|
Poslao: 16 Apr 2010 17:30
|
|
Sumnjam da je tako nesto moglo biti ucinjeno od strane jednog lica, a da to lice ostane ne ozledjeno, tako da verujem da imamo vise pocinioca ove necovecnosti, a za oporavak jesam - treba uloziti sve da joj se zivot ucini sto udobnijim, i uciniti je svojevrsnim ambasadorom humanosti! Takva zivotinjica moze postati izuzetan terapeut, neprocenjiv, dati volje ljudima da se nastave boriti za zivot pokraj svojih hronicnih tegoba! Najlakse je odustati, i uspavati je, ona ako vec ima volju za zivotom, sto je presudno u - kako pomoci, treba uciniti sve u mogucnosti, i edukovati po primeru a ne utihnuti i zaboraviti, to bi bilo i opasno.
|
|
|
Poslao: 16 Apr 2010 17:31
|
|
Ne bih se skroz složio sa nekim postovima.
Da, ima gladne dece na ulicama, ali to nije razlog da se zbog toga ne pomogne psu. Ako idemo tom logikom, onda se neće pomoći nijednoj životinji, jer uvek ima gladnih, bolesnih itd ljudi..
Učinjena je zaista ekstremna surovost, i treba popraviti bar što se popraviti može.
Nisu te proteze milion evra, a u našoj državi se troši na sve i svašta, pa ne vidim zašto ne bi moglo i na neku humanu stvar.
Ono što bi posebno trebalo da nas sve zabrine, je što u mučenju i iživljavanju nad životinjama sve više učestvuju upravo deca i mladi.
Dolaze surove generacije.
|
|
|
Poslao: 16 Apr 2010 18:33
|
|
Plav Medved ::Sumnjam da je tako nesto moglo biti ucinjeno od strane jednog lica, a da to lice ostane ne ozledjeno, tako da verujem da imamo vise pocinioca ove necovecnosti, a za oporavak jesam - treba uloziti sve da joj se zivot ucini sto udobnijim, i uciniti je svojevrsnim ambasadorom humanosti! Takva zivotinjica moze postati izuzetan terapeut, neprocenjiv, dati volje ljudima da se nastave boriti za zivot pokraj svojih hronicnih tegoba! Najlakse je odustati, i uspavati je, ona ako vec ima volju za zivotom, sto je presudno u - kako pomoci, treba uciniti sve u mogucnosti, i edukovati po primeru a ne utihnuti i zaboraviti, to bi bilo i opasno.
U pravu si u slucaju kad bi tog psa neko mogao pitati kako se osjeca i da je on u stanju da odgovori. Kako mi uopste mozemo da znamo kako je njemu i ima li volje za zivotom. Ja nisam rekla da ga treba uspavati zato sto mi je to najlakse da kazem vec zato sto ce ta jadna i napacena zivotinjica biti na mukama do kraja zivota, pa cak i da ga nista ne boli, u prirodi takve zivotinje je da skace i da se igra i seta, pa ko god drzi psa zna da ga mora dva puta dnevno izvoditi u setnju a pitanje je da li ce on biti u stanju za tako nesto i kakav ce njegov zivot biti. Mnogo me potresla ova surovost i zaista za ovakvu surovost je zasluzena kazna ravna onoj za ubistvo covjeka, samo sto se tema o kojoj ovdje govorimo moze porediti u nekoj liniji sa temom eutanazije pa sad neki su za a neki su protiv i svi imamo sve argumente, samo sto ovdje pas nije u stanju da izrekne svoju volju, a nisam bas sigurna da kad bi mogao da prica ne bi kukao i jaukao i sa protezama i bez njih i svakako.
Jedina razumna solucija ako ce vec da mu nabave proteze je da ga udomi neko ko moze 24 sata da se brine o njemu i pruzi mu svu ljubav.
Boze mili pa ja za ovako gnusan zlocin nisam u zivotu cula, i sigurna sam da je u pitanju vise pocinilaca jer je neizvodljivo da je samo jedan.
|
|
|
Poslao: 16 Apr 2010 23:01
|
|
@ivancica
Nisu zivotinje neme. Bave se ljudi etologijom, odmaklo se od gospodina Pavlova malko, ne sekiraj se ti za to, i ne iznenadi se ako bude zadivljujuc oporavak, zivotinjice, pogotovo mlade su izuzetno prilagodljive, jurcace ona za lopticom... Problem su ti monstrumi, to jest kako sankcionisati/tretirati pojavu. Jezivo...
