Da li cemo biti "besmrtni" uskoro

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Setih se, pa čovek može biti -besmrtan- iako nije medju živima, njegova dela žive umesto njega.....kniževnost, umetnost, nauka, filosofija.....šta ima lepše,nego kad neko "živi i kad umre".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ natrix :
To - naravno; ali ipak je pravednije (ako ništa drugo) da i ti umetnici/naučnici dobiju priznanje dok su još živi... a svi znamo za Kolumba, Van Goga i mnoooge druge. Žalosno, ali ume to da bude tako.

P.S. Ne znam zašto sam ovo uopšte prokomentarisao 'naglas' ( ), osetio sam potrebnim...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znate li da je jedno od najstarijih rekonstruisanih indoevropskih imena Vescleves, sl. Dobroslav, a potiče od formule "wesu klewos", u značenju "dobra slava, besmrtna slava", slava koja ostaje u sećanju potomaka. Postizala se obično junačkim delima na bojnom polju, pošto su indoevropska društva bila ratnička. Ali da bi junak postao besmrtan na ovaj način, tj. prešao u legendu, morao je da ima svog barda (ili guslara u našem slučaju), narodnog pesnika koji će da opeva njegova dela i da pronese dobar glas o njemu po svetu.
"Šta bi bio Ahil bez Homera?"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@....
Mnogo vas je uplelo religiju u ovaj blog, s jedne strane opravdano jer vecina vodecih religija u svijetu propovijeda da nas besmrtnost ceka nakon sto umremo (doduse u razlicitim okruzenjima, neki ce u raj a neki u.... ), sad je pitanje zasto moramo umrijeti na ovom svijetu i zasto je nagrada ta besmrtnost na onom svijetu. Jer je to ostala jedina nepoznanica, uostalom ako religije propovijedaju zivot na onom svijetu zasto niko na sahrani ne pjeva nego svi placu?

Da li vjerujem u Boga-da, zasto? Zato sto ne zelim da vjerujem da svi oni koje sam poznavao neposredno i od kojih sam potekao, moji najblizi jednostavno vise ne postoje i ne "zive" u nekom boljem svijetu.
Isto kao sto ne zelim da vjerujem da je ovaj momenat sada "to" i da poslije nema vise...

Da li sam prihvatio neka religijska nacela, jesam zivot sam podredio devizi " ne cini drugom ono sto ne bi zelio da tebi cine". Ali...

Da li cete se sloziti da su vodece religijesa njihovim ovozemaljskim predstavnicima ujedno i najjace finansijske organizacije na planeti Zemlji....koliko je bolesnih kojima treba pomoci, koliko gladnih.... Kako smo prosli u srednjem vijeku kada je crkva imala vlast i ko su ljudi koji su pokrenuli pokret zvani humanizam i renesansa...

Glupo je mozda da ja kao mlad covjek imam ovako recimo "crnu" temu, ali zasto ne razgovarati o tome.

Da ne tupim vise, mogao bih ovako dva dana pisati ali sustina je sljedeca-mnogi vjeruju da je covjecanstvo dozivjelo svoj vrhunac, odnosno da stagnira ili da nemoze jos puno postici u raznim oblastima, recimo medicini Ja se moram sloziti sa @Mladja VR na njegovom strucnom odgovoru i vjerovati mu na rijec kada kaze da sada nema sanse postici besmrtnost, ali covjek koliko sam shvatio ne tvrdi da to u daljnjoj buducnosti nece neko i postici.

Ja sam dosao do zakljucka da Ljudi koji imaju bas mnooogo novca, iz nekih egoistickih pobuda upravo biti nosioci odnosno, glavni finansijeri u ostvarenju tog cilja.

Pa sad moze se neko sloziti, neko i ne.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako je - rekoh da verujem kako danas zajedništvo duše i tela (a prevashodno ovo drugo, telo) ne može postići stupanj besmrtnosti. Mogao sam reći da verujem isto i za blisku budućnost, ali itekako znam da je toliko mogućnosti koje se mogu roditi kad god, odjednom, da ne znam (zapravo, ne smem) da budem siguran ni u kakvu budućnost...
Nadam se da ste razumeli šta htedoh reći o ovome - ipak sam neminovni pristalica Metafizike stvari, te se moram ograničavati od konačnog znanja, baš zato što znam i verujem da je tako najbolje/najpametnije/najsigurnije. Uostalom, tako mogu sam sebe i 'držati na uzici', dozvoliti svima drugima željenu slobodu; a volim sve ljude...

Zato bi bilo i najtačnije da se izjasnim kao agnostik; ne ateista (srodna determinišuća imenica). Ateista bi bio neko ko veruje u nepostojanje Boga ili bogova zato što 'zna' (tj. oseća kako ima dovoljno znanje za svoje ubedjenje), dok je agnostik neko ko, kao ja, ne zna u šta i da li uopšte da veruje... i upravo ostavlja malo prostora 'sa strane', za eventualnu promenu mišljenja ili zato što bar zna da je tako dobro, ispravno.

