|
Sakupljao sam pregršt stvari. Koliko mi sećanje seže nisam siguran, ali mislim da su moju prvu kolekciju činile igračkice iz kinder jaja. Nastavio sam sa skupljanjem preko lepih klikera koje osvajao, cigareta, sličica, markica... da bih došao do uspomena.
Reših jednog dana da ću da čuvam uspomene, inače meni sećanjja najviše naviru preko čula mirisa, no čuvati miriseve raznih dogadjaja i osoba u bočicama mi je izgledalo... pa, komplikovano i skoro neostvarljivo. Tako da sam rešio da ću da čuvam ulaznice (koncerte, festivale, predstave, trke...), papiriće, cvetiće koje sam dobio, celofane od čokolade, kartice (za govornice, one koje otvaraju vrata u hotelima), i svakakve sitnice koje me podsećaju na proživljene trenutke.
Sve to čuvam da ako nekada budem morao, kao dečak iz priče, da se oprostim od odredjenih uspomena da bi mi se neka želja ispunila u budućnosti, imam mogućnost, da bar pokušam, prevariti sudbinu i uz pomoć svojih sitnica doći do izbrisanog. Eto, zato.
|
