|
Halliwell ::Nevena Nevene, Hvala ti na savetu, ali nemoj da se brines ti za mene
Kako da ne brinem? Pa, moram da brinem za svakog našeg stanovnika posle odgledanih serijala "Uklete kuće". Ima tu nešto  , ima, ima!
daniel83 ::I sad ja umrem  u sustini ja sam istio ali bez tela.
Zasto bi ja sad zahtevao da bi se nekom javio, da mi taj cita neke tekstove po nekim pravilima, da pada u trans itd....i zasto bi se ja naljutio i vijao ljude ako oni pogrese u mom prizivu? Dali su nam zivci "kraci" kad umremo pa za svaku sitnicu urnisemo zive?
Dali kada umremo postajemo glupi, pa neko treba deset puta da pita "Jesi tu? Jesi tu?, Ako si tu javi se! Ako si tu javi se! Jesi tu? Javi se!
Pojma ti nemam, još nisam bila mrtva, a posle tog iskustva, dolazim da ti odgovorim na pitanje, ne moraš me zvati, doći ću sama!Doduše, samo ako omanem i ne pređem odmah onu granicu, ako pređem, sorry, moraćeš me zvati.
Šalu na stranu, lepo reče Famas: "nista ja tu nebi dir'o!"
Živi sa živima, mrtvi sa mrtvima, poštovati jedne i druge, ne narušavati ničiji mir, pogotovu bez nekog opravdanog razloga, tek onako- iz zezanja.
U momentu smrti, ljudsko telo biva lakše za 24 grama, tim podatkom su se počeli baviti i naučnici (fizičari, matematičari i dr.).
Materija je neuništiva, samo menja oblik,tako su nas učili. Šta pretstavlja tih 24 grama i gde odlazi, u šta se pretvara? Ne znam.
Znam da sam doživela neobično iskustvo u trenutku smrti svoje najbolje prijateljice (karcinom je pokosio), a bila sam stotinama kilometara udaljena od nje, jer sam prethodne večeri otputovala. To isto mi se desilo i na dan smrti moje majke,kao i nakon sahrane i svega, ali mnogo izraženije. Neko će reći:podsvest, neko: priviđenja, neko će se smejati.
Ne znam...Znam samo da poštujem i žive i mrtve.
|
moram sutra ili za vikend 
Nikad se ne zna...a da sam sujeverna, jesam...