I, molim im se za oprost grehova, kao i za bilo cijih. Kako bih ga sebi drugacije smeo iskati?
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2010 09:48
|
|
Verujete li da je na Fejsbuku osnovana grupa ,, Podrška heroju koji seče noge životinjama '' ?!! I tu navode kako treba ubijati džukele!!
Bolesni um nekog klinca ? Meni se čini da smo mi kao društvo duboko bolesni. I ne možemo se više vaditi na devedesete, ratove, nemaštinu, Slobu. Mnogi od nas su sve to prošli i osetili na svojoj koži, pa ne seku delove tela životinjama, ne prebijaju ljude po ulici.
Divim se Medvedu za oprost, ja nemam toliko snage. Dvadeset godina, od pošetka rata, nagledo sam se toliko surovosti i bezdušnosti da više nemam snage da praštam.
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2010 10:26
|
|
O tome i pričam sve vreme. Nekom sadisti ovo kuče je prešlo preko novog travnjaka ili ruža i on je rešio da to ovako uradi. Kad smo bili mali, u dvorištu do nas jedna žena je obesila (!!!) našeg mačka zato što je pojeo jedno pile. Na naše oči je to uradila. Mi, deca koja još nismo išli u osnovnu školu, vrištala smo od straha i da je sprečimo u tome. Ništa nije pomoglo. Sadizam i samoživost homo sapiensa nema granice.
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2010 12:10
|
|
Pratim i slučaj (i temu) od samog početka i ne mogu da se načudim činjenici da smo svi postali nekako prebrzi i nestrpljivi, pogotovo kad je u pitanju ishitreno donošenje teorija, predpostavki, hipoteza, zaključaka... stalno vodjeni osećanjima i emocijama, bez prisustva trunke razuma. Mnogo me rastužuje takav način razmišljanja. Naravno, mogao bih lično da "kaznim" (i to na njegov način) bolesnika/ke koji je to uradio - AKO JE TO URADIO, ali niko ne ostavlja mogućnost da nije bilo tako (da li zato šte neće da vidi - većina, ili vidi ali to koristi u neke druge svrhe). Vrsta reza, visina, način... i mnogo toga toga ukazuje da je po sredi (ili ja hoću u to da verujem) pre strašna nesreća, recimo primenom neke mašine (npr. kosačice) i da negde u nekom tamnom kutku sedi neki nesretnik (čitajući sve ovo što o njemu razgnevljeni pišemo), koji bi rado ponudio neki od svojih ekstremiteta, samo kad bi se mogla popraviti (nepopravljiva) šteta...
Ne znam kako će biti shvaćeno ovo pisanije (nadam se da nije pogrešno protumačeno), istina je da ljudi mogu biti najveći monstrumi i zveri (bez razloga ili pogrešnog razloga: hir, obest, mržnja...) - bilo ih je uvek kroz istoriju i biće ih u budućnosti, ali da makar, zbog one veće grupe dobrih i humanih ljudi (kojima pripada većina učesnika u diskusiji), sačekamo da istražni organi (i eventualno pravosudje) zarade svoju platu...
Siguran sam da će unesrećena Mila pronaći srodnu dušu i dobiti nečiju nesebičnu i potpunu pomoć svih 24 sata svakog dana, do odlaska na poslednje putešestvije...
Takodje sam ubedjen, da bi i nama mnogo bolje bilo, kad imali malo više te Miline vere u ljude...
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2010 12:18
|
|
Napisano: 17 Apr 2010 12:15
Razmišljam nešto: Moj teča bi danas mogao da potpadne pod kategoriju "monstruma", zato što je svojevremeno imao običaj da "žderače" piladi (pse ili mačke, svejedno) odvede u obližnji šumarak, savije granu, napravi zamku/omču, priveže je za kraj grane, i jednostavno pusti granu sa obešenom životinjom da se vrati u "prvobitni položaj". 
Na selu je mnogo ljudi primorano da koristi "nužnu samopomoć", i usmrćuje životinjke koje ugrožavaju druge životinjke od kojih čovek/seljak ima koristi. Pa bilo da je reč o tvoru, lasici, pacovu ili o psima i mačkama "navađenim" na jaja ili pilad.
