|
OK, naravno da ima dobrih pesama ('dubljih', inteligentnih tekstova pre svega; iako se neretko i ismeva upravo ta tematska monotonija) u emo 'fazonu', ali i da ne bismo smeli da procenjujemo nekog po izgledu tj. bar pre nego što nešto ne progovori, no ne mogu sasvim da razumem striktnu potrebu za oblačenjem u tom stilu... a ni bilo koje drugo uniformisanje van obavezezivanja/posla itd.
Ja slušam uglavnom Metal a mahom nosim (dakle, ne uvek) majice voljenih bendova, ali - to je to; nikakvi lanci, šiljci, martinke, camo/maskirne pantalone...
Mada, znam da je fora u identifikovanju i medjusobnom raspoznavanju na direktnom nivou (nešto kao: vidiš me ovako obučenog i odma' znaš da sam metalac/fancy itd.), al' opet - čemu to 'obeležavanje' i svojevrsna pripadnost pokretima..? S druge strane, emo bendovi lako sami sebe stereotipišu - previše se forsira taj 'meki' pristup tekstu pesme i, koliko god osećajnost može biti dobra, ume da dosadi zbog nedostatka raznovrsnosti i sa te strane. Samo razvijena individualnost dovodi do toga da snaga neke celine bude veća od zbira njenih delova ponaosob...
|
))))))))))))
. Po onome sto znam bogatsvo je u ljudima, a ne u tome kako se predstavljeju 
