|
Citat:iskusio sam uglavnom sve negativne (nikako sopstvenom željom) stvari, situacije zapravo i upamtio ih - preneću mudrost o tome svom/joj detetu/deci (a mislim da ću ih imati - prirodnijim putem ili usvajanjem)
Ne - ovde sam mislio na to da sam bio jaaako bolešljiv i podložan povredama. A sve to je dovodilo do sažaljenja onih koji su me poznavali i zanemarivanja od strane onih koji nisu (ili nisu dovoljno).
Ali, bilo je, zapravo, i to ga da me moji skoro nikada nisu razumeli. Zato sam kao klinac razvio glup mehanizam odbrane - lagao sam sve živo oko sebe; nisu to nikako bile velike, važne laži, ali sam se na taj način izvlačio iz 'gustih' situacija, jer sam bio mnogo različitiji od ostalih (dece i odraslih) - rekao bih ''Ne mogu danas sa vama u grad (da slavimo rodjendan), moram da pomognem majci'' (a bio sam sa njima dok su slavili rodjendan u stanu...). Zašto sam ovde lagao? Jer sam, ukupno, u svom životu izašao 20-tak puta u grad na piće sa društvom - nisam previše socijalan, ali samo zbog toga što me ne razumeju...
Pazi, mene svi vole, ali svi govore i kako sam čudan (a jesam, apsolutno! Opet, zato što čitaju izmedju redova, iako uvek govorim prostim jezikom, ali ne previše direktno => nisam ni imao prijatelje; jesam, malo njih). A jedna drugarica mi je na prvoj godini faksa i rekla kako svi uporno pričaju meni iza ledja, pogrešno tumače moje reči, a opet - jako me poštuju pošto sam takav čudak (imam ponekad tikove [ranije je to bilo enormno češće], jako sam dobar prema svima, nimalo nisam materijalnog kroja, prelazim lako preko gluposti, nisam zlopamtilo, lako savladavam stvari, idu mi i nauka i umetnost [muzika, crtanje]...).
Ali, fora je u tome što me uporno koriste... Ja ne marim mnogo zbog toga - koliko god uzmu od mene, odbacim misao osvete i ne zatvaram se - opet im dajem... Možda zato što ih tako i testiram, nesvesno, ali ne sećam se kada sam poslednji put odbio nekog... A najgore je što mi posmatranje svega tog na kraju odgriza i parče duše...
Citat:nemoj vise da mi govoris takve stvari. Necu da se salis. Kad te zvanicno pitam ili pristani ili raskini
Ja nikada ne bih ovo rekao... Ali to sam samo ja. Mene, i kad počnu da muče neke stvari, ne brine kraj... ili samo dalji tok. Znam da se mogu odreći svega - milom ili silom (mirno odbaciti, ne potisnuti ili izgubiti); mogu! Štaviše, često ljude oko sebe ohrabrim da nadju boljeg od mene - druga, pošto me niko dosad nije baš voleo (mislim, nikada nisam imao devojku), ako vidim da se muče pored mene. Pitam ih ''Zašto? Šta vas drži tu? Jako tanka nit, pošto se koprcaju sve vreme...'' A devojku u koju sam bio prilično (slepo, ne i glupavo ili dezorijentišuće) zaljubljen 3 godine (a koje me je videla samo 5-6 puta; i dobijala cveće, male poklončiće, pesme...) sam obavestio da ne mora da se cima oko mene, jer mi je draga i želim samo dobro za nju. Iako to podrazumeva drugog dečka - nikakva frka. Nisam ništa ni pokušavao kad je bila s'njim(a); a bio sam lud za njom. (ja patim, ali nisam baš mazohista... ali sam vrlo samokritičan ili sklon oduzimanju, zatvaranju u sobu samokažnjavanjem)
Ovo za ljude koji ne razumeju slobodoumnost što se tiče gay osoba - ja ne razumem.
Negde sam napisao da su svi ljudi glupi; a da sam ja magarac što, iako sam umnogome bolji, im dajem celog sebe...
Takodje sam napisao (i pomenuo na MyCity-ju već nekoliko puta): ''Ja nisam borac; samo dobar gubitnik.''
P.S. Da, roditelji su me retko kad zaista razumeli i patio sam i zbog toga (zašto dajem svoje stvari svima drugima, pozajmljujem im silni novac, dajem kola, prihvatam obaveze koje apsolutno nisam morao, pomažem velikodušno i nepoznanicima na ulici... ali i još sijaset neshvaćenih stvari). Nisam rekao da se nisu trudili - jesu, jako puno, udovoljavali su mi stalno (obično mama da, a tata oduzme višak  ) i bili uz mene. A ja sam im oduzeo i mladost (svežinu braka) i nerve i mišiće svojim problemima, koji nisu ni bili namerni... koji su bili i moji problemi - zato su malo bili sebični; znali su da vidim sve njihove probleme, ali nisu oni primećivali moje dovoljno, a pokazivao sam ih.
|
Nekako mi se cini da romanticna vecera moze da bude tada i suvisna. Jer kad je neko u nekom pogledu mrtav onda ga treba necim sokirati da ozivi. Ne volim sokiranja!!!!!!!!
