Comfortably Numb

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče Wish you were here:

So, so you think you can tell Heaven from Hell,
blue skies from pain.
Can you tell a green field from a cold steel rail?
A smile from a veil?
Do you think you can tell?
And did they get you to trade your heroes for ghosts?
Hot ashes for trees?
Hot air for a cool breeze?
Cold comfort for change?
And did you exchange a walk on part in the war for a lead role in a cage?
How I wish, how I wish you were here.
We're just two lost souls swimming in a fish bowl, year after year,
Running over the same old ground.
What have you found? The same old fears.
Wish you were here.

Wish you were here nije ljubavna pesma. Ona je posvećena Sydu Barrettu, gitaristi i frontmenu "Pink Floyda" sa početka 60tih. Priča ide da je Barrett pod uticajem psihoaktivnih droga razvio opasnu šizofreniju. S vremenom bivše kolege nisu imale izbora, nego da zamole Syda da izađe iz benda. Nakon neuspele solo karijere, Syd se povukao na imanje svoje sestre. Tamo se bavio baštovanstvom i slikanjem sve do pred kraj života (jul ove godine).

Tužna pesma i tužna priča.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče Syd-a i albuma Wish you were here kažu da se pojavio za vreme snimanja albuma u studiju (pre toga ga nisu videli 5-6 godina), bez kose i obrva. Veruje se da ih je to inspirisalo da napišu pesmu posvećenu svom starom frontmenu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oni je posvetili njemu, a mi kome hoćemo...priča je tužna, al opet kad čujem tu stvar, neće mi pred očima titrati Syd. A možda je stvar toliko i dobra jer nije ljubavna, ove ljubavne znaju biti kisele i mekane...Ne promjenih mišljenje, al danke na informaciji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čitao sam malo o tome ranije. Syd se pojavio u studiju u vreme kada je snimana ova pesma. U početku ga nisu prepoznali. U to vreme je Syd već bio nabacio dosta kila i bio je ošišan na ćelavo (obrijao je čak i obrve). Ostatak ekipe ga nije prepoznao do polovine snimanja... Kažu da je Rogers zaplakao kada ga je prepoznao. Tako da ova pesma u originalnoj studijskoj verziji sadrži dosta jaku emocionalnu poruku. Ono što bih ja nazvao "iksrenom pesmom".

Da ne bih ugušio temu pričom:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bocke, samo ti guši, ja slušam

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slušam i ja....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Heh. Ma ja sam samo wannabe ekspert za rock, blues i srodne pravce. Čime drugim da se bavi propali gitarista. Elem, back to Pink Floyd.

Hey You

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Речи су сувишне...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bocke ::propali gitarista.

Sviraš gitaru Wooooow...

Ja učim...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]