|
|
|
Poslao: 28 Jun 2007 20:55
|
|
Objektivno, pesme na srpskom su mi zrelije - ionako sam ih pisao kasnije (u odnosu na ove na engleskom)...
Nema vajde kod mene ako se ne piše 'iz srca'... a mene ono malo češće pritera...
(mada, kad bih svaki put kad se to desi ugrabio olovku/tastaturu, imao bih milion pesama)
P.S. Baš preksinoć su mi se desile i najbolja i najgora stvar vezane za pisanje: u sred noći se probudim i do'vatim mobilni usled nadolazeće inspiracije... i mislim da sam bio napisao čak i najbolju pesmu dosad.
Nego, pre nego što sam uspeo da je završim - uspavam se! Ali onda se posle par sati ponovo probudim, ugledam još prisutni tekst na mobilnom, posegnem za opcijom 'Save Message', dobijem obaveštenje 'Memory Full' i ode pesma u tri lepeeeeeeeeeeee!!! Boo hoo!  A tol'ko je dobra bila! Nije bilo šanse da je se prisetim lepo ili bar bledo ponovim... Jbg!
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jun 2007 21:23
|
|
Memory je full zato što mi od kapaciteta 250 pojedinačnih poruka 81-na (al' u dužini nekoliko poruka) zauzima beleške za priču/pesmu..! A nikako da ih sredim prepisavši ih na komp ili papir (mada imam tako i mali milion papirića sa strane; ranije mi je mama imala naviku da ih slučajno pobaca; više puta)... Kontaš foru!? 
Ma, i da je intimno rekao bih (pošto se radi o eksponiranju samo jedne strane - mene; voljnom eksponiranju)..!
Nema devojke. Nikada je nije ni bilo; al' sam u jednu bio 'zacopan' pune tri godine... no, ni ona mi nije bila devojka.
Pesme su bile način na koji sam kanalisao sve te emocije, težnje, nadanja i na kraju - realno stanje stvari; a oduvek sam i znao da ništa i neće biti medju nama... al' sam opet ispadao budala blago se sramotivši, jer ipak su svi znali na čemu sam, kao i da nikad ona neće mene ni pogledati...
ALI - razmišljao sam da li da kažem ''da sam je preboleo'', iako nije tu bilo ni mnogo razloga za 'preboljevanje' (opet, zato što sam jedva nešto i očekivao)... Zato ću definitivno reći - drago mi je što mi se je to desilo!
Jer, da nije, ja bih bio mnogo gluplji i patetičniji (glup nisam, ali patetičan jesam bio).
To je nešto što me je naučilo nečemu: da, kad volim, volim neizmerno i trudim se da zavolim nekog ko mene već voli, iako možda je to ne osećam prema njoj (naravno, ako se radi o OK osobi); da, koiliko god da volim, nije smak sveta ako budem ostavljen ('na cedilu'; sâm); da, koliko god volim, postoji nešto što verovatno ne mogu da joj pružim; i da je oprostiti prevaru mnooogo lakše nego što to ljudi generalno smatraju; ali i da nisam u stanju da prevarim (em sam takav - čistunac, ne volim da imam grižu savesti, a em je lako videti da/da li volim)...
|
|
|
Poslao: 10 Avg 2007 01:52
|
|
O koncu teskobe
Pomislili biste da svako ima
svoje izuzetke, zar ne?
Ali moj je put samo čudima i posipan...
Trčim Mesečevom svetlu
iza ugla, pa i drugog, dok
ugodan, il' kakav da je, san šapuće
ljudima zasićujuću laž;
moj je glas primetno promašen
u moru uzburkanih želja svakog
svojeglavog grabežljivca kom'
ogledalo ne radi...
i lak sam plen za svaku udicu,
lepršav i naivnošću obojen.
Ipak, dan za danom,
sve je manje koraka u blatu,
te postajem čio - oslobodjen
praznog straha i udišem mir.
U roju pogrešaka nalećem
na razlog, zaboravljam osude na
samog sebe, jednom
radujem se nadi...
i opet čekam stisak
neodbačene omče.
Sve manje i manje mi se svidja kako pišem... K'o da sam ovo prerastao, kao da nisam dovoljno dobar (a stil mi je toliko 'prirastao za srce' da ga uvek forsiram, i onda kada nije najpogodniji)...
Mada, već odavno osećam da se vrtim u krug - sve što sam imao da kažem (o) sebi, rekao sam. Ovo je svojevrsno prezasićivanje iliti čak praznina zbog težnje ka novome... a novoga nema...
I tako u krug.
|
|
|
Poslao: 10 Avg 2007 13:50
|
|
Divna je poezija stvarno....
Najvise mi se svidja "Niko", ljudi misle da su nesto,a u stvari smo niko i nista.
Najbitnije je da postoji ljubav,ostalo nije bitno.
|
|
|
Poslao: 12 Avg 2007 00:39
|
|
Eh, hvala... al' nešto 'ispadam iz fazona' u poslednje vreme... prosto - i previše se ponavljam, a nema ni ničeg (a može i 'nikog') barem malo značajnog, a novog, da me pokrene.
Izgleda da sve više i primećujem kako sam ponekad sebičan; uglavnom jer jednostavno ne vidim, ne primetim potrebe drugog - tj. nenamerno... Ali to nije opravdanje za mene! 
Eto, rekao sam. I valjda ću sad ispraviti to... 'Beš me slepog..!
|
|
|
Poslao: 12 Avg 2007 16:03
|
|
slusaj,ove tvoje pesme su jako dobre,znas!
zasto to sve lepo ne bi izdao-and see what happens!
nisi razmisljao o tome da ti autorska prava ovde ne znace nista!?ili ti to mozda ne smeta..
jesi li se profesionalno bavio nekom knjizevnoscu,perhaps  ?
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Avg 2007 16:37
|
|
prava umetnost postoji da bi drugi iz nje nesto naucili,da bi videli stvari tvojim ocima.ako si se ti ikada lose osecao,mi ostali smo zasluzni za to i treba da toga postanemo svesni.jedino tada umetnost postize svoju pravu svrhu-osvescenje.sta bi bilo kada bi svi veliki umovi krili svoje spise...(nemoj da se uobrazis )isto tako tvoj dar nije samo tvoj on pripada i nama ostalima...
a sto se tice autorskih prava,mene ama bas nista ne sprecava da sada prepisem neku od tvojih pesama,ukradem ideju i sl.i ubacim u svoju zbirku!?
sto se tice prezasicenja ono je normalno i treba tako da bude,zamisli kad bi svi samo stancovali.nemoj da razmisljas o tome i doci ce samo od sebe,ionako ti je to samo hobi..s druge strane naravno da proces stvaranja iziskuje mnogo rada i znoja...ok
|
|
