Poslao: 09 Jan 2007 12:18
|
DR.R ::Ali nije fer sto se povlaci! To mi je malo kukavicki!
hehe, nije kukavicki... nego, kad covek nema sta da kaze, onda bolje da ćuti! eto, ja sam rekao sve sto sam imao da kazem, a ponekad cu i citati ono sto vi napisete...
|
|
Poslao: 09 Jan 2007 12:51
|
Sada sam sama........ALI......no problem!!!
Dopuna: 09 Jan 2007 12:51
Ajde jedno pitanje: da li je bolje ili gore da u brak udjes:
1. Mlad i lud i pun strasti
2. Zreo......i jos kojesta?
Ajde prvo vi pa cu ja.......da odgovorite......
|
|
Poslao: 09 Jan 2007 16:09
|
Pošto je ovo moj blog, ajde ja prva da odgovorim
1. Mlad i lud i pun strasti - gore
2. Zreo ..... i još koješta? - bolje
Ostalo nas je troje. Sad Mladja da odgovori, pa ti!
|
|
Poslao: 09 Jan 2007 16:21
|
ne znam bre ::Pošto je ovo moj blog, ajde ja prva da odgovorim
1. Mlad i lud i pun strasti - gore
2. Zreo ..... i još koješta? - bolje
Ostalo nas je troje. Sad Mladja da odgovori, pa ti!
ja cu da uskocim
2. Zreo ..... i još koješta? - bolje
|
|
Poslao: 09 Jan 2007 17:44
|
2. Zreo ..... i još koješta? - bolje
Ali, jednostavno, ovde ne mogu da ostanem nedorečen - šta ako je neko mlad, a dovoljno zreo za to?
Danas, mislim da je najbolje biti izdašan u ljubavi, pa ako ste već 'našli' Nekog pametnog, on/ona će već shvatiti da to ne bi trebalo zloupotrebiti...
P.S. A tako mi je neverovatno i to cimanje oko prevare (preljube)... Zar ne postoji bar jedan jak (bilo dobar ili loš, ali JAK!) razlog za nevernost? I zašto ne oprostiti, opet, bar jednom? Znam da, lično, ne bih prevario devojku/ženu, jer se vodim time da je (govorio sam ovo i ranije) jako naporno biti sa mnom + ko se za mene veže -> svaka joj čast (a ionako ne bih bio privlačan drugima tada - više razloga). Cenio bih tu datu priliku, upravo jer je nisam doživeo dosad...
P.P.S. Znam da upravo potežem još jedno pitanje, ali: da li verujete da muškarac i žena (muško i žensko uopšte) mogu biti prijatelji?
[jako trivijalno pitanje koje je preraslo u cliché, ali nikad dosta polemike oko njegovog sadržaja]
|
|
Poslao: 09 Jan 2007 21:39
|
Uvek postoji razlog za nevernost. Ali, možda se u životu i dogode neke stvari koje su nepredvidjene, koje jednostavno u datom trenutku ne možeš da kontrolišeš i onda se desi prevara (mislim na prevaru za jednu noć). Znaš ono lepo društvo, ti si nešto sam, neko ti se dopadne, nekome se ti dopadneš, u tebi tog trenutka ne proradi kočnica i eto belaja! Pri tom ne mislim da je to opravdanje za prevaru, ali mogućnost uvek postoji. Jer, nikad ne znaš šta te čeka iza ćoška.
E, sad, postoji i druga vrsta prevare. Postoje i muškarci i žene kojima je prevara jednostavno još jedna recka, koji ne mogu da žive samo sa jednom osobom, koji misle da će nešto propustiti u životu, da je život kratak, a toliko mnogo osoba još na svetu postoji koje nisu "upoznali" (što mi ovo zvuči na Nikolu Kojo). Takvi ljudi nisu za brak, nisu za vezu bilo koje vrste, jer oni nisu verni ni sami sebi, a kamoli nekom drugom. Namerno sam rekla i muškarci i žene, jer tipično je za muškarce da "jure" ženske, ali isto tako postoje i žene koje, iako u braku, traže druge muškarce. Uostalom, sa kim bi bili ti muškarci da nije žena koje bi bile sa njima.
