Poslao: 10 Jul 2008 23:33
|
Ma nije tu bio kraj mojim mukama te noci...
Vratim se ja u sobu, pogasio sva svetla po kuci pre toga. A pre gasenja svetla sam bio svratio i do kuhinje, nesto mi je bilo neobicno oko onih pilecih koski.
Gledao sam ih neko vreme, onako, pokusavajuci da shvatim sta to tu ne stima, ali eto - nisam mogao da se setim, pa sam ipak otisao na sprat nerazresene misterije oko kostiju.
I legnem ti ja, onako, kazimo umorno...
A onda, sunce ti milo, tu, u sobi, nesto je pocelo da glodje. Znate ono, kao mis kad nesto gricka, glodje. E, bas tako, samo malo drugacije, nekako jezivije. E tu, bas u tom momentu se ja setim sta nije bilo u redu sa pilecim koskama - zaboravio sam da nahranim dzukca.
Mislim se ja - ma koga je jos briga za dzukca pored ove sada misterije koja se desava u spavacoj sobi.
A znate, ja sam vam jedan od onih tipova cija masta ne prestaje nikada da radi.
Znate, puno puta sam tako lezeci razmisljao sta bi se desilo da se jednom probudim sa zmijom u krevetu. Isprobavao sam tako u mislima na stotine kombinacija - te ako je zmija ovamo, pa te ako bi zmija bila onamo.
Znate, zakljucio sam da bi prvi potez u svakom slucaju bio da zmiji bacim jorgan na glavu, pa da tada pocnem da bezim.
Malo je bilo problematicno ako bi to bila kobra, posto cenim da bi se ona brzo izvukla ispod jorgana, pa bi me mozda ujela dok istrcavam iz sobe.
Jos ako je hipnostisana, tj. neko je poslao - uh, takve kobre su, cenim ja, mnogo nezgodne.
I tako, najezim se ja opet od onog glodanja.
Jezu je prekinuo onaj glupi radio ugradjen u krevet. Znate, imao je neku falinku pa bi kat-kad poceo da bruji iz cista mira. To je ponekad umelo da bude jako nezgodno. Toliko je jako brujao da bi me probudilo u strahu da me napalo 10 kobri, a ja imam samo jedan jorgan za bacanje na kobre.
I da, kada je brujanje radija prestalo ono glodanje je opet postalo cujno.
E sada, problem je bilo upaliti svetlo, posto se glodanje tu negde culo, tu gde su vrata, a prekidac je tu do vrata (moralo se tako, inace sta bi rekli ljudi).
Uzmem ja onaj jorgan za bacanje na kobre, i krenem polako prema vratima.
Nije mi bilo lako... uh, onaj skocni zglob bas tada nasao da me zaboli. Ne znas od cega ti je veca muka - jel od onog glodanja ili od zgloba.
Vratim se nazad do kreveta i obujem sobne papuce.
Znate, bos covek, kada hoda, to zglobovi pucketaju kao ludi, mogli bi lavinu da izazovu na nekoj tamoj planini iz Svajcarske o kojoj mi je komsija pricao da tamo ne smes ni da pr**es, a kamoli da pricas.
I tako, naoruzanjorganom i prigusivacima zglobova, krenjem prema vratima.
Ono je bilo neizdrzljivo, kako ja prilazim vratima tako se ono cuje jos vise.
Veca sam pocinjao da ludim polako. Ono, kao u filmovima, ili jos bolje - kao u pricama Edgara Alan Poa.
Konacno, u 5 pred jutro stignem ja polako do vrata i upalim svetlo - kada ono imas sta da vidis - rdja glodje bravu..
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2008 23:49
|
djolexsexinstructor ::Daj bre cepke, pa to su samo bapske priče !!!
Si ti gledao Ghostbusterse bre? Kakve bapske price, si video koliko duhova tamo ima?
|
|
Poslao: 11 Jul 2008 00:52
|
Heh, mozemo mi da se pro*eravamo i sprdamo sa pricom o duhovima do mile volje, al' postoje neke stvari koje nauka jos nije uspela da objasni, a koje bi smo mogli svrstati u domen paranormalnog. Mislim da je najveci neprijatelj coveka vezano za ovakve stvari njegova psiha i masta.