Ne zaboravite da je dečji sadizam posebno ispitivan sa psihološke strane decenijama unazad. Nije to tekovina današnjeg vremena, niti ima mnogo veze sa načinom vaspitanja. Ako izuzmemo slučajeve koji nedvosmisleno potpadaju pod patologiju i "psihijatriju", slučajevi mučenja i sakaćenja životinja od strane "obične" dece beleženi su vekovima, na svim krajevima zemljine kugle. Za decu uzrasta od kada prohodaju do dobi od 4-5 godina to je period bolnog mirenja sa istinom da nisu "centar univerzuma", i da postoji nešto "drugo", "ostalo" u odnosu na njih. Prema tom "drugom i ostalom" okreću potisnuti bes, jer ga podsvesno krive za svoje "guranje u drugi plan". Ali, i taj potisnuti bes, i dečja reakcija samo su posledice, a ne i uzroci. To je vrlo osetljiva i kompleksna tema koja je, na žalost, ostala bez sveukupnog sagledavanja (filosofskog, biološkog, psihološkog, etičkog, socijalnog, fizičkog, neurološkog...).
Setih se pesme grupe "Alisa":
U Kraljevu ohola deca se smeju,
zapalila psa da crkne, vezanog za banderu... 
Mene je mnogo pogodila slika psa odsečenih šapa. Još više me pogađa svest o tome da sam dozvolio medijima da se "poigraju" mojim osećanjima. Tužne oči psa (keruše) gledaju me iz novina, sa TV ekrana, prisutne su i kad zatvorim oči... U drugi plan je otišlo razmišljanje o sakaćenju (mahom romske) dece u cilju prosjačenja, koje se i dalje obavlja u mnogim delovima sveta, pa i kod nas. Najčešće se to obavlja pošto se prethodno deca "kupe" od siromašnih roditelja, pa im se onda prebiju ekstremiteti, ili im se lice unakazi (da ne pominjem ostala odvratna sakaćenja i naruživanja), i tako ubogaljena se zatim šalju da prose, kako bi sažaljivi prolaznici punili džepove mafijaškom neljudskom lancu.
"Mečkari", organizatori borbe pasa i petlova, korida... Mnogo je tema koje imaju vezu sa sakaćenjem i ubijanjem životinja. Ako ova medijska halabuka bude makar malo zagrebla po površini stvari, imaće bar zrnce suštinskog pristupa. Ali, verovatno će biti po onoj "tresla se gora, rodio se miš", ili "svakog čuda za tri dana dosta". Osim ako se ne snimi neka "srceparateljna" serija, pa budemo mogli da gledamo: pravljenje specijalnih proteza, navikavanje kučeta da hoda uz pomoć tih naprava, bezgraničnu ljubav "usvojiteljske" porodice, narastanje svesti dece u toj porodici o vrednosti životinjskog i ljudskog života, omogućavanje parenja "keruši-invalidu", brigu majke-keruše nad svojim nakotom, odrastanje štenadi, starenje keruše, i kao finale - dostojno sahranjivanje uz sve zaslužene počasti.
Dopuna: 17 Apr 2010 12:18
Dusan ::... ali niko ne ostavlja mogućnost da nije bilo tako (da li zato šte neće da vidi - većina, ili vidi ali to koristi u neke druge svrhe). Vrsta reza, visina, način... i mnogo toga toga ukazuje da je po sredi (ili ja hoću u to da verujem) pre strašna nesreća, recimo primenom neke mašine (npr. kosačice) i da negde u nekom tamnom kutku sedi neki nesretnik (čitajući sve ovo što o njemu razgnevljeni pišemo), koji bi rado ponudio neki od svojih ekstremiteta, samo kad bi se mogla popraviti (nepopravljiva) šteta...
...
ali da makar, zbog one veće grupe dobrih i humanih ljudi (kojima pripada većina učesnika u diskusiji), sačekamo da istražni organi (i eventualno pravosudje) zarade svoju platu...
Zaboravih - navedenom nemam šta da dodam, i u svemu se slažem sa iznetim.
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2010 12:22
|
|
U drami ''Sveti Georgije ubiva aždahu'' D. Kovačević kroz usta jednog svog junaka kaže: ''Ljudi su loši. Dobri su kad im ništa drugo ne preostaje''. Imam li poverenja u ljude? Hm...Kako bi to bilo lepo kad bih mogao bez dvoumljenja da odgovorim. Lepo je rekla Dum - dum: u ozama ljudske etike (internatima, školama, crkvama, manastirima) siluje se, ponižava, sakati...Setite se onog školskog poslužitelja u Sloveniji još pre koliko godina. Pedofil koji se u školi osećao kao dete u poslastičarnici...Definitivno, ljudi su najgori oblik života na planeti Zemlji.
|
|