Da li postoji muško-žensko prijateljstvo? Ja mislim da postoji i da je moguće, bez obzira što će neki reći da je uvek neka strana zaljubljena u toj vezi. Mislim da ne mora da bude i da jednostavno muškarci i žene mogu da budu i "samo" prijatelji!
MladjaVR ::Znam da, lično, ne bih prevario devojku/ženu, jer se vodim time da je (govorio sam ovo i ranije) jako naporno biti sa mnom + ko se za mene veže -> svaka joj čast (a ionako ne bih bio privlačan drugima tada - više razloga). Cenio bih tu datu priliku, upravo jer je nisam doživeo dosad...
Zašto misliš da je napornno biti sa tobom? Zašto kažeš da tada ne bi bio privlačan drugima? Koji su to razlozi?
Želim ti svu sreću i ubedjena sam da ćeš pronaći svoju drugu polovinu
|
|
Poslao: 09 Jan 2007 23:25
|
Opet se slažemo, ne znam bre!
Mislim, takodje, da postoje muško-ženska prijateljstva (ma koliko bila retka - ima ih, verovatno); pored toga što to dvoje ne mora biti zaljubljeno jedno u drugo, u situaciji kada se to i desi (sa strane jednog/jedne) - ono drugo samo može ostati rezervisano i bezbolno bezosećajno...
Dalje i isključivo lično - ja bih oprostio prevaru devojci/ženi (skoro sigurno). Možda, kao što je već rečeno, to bude trenutna greška, možda se i oseti slobodnom iz ma kog razloga ili ona sama bude prevarena; s' druge strane, možda bude tražila nešto što ja nemam, a što je za nju pogodno i u datom trenutku - dovoljna nagonska potreba... A šta ako se ona zaljubi u nekog drugog/drugu? To ne bi baš bila prevara... Valjda.
Za kraj, odgovori na tvoja dva poslednja pitanja su u najdužem post-u na ovoj stranici:
http://www.mycity.rs/Blog/Privlacnost.html
(mada, ni to što pročitaš nije dovoljno objašnjenje; zamršen sam ja totalno...)
A dodatni razlozi su ovi:
- rekoh, pošto nisam 'imao' nikog, jako bih cenio ako mi se desi da se neko zaljubi u mene
- naravno, kad i dosad nisam bio vodjen striktno ka zadaovoljenju tog nedostatka, uz nju, zatvorio bih se za ostale devojke/žene
- a ionako nisam privlačan i sad, a to se ne menja preko noći (u mom slučaju - ni godinama); opet ne govorim samo o fizičkoj privlačnosti...
Dopuna: 09 Jan 2007 23:25
P.S. Ma, moj život je bedak... i ja sam najpametniji debil ikad... Možda ćete to i otkriti za neodredjeno, relativno kraće, vreme. Dotad, samo jedna reč - 'Faces' (Lica)...
|
|
|
Poslao: 10 Jan 2007 13:40
|
Jako je komplikovano... Ja sam dosta povučen i miran. Ne borim se za sebe, već tiho pitam kad će moj red - šta god da je u pitanju. Jako sam vešt u posmatranju i upijanju stvari (učenje nečeg i celokupno shvatanje svega iskušenog su mi jača strana); a proživeo sam sve varijabilitete života... Rezervisan sam kod reakcija, ali ne i utrnuo, bezosećajan. Pošto sam bio autističan, imam glupe tikove (oči - trepćem često, a neprirodno; tome doprinosi i duža kosa [koju volim]) i blago sam opsesivno-kompulsivan (radim stvari u paru, nekad osetim da moram da brojim stvari, proveravam sve po nekoliko puta, perfekcionizam). Rodjen dosta ranije (sedmi i po/osmi mesec trudnoće) i zato mi je lice ne preterano, ali primetno nesimetrično (i brada neznatno redja na desnoj strani), a zbog toga sam ranije bio jaaako podložan bolestima... Upravo one (bolesti) predstavljaju teret - nebrojani izostanci iz škola (osnovna, srednja) i udaljavanje od prijatelja, te povrede i posledice po hod (operisano, 5 puta povredjivano koleno i kriva kičma -> vidno krivim) i telesnu težinu - ugojio se 20-tak kg za 2 i nešto god... To je sve delić...
