|
E, sad zavisi kako ko doživljava 'uspešan' brak... Šta je to uopšte? Ni ne mora dvoje ljudi da je u braku; a isto tako ni ne mora brak da odredi njihovu zajednicu ili ljubav (al' to je druga priča)...
Mislim da se, u suštini, svi ovde slažu oko jedne stvari, a zapravo deluje kao da ili ne čitaju ostale komentare ili ne kontaju poentu drugih ljudi, tj. odgovaraju onda kada se sretnu sa drugačijim (po njima, potencijalno pogrešnim) mišljenjem... Dakle to je ovo: ljubav je potrebna da održi dvoje ljudi skupa, zasigurno, ali na tom putu (eventualno još u braku) moraju itekako poštovati jedno drugo, pomagati se, komunicirati posve otvoreno, pridavati pažnju... Eto, nekako mi se čini da su maltene svi ovde to napomenuli, pa i nek' je 'izmedju redova', a opet se otprilike dopunjavamo... 
Ono za muškarce i njihovu nemogućnost/neuspešnost u provodjenju dužeg perioda (iliti 'života') sa jednom istom ženom - nema mnogo smisla... Osoba je tu važnija, u ljubavi (otud, napokon, i drugačije 'vrste' ljubavi), pa tek onda pol... Važna je, uslovno rečeno, vizija te osobe, način na koji on/a želi da provede svoje vreme pored nekog drugog, zaviseći od toga koliko i kako tog nekog voli..!
Neki se 'ulizuju' roditeljima za kintu i poklone, neko menja devojke samo radi seksa (iliti 'iskorišćava ih'), neko treći pak ulazi u vezu da bi bio promovisan na više radno mesto... kako god.
I zato ću uvek više prednosti (ranije je to bilo nekako automatski kod mene, podsvesno; sad jasno razumem o čemu se radi) davati devojkama koje nisu toliko sigurne u sebe ili koje nisu previše nezavisne, impulsivne, koje su romantične i pametne... nek' sam ispao i sebičan - tako je; iz prostog razloga što sam i ja otprilike takav, a i što znam da je bolje da nas vezuju zajedničke stvari. Ja sam nepopravljivo iskren, ne bih mogao da joj išta prećutim; a i želim da je naučim svemu što znam (a i ona mene, naravno), da joj ugadjam malim vidnim potezima, da se trudim i kad se ona ne trudi... Ako je dovoljno s(a)vesna, videće da iz ničeg može nastati nešto obećavajuće - dog'od se medjusobno dopunjavamo i ispunjavamo, rekoh već ranije...
To je Ljubav za ceo život - otvoreno, jasno definisano značenje cilja kojem dvoje stremi, dok je zajedno, voleći se! Pa, šta ako nisam spavao ni sa jednom drugom osim nje ili uopšte poljubio drugu?! Šta ima veze što postaje dosadna i predvidiva?! Ja pored sebe imam osobu, ne stvar; a ona će se, ako me voli, promeniti taman toliko da nam ne bude dosadno (a i ja, itekako!), reći će mi da me je prevarila i neće biti toliko strašno! Rekla mi je, usudila se da se otvori, znate šta još..? Izabrala je mene, nije otišla sa tim drugim! Možda ja nisam imao nešto što je tražila (koliko god suptilno ili sirovo to bilo - možda traži 'prljavi govor' za vreme seksa ili duži penis), ali opet - ja sam tu, dok je i ona tu; biram da budem izabran.
P.S. Primetićete da je veći deo teksta hipotetičan, ali je neverovatno tačan, verujte. Ja nikad i nisam imao devojku - zato što znam da i ne moram da je imam. Šta, trebalo bi da se 'smuvam' sa bilo kim jer je popularno imati devojku ili momka?! S druge strane, znam da šta god da uradim, 'ona prava' može i da me mimoidje (metaforički)... i kako jednostavno ne mogu da budem sa nekim ko meni ne odgovara, uključujući i to što ni ja njoj ne odgovaram... A nisam izbirljiv, ne. Oba pola, generalno, vole lepe devojke i momke, al' koliko god bismo ih želeli pored sebe, možda neko neuporedivo bolji tiho čeka u 'lošijem pakovanju'... a zapravo sija iznutra.....!
Wtf, sad sam se iznervirao koliko su ljudi glupi... 
|
...
)
