […] Prema kazivanju Asteka, Kecalkoatl se sukobio sa suparničkim božanstvom Teskatlipokom i odlučio da napusti zemlju. Bila je to prava trijumfalna povorka. Celim putem su Indijanci izražavali svoju zahvalnost Kecalkoatlu, bogu koji ih je naučio kako da obrađuju zemlju i podario im seme kukuruza. Kada je stigao do obale mora, Kecalkoatl se pretvorio u zmiju i, uz obećanje da će se vratiti, nestao u talasima. Nažalost, vera u njegov povratak donela je propast astečkom narodu».
Kecal
Izgleda da je iz ovakvih priča potekla pretpostavka o atlantidskim elementima među plemenima Centralne Amerike. Ti elementi su:
1. u imenu Kecalkoatla, tačnije u imenu ''koatla'' (što znači zmija), se ne može poreći prisustvo ''atla'' u poslednjem delu teonima;
2. bledolikost koja je opisana u mitologiji Asteka upućuje možda na neindijansku rasu;
3. predavanje znanja potrebnog za egzistenciju plemêna takođe upućije na stranost (tuđinstvo) bledolikog Kecalkoatla među plemenima Asteka.
Međutim, mislim da ovde još uvek ima mesta nedoumicama i da argument o ''Atlantidi do Bahama'' nije razmotren do kraja:
1. da li je astečko ''-atl'' uopšte u etimološkoj vezi sa praindoevropskim *tel- (od čega je grčki glagol tlenai = ''nositi'', a odatle imena Atlant i Atlas <= Wikipedia) i ako nije da li to onda znači da nikada nije postojala mogućnost korelacije između praindoevropskog korena i altajsko-indijanske porodice reči ? Veliki broj imena su se završavala na –atl ili –otl. Vrhovni astečki bog (bog sunca) je bio Teotl, ali to ne znači da je grčka reč ''teos'' = bog uticala na formiranje imena ovog boga.
2. ono što dodatno kompikuje stvar je hipoteza da su Asteci, Maje, Inke, Olmeci, Tolteci, Moče i druga plemena Srednje i Južne Amerike, svoje civilizacije delom zasnovale na civilizaciji pravih starosedelaca. Verovali ili ne, postoji pretpostavka da su prvi ljudi koji su se domogli centralnih i južnih delova Amerike bili pripadnici Polinežana (stanovnici pacifičkih ostrva). Za ovo sam prvi put čuo u serijalu ''Discovery'' pre možda dve godine. Maori (prastanovnici Novog Zelanda), za koje se smatra da su poreklom sa polinežanskih ostrva, imaju svetlo-smeđu kožu (!!!). Međutim, to još ne znači da je ''bledolikost'' Kecalkoatla (ili Kveztalkoatla – kako se piše u nekim drugim transkripcijama) zasnovana na sećanju pretpostavljene kulture Polinežana. Možda je i Astecima bela boja značila isto što i nama danas, pa su je namenili opisu jednog boga (ispada da su određeni bogovi svih delova sveta uvek blještavi, svetli, beli) ? tosha.dzaba.com/custom2.html : «Asteci su ga zamisljali kao belog coveka talasaste brade, mada ni sami nisu imali brade. Legenda je govorila da je beli bog stigao iz zemlje izlazeceg sunca na krilatom brodu (Asteci nisu znali za jedra) i iskrcao se bas tamo gde su se iskrcali Spanci». Zanimljiva ali pseudonaučna objašnjenja nude Rejmond Drejk u knjizi «Bogovi i astronauti drevnog Zapada» i Ed Šervud (istraživač NLO fenomena iz Santa Monike, SAD). Naime, u podkategoriju NLO-a su tzv. NLH (neidentifikovani leteći humanoidi). Sumnja se, a ta sumnja se graniči sa naučnom fantastikom, da je Kecalkoatl jedan od mnogih drevnih NLH pojava registrovanih u astečkoj religiji. U svakom slučaju, pitanje o Kvacelkoatlu ostaje otvoreno, a to ne znači i moguće za hipotezu o Atlantidi.
3. mitologije gotovo svih naroda govore o mitskom pretku koji je učio narode kako da se snalaze u životu, kako da preživljavaju. U mojoj temi na mycity.rs/Nauka/Mitologija-ribolikih-antropomorfizama.html može se pročitati o oanesu – ribolikoj spodobi koja je u regionu Mesopotamije učila ljude isto što i Kecalkoatl Asteke. Tu je i Bunjel (Бунјел) kod Aboridžina i td. Sam mitološki Sveti Sava je podučavao ljude određenim stvarima.