Ja sam "shatro" video nesto sto je licilo na duha. Iako sam to video svojim rodjenim ocima, verujem da je to sto sam video ipak bio plod moje maste i psihe. Verujem da je na mene veliki uticaj imala sredina i vreme kada se to desilo. BiH, jos uvek se ratovalo. Zima, rano ujutro, jos nije svanulo. Spustamo se niz putic od striceve kuce ka autobuskoj stanici. Izmedju ostalog prolazimo i izmedju porusenih i opustosenih kuca. Groteskno izgledaju i po danu, a kamo li po noci. Nesto malo, belo, kao oblak, brzo je protutnjalo izmedju poluporusenih zidina neke kuce. Suvise je bilo brzo za oblak. Ni malo mi nije bilo svejedno. S'obzirom da sam bio klinac (godina negde kao i pokretac ovog bloga) niko me nije ozbiljno shvatao jer u tim godinama masta zna da radi svasta.
Voleo bih da gospoda naucnici objasne jedan fenomen koji se u mojoj porodici, a i rodbini redovno desava. Svaki put, kada neko treba da umre, nesto od stakla u kuci samo od sebe pukne. Obicno je to neka posuda, casa, bokal, (cini mi se da je jednom bila i neka vaza). Svaki put je bilo obicno staklo, (dakle, nije bilo obojeno i sl.). Obicno tako pukne da se jasno vide linije pucanja, ali posuda i dalje ostane u svom obliku. Tek u momentu dodira se raspadne na komade po liniji pucanja.
Ovo mi se nije desilo jednom ili dvaput. Desilo se najmanje pet puta koliko me pamcenje sluzi.
Najneobicnija situacija je bila 0.5l krigla od piva. Pukla je samo drska. Lepo se videlo kako je pukla. U momentu hvatanja, drska se bez ikakvog otpora odvojila od tela krigle.
Da li su to duhovi ili vec sta, ne znam. Nesto jeste sigurno. Sta god da je, verujem u postojanje tog "necega", te neke nevidljive (mozda je bolje reci neobjasnjive) sile. Sa takvim stvarima ni malo ne zelim da se sprdam niti da cackam oko njih.
Znam da ce se neki smejati na ovo moje baljezganje, al' neka bar se ne rugaju necemu u sta ne veruju.
|
|
|
Poslao: 11 Jul 2008 14:38
|
@Momcilo
Dobro, dobro, meni je bitno da se zna. A ne posle jure samo nejakoga raphu. Da se zna ko je bio glavni kamen spoticanja u ovom blogu.
@Recoba
Za priču vezanu za BiH, verujem da je plod mašte i okruženja. A za drugu priču..koincidencija?
Recimo, u emisiji na Discovery kanalu, doveli su čoveka koji je totalni skeptik po pitanju duhova i paranormalnog. Odveli su ga u srednjevekovni zamak i rekli mu da se veruje da je zamak prepun duhova i paranormalnih pojava. Ovo drugo su izmislili da bi videli njegovu reakciju i izazvali njegovu maštu. Takođe su napravili "avetinjski" ambijent. Stavljena su maksimalno prigušena svetla i sam zamak koji je dosta star stvarno jezivo izgleda. Trebalo je da provede neko vreme u njemu a oni su postavili kamere. Šta se desilo? Čovek je bio prestravljen, stalno je osećao kako ga nešto gurka, osećao je kao da nešto dahće u njega. U osnovi, nije bilo ama baš ničega.
Našli su drugog čoveka koji, kao i naš mr.Wampir, u potpunosti veruje u te stvari. Odveden je u neki zamak u škotskoj koji je neka vrsta "svetilišta" za ljude koji u to veruju. Za njega se kaže da je "most hounted" na svetu, s tim da ovaj to nije znao. Isti scenario, trebalo je neko vreme provesti tamo.
Posle vremena provedenog tamo, čovek je izašao sasvim normalno, rekavši da nije osetio ništa čudno i da mu je bilo sasvim prijatno.
Naravučenije emisije je da ljudska mašta, podsvest, okruženje i magnetne sile utiču na to da se čoveku pričinjavaju razne stvari. Još ako veruje da na tom mestu zaista postoji nešto, njegovoj mašti nema kraja.
|
|
|
Poslao: 11 Jul 2008 17:56
|
mr. Wampir ::Da li ste nekad prizivali duhove???
Nebitno...
I kako ja da ih osetim..Ili treba da imam neko 7 ili 8 culo
|
|
|
Poslao: 11 Jul 2008 20:41
|
rapha ::A za drugu priču..koincidencija?
Mozda bi bila koincidencija da mi se takvi dogadjaji desavaju stalno (da mi puca staklo po kuci). Naime, to mi se do sada desilo 4-5 puta i svaki put je neko umro. Daleko je to od koincidencije. Nesto sigurno postoji.
|
|