Bas sam malopre napisao ovako nesto na drugom forumu. Samo sam ga nazvao Kutak za opustene. Evo teksta:
Opusteno i lagano pisem u ovom kutku. Zatvorio sam oci i bas me briga sta sam napisao. Opustio sam se i reci teku same od sebe. Nemam pojma sta sam napisao i sta cu da napisem. Mozda nista, mozda svasta. Cak me i ne zanima sta ispod i ispred pise. Ni sta ce neko da napise. Zasto, - pa zato sto je ovo kutak i trenutak za opustene.
Da li vam nekad dodje da napisete nesto ovako?
Napisao sam nesto sto uopste nema smisla i nema nikakvu svrhu. Ceo dan sam se iznurivao i pisao, pisao... i sad sam nacisto opusteno i lagano napisao opustenu pricu bez smisla. Jer, ponekad, iz zelje da procitam sve sto me interesuje toliko izmorim sebe da vise ne mogu da pisem ni da mislim ni o cemu. I onda mi je doslo da napravim kutak za opustene. Tamo negde, u zapecku, u separeu, u zadnjoj mracnoj komori, zavalio sam se u svoju fotelju i napisao nesto sto nema smisla. I sad se osecam opusteno, jer pet minuta nisam naprezao mozak sa pet miliona bespotrebnih razmisljanja.
To vam dodje kao trenutak tisine u uzburkanom moru osecanja. Onaj tren kad ste se prepustili sebi i maksimalno uzivali u tom momentu, a da uopste neznate zasto, a lepo vam je..
Mislim da nam svima koji provodimo dosta vremena forsirajuci sebe u nekom sticanju znanja i upijanju novih stvari treba jedan ovakav kutak. Pa cak i da ne ostavite neki zakljucak i poentu, jer i to zahteva odredjeni stepen naprezanja.
I zato, opusteno
|