Pokušao sam iz priloženog ukazati da neki elementi zaista mogu biti viđeni kao ''misterija'' ali i da se isti mogu razmatrati na sasvim drugačiji način. Uzrok sukobljenosti ove dve tačke gledišta nije ništa drugo do ne postojanje činjenica (koje uvek manjkaju) ili, pak, ne priznavanje (i priznavanje) ne postojanja činjenica.
Po mom mišljenju, osećanje radosti, željâ, nadanja iskazanih putem verovanja u postojanje Atlantide, predstavlja onu vrstu psihološkog fenomena koju su imali ljudi srednjeg veka verovanjem u tzv. ''Sveti gral'' ili ''kamen mudrosti'' (ovo je istražio Karl Jung). To nije ništa nenormalno ili čudno. To je prirodni proces utemeljenja kolektivne i individualne svesti. Čini se da je naučna radoznalost nešto drugo – ukoliko se dokaže da Atlantida nikada nije postojala, ostaće izazov ispitati sve te elemente koji su doveli do toga da se napravi jedna fikcija kakav je mit o Atlantidi.
Što se tiče veze Atlantida-Egipat, napisaću ono što pročitah na astrologija.11.forumer.com/a/stare-civiliza.....ost44.html :
«O Atlantidi i događajima koji su za nju vezani pripoveda Kritija: Solon, grčki zakonodavac i jedan od Sedmorice mudraca, je prilikom posete Egiptu čuo čudnu priču od egipatskih sveštenika iz grada Saisa. Ta priča je bila zapisana na stubovima hrama boginje Neit u Saisu i u njoj se govori o velikom i moćnom kraljevstvu, koje se nalazilo na ostrvu koje je "po veličini bilo veće od Libije i Azije" […] Krantor, takođe Platonov učenik, otputovao je u Egipat da bi našao potvrdu za tvrdnje svog učitelja. U Saisu je, navodno, video stubove o kojima govori Platon i na kojima je legenda o Atlantidi zapisana.[…] Po Marinatosovom mišljenju, Platonov opis života i običaja na Atlantidi najviše podseća na minojsku kulturu, čiji je centar bio na Kritu i koja je doživela procvat u prvoj polovini drugog milenijuma p.n.e. […] Atlantida onda nije uništena devet hiljada godina pre Solona, već devet stotina godina pre Solona (Solon je živeo u VI veku p.n.e. - 900 + 600 = 1500). Marinatos prati tragove u istoriji Egipta koji su uticali na to da staroegipatska folklorna tradicija toliko uzdiže Atinu koja se borila protiv Atlantide (pod uslovom da je priča zaista došla iz Egipta). Vreme kada Solon posećuje Egipat pripada tzv. Saiskom periodu egipatske istorije (663 - 525. godine pre n.e.) u kome je Egipat bio veoma podložan grčkim uticajima i zavisio je od grčke plaćeničke vojske. Stariji događaji, kao što je invazija "naroda sa mora" (oko 1200. godine p.n.e.) na Egipat i borba Egipćana protiv Hiksa (oko 1580. godine p.n.e.) u kojoj su se, kako dokazuje Marinatos, borili i mikenski ratnici, utkani su u okvir priče kao rezultat mutne svesti o grčkom učestvovanju u egipatskoj kasnoj istoriji. […] Jedan od argumenata koji se navode u korist teorije da je cela priča plod Platonove mašte, jeste da ne postoje verzije legende o Atlantidi koje su starije od Platona. Platon izveštava da je priča o Atlantidi zapisana na stubovima hrama u Saisu. Ovo je za arheologa svakako najdramatičnija tvrdnja i ukoliko je tačna, onda postoji materijalni, arheološki dokaz da Platon nije izmislio priču (što naravno ne dokazuje da je sama priča istinita). Za arheologiju je veoma važno pitanje međukulturnih uticaja i komunikacija».
Dakle, mago, samo se vodi tekstom na astrologija.11.forumer.com/a/stare-civiliza.....ost44.html i sve će biti lakše 
Koatl
 
Savremeni umetnički prikazi Kecalkoatla (''pernate zmije'') nakon metamorfoze
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Sep 2008 11:29
|
|
Hvala ti na savetu munja i grom.Potrazicu knjigu.Volela bih da znam d li ta knjiga opisuje Atlantidu ili je u pitanju prica(avantura).
|
|
