|
Poslao: 26 Okt 2010 19:46
|
|
Mladjo, ja te ne poznajem, ali iz tvog texta vidim da ta osoba o kojoj pricas ima vaznu ulogu u tvom zivotu...
Drago mi je da si svoje zadovoljstvo podelio sa nama...
Dobrodosao i svako dobro ti zelim...
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2010 22:03
|
|
Veliko ti, širokogrudo hvala što ne činiš da se osećam kao da išta MORAM da ti kažem, već sve što izustim posve ŽELIM.
Jednostavno - savrseno!  
|
|
|
Poslao: 27 Okt 2010 04:44
|
|
Zdravo MC Mlađo!
Htedoh da napišem kako ti želim da to prijateljstvo potraje, i malo u šali, a malo u zbilji, kako ti zavidim na tome što si upoznao nekoga tako posebnog. I onda mi sine koliko si ti nesebična osoba, i kako em deliš sa nama tu emociju, 'ajde da je nazovem srećom, em tu emociju u potpunosti podređuješ za tebe važnijoj činjenici da ta osoba uopšte postoji, tako da trajanje prijateljstva i nije presudno za taj osećaj koji deliš sa nama.
Sad, em ti zavidim na prijatelju, em ti zavidim na tvojoj nesebičnosti.   (Malo šala, malo zbilja, ali maaaaalo samo.)
Hvala za apdejt. 
|
|
|
Poslao: 27 Okt 2010 19:02
|
|
Ja te se secam I sama nisam bila dugo ovde , ali svi se jednom vrate , neki ostanu , a neki ponovo nestanu , ali bitno je da si ti nama ponovo tu 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Nov 2010 14:11
|
|
@ MilenaNS :
Hvala, Milena; sad smo se, već, eto, upoznali. 
@ Sova nad sovama :
Jeeeeeeeeeeej, Jelena! Veliko ti hvala za upravo tu iskrenost; da sam vernik, molio bih se da i sama ubrzo iskusiš isto, ali budi sigurna da ti to apsolutno i želim, te se i u tvoje ime nadam ostvarenju ovoga...
@ loveMETAL.loveHIM :
Da, sećam se i ja tebe. Hvala. 
@ diarno & SSpin :
Hvala vam. Ono što sam napisao (i sve što sam ikada napisao upravo i ovde) je sasvim iskreno, neupakovano u bilo kakvu sporednu nameru i glatko, gotovo samo od sebe nastalo. Samo sam ono što osećam u sebi pustio da isteče na 'papir'... Ne mogu, niti želim da činim drugačije.
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Nov 2010 20:11
|
|
Koliko ljudi nikad u životu ne osjeti nešto takvo...?! Ti, srećni momče!
Divno te čitati ovdje, opet.
|
|
|
Poslao: 03 Nov 2010 00:23
|
|
@ ljubicasta :
Hvala..!
@ posebna :
A da znaš koliko smo zapravo pogrešivi, nas dvoje; kao i svi ljudi uopšte, ikad.
Mislim da je upravo u tome problem s ljudima, da im je to prva, te najveća kočnica - što umeju mnogo da očekuju od nečega što burno, divno počne ili što se lako obeshrabre kako ličnim, tako i tuđim padovima... Svi padamo, ali kao da ne dozvoljavamo drugima da ustanu, nakon što nas i iznevere, licemerno skačući na noge nakon svog iskušavanja tla, kao umišljeni bezgrešnici.
A zapravo vrlo nesputano svi postojimo tako polovični (i jedino smo sami sebi barijera).
|
|