Ali, s' druge strane, jako sam svestan svega oko sebe i sebe samog; pametan sam i talentovan za mnoge stvari, ali sam jako lenj i nenametljiv. Pored toga, sve mi odvlači pažnju (ne razumite pogrešno - imam jako dobru koncentraciju, mogu da učim i dok je galama, haos...) jer, eto, u skoro svemu sam dobar i želeo bih da se u svemu tome još više razvijem; dakle, nemiran sam što se toga tiče i ne mogu da se vežem samo za jedan cilj... I imam nedostatak motivacije - zato i započinjem puno stvari koje nikad ne završim;
Samokritičan sam jer SVE TO znam, ali nikako da promenim...
A devojku nisam imao jer jedva da sam samouveren oko toga (zbog svega gorenavedenog; devojke me ne primećuju, a nikada nisam imao drugaricu)... A inače jesam vrlo samouveren, ali nikad previše siguran. Uvek ostavljam mesto za neverovatne dogadjaje i iznenadjenja.
I tako sam smotan!
P.S. E, ovaj blog je jedan od najboljih na MC-ju, majke mi! Svi ste u pravu - i ne znam bre, i DR.R i ZoNi... zato što svi mislite ispravno; svi ste vodjeni racionalnim i logički opravdanim tezama koje donose očekivanu posledicu razmišljanja - iako je možda čudna ili nesvakidašnja. Razlog više što obožavam Čoveka...
|
|
Poslao: 10 Jan 2007 14:43
|
Mladjo - pretpostavila sam da je razlog tvoje samoće, tvoja bolest u detinjstvu, ali to ne znači da treba da poklekneš. Fizički izgled nije presudan u svemu tome. Jeste bitan na prvu loptu, ali ne znači da je sve u tome. Znaš, imala sam prijatelja (kažem imala, jer je umro) koji je bio tako ružan da to ne možeš da zamisliš: rošavo lice, žuti, ružni zubi, a kosa kao Bart Simpson. Kada me je moja drugarica upoznala sam njim, pitala sam je: "Gde ga nadje?". I reakcija svakoga ko ga je prvi put video bila je takva. Ali, uvek u životu postoji neko ali, na drugi i treći pogled ja više nisam videla njegovo lice i zube i kosu, ja sam počela da ga upoznajem, i kasnije shvatila da ja boljeg čoveka u životu nisam upoznala. Nije ni čudo što se moja drugarica kasnije udala za njega,a ja im bila kuma. Elem, toliko o lepoti. Zato glavu gore i kreni da izlaziš sa svojim društvom. Pronaći ćeš nekog ko će uspeti da ceni i tvoj um i intelekt, osim fizičkog izgleda.
DR.R - da odgovorim i tebi. Dok sam bila devojka prevaru nisam opraštala, a varala sam i bivala prevarena. Medjutim, brak je nešto sasvim drugo. U stvari, brak sa decom. Kada bih ja došla u situaciju da prevarim svoga muža - dobro bih razmislila. Stavila bih na vagu sve ono što imam a mogu da izgubim zbog jednog hira, trenutka strasti, gluposti. I naravno da bih odustala. Pri tom, mislim da bih svom mužu (kao i on meni) oprostila prevaru. Naravno, prevaru za jedan put, onu koja se desi iz bezveze razloga, o čemu smo pisali. Jer, ko sam ja da svojoj deci oduzimam pravo da žive sa oba roditelja. Zar zbog svog ličnog zadovoljstva. Ne, ne, ipak su ona sada iznad svega.
|
|