Inače, otkako znam za sebe, trudim se da budem nepristrasan na bilo kom nivou svog postojanja - zato mi se propovedanje o Bogu (Isusu konkretno) činilo jednakim činom vrbovanja ('vrbovanje' kao neutralnija reč, nije ovde upotrebljena u negativnom smislu) od strane bilo koje druge vere ili onoga što se naziva sektom.
I šta onda? Treba da verujem u nešto samo zato što neka većina tome teži (a svi znamo da i 'vernici' najčešće nisu dovoljno dobro naklonjeni principima svoje vere; a neki se ponašaju kao da je to moranje, što je u mojim očima najgore) ili prihvatiti to samo kako se ne bih izdvajao, kako bih bio isti, u tom aspektu, kao što su oni?!
Ne, ipak ću sam birati svoj put. A znam da sam prokleto dobar i čistih namera, šta god neko, pa i Bog, mislio o meni... Volim stvari ovakve kakve sada jesu - besmrtnost, duševna ili telesna, me ne privlači; a baš zato ću se uvek truditi da prostor bez teškoća u svom životu posvetim drugima, jer znam da me jenog dana više neće biti. Učen ili ne, uspešan ili ne, bio bogat ili siromašan, moja duša će biti zadovoljna zbog zadovoljstva drugih..! I bilo koja materija (zlato i novac kao reprezentativnost za opšteprihvaćenu vrednost zlata pre svega) je potpuno periferna, nevažna u poredjenju sa stanjem duha. To je ono u što, i da jeste pogrešno, ću uvek želeti da verujem, jer sam stvaram svoje prioritete davši se nekome/nečemu ili se distanciravši od toga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mladjo, to sto si rekao, da volis da pomazes drugima, da volis ljude, i da si sretan kada mozes pomoci drugima, to nas upravo i Bog i Biblija uce...
pa iako sam kazes da ne verujes, ti se u stvari nesvesno vladas po
Bozijoj volji... samo tako nastavi na dobrom si putu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

a da li ce onda kraj tog puta biti i sama crkva....
ko se u crkvu tera taj se bogu ne moli...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A zašto se prosto ne vladam po svojoj volji..? Ili volji Bude, ne Isusa?
Nikom ne prkosim, nit' omalovažavam verovanje, ali zaista osećam da ne mogu znati to; nemam ja srca da nekog zaje*em, a opet manje-više radim samo ono što želim - niko me ne tera na to (a ume, itekako, da se ispostavi kako nekad nije trebalo ni da pokušavam, pošto samo izgubim parče svoje sreće titrajući drugog; a ljudi su neretko slepi za tudju potrebu kad je tu negde i ostvarenje njihove, 'ebao ih osećaj pasivne kompeticije. No, opet ostajem ovakav, pomažem šta god mogu. Jer znam da, postojao bog/Bog ili ne, ovo jeste nesumnjivo dobra stvar).

Komplikovano je, ali samo kad pričam tj. pokušavam da objasnim... inače je vrlo prokleto prosto, u praksi. Ne probiram, uradim bez ograničenja.

P.S. Kao što me to što činim dobro uslovljava na druge srodne postupke, sve drugo što radim me uslovljava da budem dobar.

A zapravo sam pi*ketina. Bezopasan sam i totalno neagresivan... Ponekad se bojim da vrrrlo lako mogu naje*ati u mnogim situacijama... al' se opet držim onog što mi se čini ispravnim i to me ne sprečava da ostanem isti... I tako u krug.

P.P.S. @ tagore :
Kažem, nije mene mnogo briga za uticaj crkve/Božanske milosti na mene samog (stvarno nemam pojma da li i u šta da verujem, zato biram da ne verujem, a budem što bolji - poklapalo se to s načelima Biblije i čega još god, ili ne; a umeju drugi da se zeznu i procenjuju me po spoljašnjem izgledu ili po onome što nikad nisam rekao, već je neko razvio trač ili umislio moju nameru. Kad će neko smelo, otvoreno da te pita u vezi onog što ga interesuje, radije nego da se uzda u nešto što nije direktno od tebe došlo, a sa tobom i inače dela/razgovara?) i ne marim za bilo kakvu besmrtnost [štaviše, i sad bih umro relativno miran, dovoljno ispunjen]... a, ponavljam, opet sam baš ovakav. Zato što to umnogome sam sebi diktiram.

I više me je sramota da blebećem o sebi... izgleda kao da sam totalno egocentričan i da samo tražim bilo koji vid pažnje, pa da razvučem priču. Šta ću, tema me povuče; a nikad ne smem da pirčam o svemu-i-svačemu, već osećam da je najbezbednije navesti primer koji ubedljivo najbolje poznaješ - svoj. Tad je mogućnost za grešku ili mahinalnu laž najmanja...

Živela spora, prirodna smrt! Tako bar znamo da smo nesavršeni, da uvek postoji nešto što nismo uradili, da postoji bolje od našeg dobrog, da postoji napred...