|
Neverovatno! I to iz prostog razloga što se upravo spremam za ispit iz Medicinske Psihologije..!
Evo, izneću najkraće moguće objašnjenje (u koje doktori čvrsto veruju, iako se radi o suptilnijoj stvari za proučavanje)..:
Čovek je nesumnjivo biopsihosocijalna celina. To znači da je On biološko (telesno) biće, koje ima i sopstvenu unutrašnju osnovu - psihu, koja je jako složeno i nedeljivo obeležje svakog pojedinca; isto tako, On esencijalno obitava u zajednici (lat. socialis = društven/i), koja ga obavezno oblikuje u životnu formu mnogo napredniju od naših rodjaka - životinja. (u suštini, i mi smo takodje životinje koje se po sedmostepenoj klasifikaciji razlikuju od ostalih tek počevši od petog stepena; ali zbog estetskih, uzvišenijih razloga se odvajamo od ostalih životinja)
Ta (biopsihosocijalna) celina je, naglašavam, nedeljiva u realnosti (iako se podela stvara zbog lakšeg proučavanja). To onda znači da jedan, uslovno rečeno, sastavni deo celine jasno utiče i na drugi - u ovom slučaju, socijalna delatnost (upoznavanje, zaljubljivanje) će afektovati nas kao telesno (biološko) i psihološko postojanje, tj. znaćemo da smo se zaljubili (čak i kada ne možemo odrediti to, kada sumnjamo), razvićemo neka osećanja ka toj osobi, ali ćemo i reagovati telesno na pomisao o njemu/njoj, susret, razgovor, dodir.
Sad o tim osećanjima - emocije su produbljeni i neposredni lični doživljaji koji izražavaju subjektivne stavove čoveka prema sebi i zbivanjima u svojoj okolini. Tako složene, emocije ipak, kao iznijansirana osećanja, bivaju podstaknuta lepim i uzvišenim sadržajima, dogadjajima i osobama (ponavljam - to su subjektivni stavovi, što znači da svako lepotu može tumačiti drugačije). Ovo je samo jedan u redu dokaza o tome kako Čovek u suštini nije agresivno biće (ionako nemamo kandže, zube pogodne za savladavanje plena i sečenje, drobljenje, onda nagone koji nas teraju da ubijamo svoju hranu...).
Sad, pošto se realativno odskora zna da emocije imaju i materijalnu osnovu (neuroreceptori, hormoni, moždana jedra, bioelektrični potencijal), lako je pretpostaviti da trigger-ovanje (indukcija, početak) emocija ima pratnju u obliku telesnih reakcija. Zato se ili ukopamo ili bežimo ili borimo kada smo uplašeni, baš kao što nam srce brže kuca kada smo zaljubljeni/kada volimo, osećamo 'leptiriće u stomaku'...
Najzad, pošto su hormoni glavni regulatori svega i svačega u našem telu, moram izdvojiti epinefrin (adrenalin), serotonin i oksitocin.
Serotonin je jako zastupljen hormon [u službi neurotransmitera] u zidu crevnog trakta (90% lučenja ove supstance se dešava upravo u crevu - odatle golicanje kao posledica povećanog lučenja), krvi i centalnom nervnom sistemu (mozak). Serotonin utiče na raspoloženje i koristi se kao lek (antidepresant).
Epinefrin (adrenalin) je lučen od strane nadbubrežnih žlezdi (epi = iznad, nad; nephros = bubreg) i ima zapanjujuće dejstvo. Naime, utiče na cirkulaciju, mičiće i metabolizam šećera (energetska materija). Zbog njega je aktivnost srca povećana, kao i brzina i dubina disanja, a telesni zahtev za energijom je smanjen; dalje, silina mišićne kontrakcije je pospešena, a mišićni umor odložen, dovod krvi do creva i mokraćne bešike je smanjen...
Oksitocin je (pisao sam o njemu ranije) lučen za vreme porodjaja, stimulacije bradavica u žena, orgazma (kod oba pola) i olakšava dojenje i sam porodjaj. Ali je i 'upetljan' u društveno raspoznavanje, vezivanje i stvara jesnu od osnova nastanka poverenja, verovanja menju ljudima.
Ljudi mogu postati zavisni od hormona - posebno od oksitocina, jer je onda ta činjenica potkrepljena onom da Čovek preko emocija teži lepom, dobrom, prijatnom.
Naravno, ništa od ovoga ne bi radilo da Čovek nije sposoban da shvati šta mu se dešava, pošalje informacije svom telu o stanju stvari i dobije reakciju od istog...
P.S. Bože, totalno sam smorio...
Dopuna: 25 Jan 2007 1:09
P.P.S. Skonao sam da i nisam baš dao odgovor na pitanje DR.R...  
(Koliko, ne kako...) Sorry!
Odgovor je - MNOGO!
|
