|
|
|
Poslao: 03 Sep 2007 07:03
|
|
Ono što nisam
Uporan i jak,
onda kada ne traži se od me;
ja sam čovek sasvim mlak.
Sebi odan, bolji vodič,
a voleše me samo mrak.
Sad, ovde, priznajem -
uzeli su sve;
i kad kandže behu pune,
govorio nisam "dosta je".
Mudri putnik, oštrouman,
te onaj što pita prvo;
umesto da dobro učim,
ja sam vešto grešio.
Nek' mi veli šta god ište ko,
moje vreme još je ovde,
ostvariću željen plan -
sebi, nikom drugom, obećavam to;
i tako je najbolje.
P.S. Nisam vam ja za vesele pesme... ili barem nisam pri takvom motivu... 
|
|
|
Poslao: 03 Sep 2007 11:08
|
|
Pisi onako kako ti srce kaze, a ne kako bi neko volio 
A, zaista lijepo pises pjesme!!!!
Nije me dugo bilo, pa sad dok procitam sve tvoje pjesme trebace vremena ali vrijedi....... 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2007 00:56
|
|
Krug je forma zla
(i sve što se kotrlja)
Ko sam ja i zašto živim?
Da li kako bih mogao
biti sve što nisam
kada nisam ni sâm,
pošto to zaista (dvostruko) jesam?
Jedino što ikada dobijam je
istovetnim razlogom
umnožena suza i
hiljade urezanih puteva potoka što,
isušeni, sad su bore - sitne ode
mojoj prošlosti... i nijednu suzu novu.
Neka; savršeno znam da
kad tren je dobar, ni pokušao ne bih,
kakav god da ulog je.
A ono što radim umešno i tečno,
često mi se ne da.
Umoran, tek provirim ponekad
iza novih vrata što nikad neće
otvoriti se širom za me, te odustanem
i pre nego da uspem; jer, vidite,
ne mogu se više usuditi da budem na tom putu povredjen...
osim kada bol je od mene i došao
(a redovni je dar).
Eto, ja ne mogu da pišem drugačije... i nikad se neću promeniti...
A toliko je suvišno sve novo što izadje iz mene u obliku reči (izgovorene ili napisane), jer zapravo i nije novo... Traka ni ne mora biti zaglavljena da bi se ponavljala ili bila dosadna... samo ako se vrti dovoljno dugo... no, iz svoje kože ne mogu...
Premalo mi se stvari dešava; a previše znam da bih mogao da budem srećan.
I zaista, sve u čemu sam dobar se i drži podalje od mene... i tako oduvek beše, te će uvek biti... jer samo gubim sve što imam, a (negativna) zasluga je suštinski moja.
No, možda je trebalo da ovo ide u 'Blog za pražnjenje'... samo što se ne osećam nimalo praznijim, slobodnijim... 
MyNameIsMisery
|
|
|
Poslao: 12 Dec 2007 03:25
|
|
Greškom ovde... ipak, živ sam (!)
Večeras, stvaram slike u
mislima - o Njoj, nikad dočekanoj,
sebi i ugodnoj tišini što delimo,
tako nemirni iznutra;
"veruj, moja istina je odanost, jer to što
postojiš dovoljan je razlog da mi
duša treperi kada
naizgled mirujem kraj te".
A dan za danom osećam da sam sve
samo ne namenjen svetu što me
okružuje, gorko osudjuje...
Vodih život tkan od strane
samopostavljenih pravila i
često sebi umeo sam
moć izbora oduzeti;
misleći kako postajem mrtviji
što više znam, nemoćan za smeh i
strahom nesavladan, prevagne uvek to što
pitom sam i dobrom ispunjen...
No, smem li ikad upitati hrabro
da li iko izvan čet'ri zida ova
zapravo zaslužuje mene?
Posle više od dva meseca, napisao sam jednu pesmu... baš malopre; i kao i uvek, tužna je.
Nije da ne umem (mada ponekad pomislim da tako je), već nemam razloga da pišem o veselim, svetlijim temama. A fora je i u tome što sam čak zaokupljen samo tom jednom temom...
Ali nije ovo tako crno, ne kao ranije pesme - neizbežno osećam da postajem mirniji, prihvatam apsolutno sve što se dešava (meni i drugima). As if I'm getting a greater grasp of myself...
Patim znatno više nego što se radujem; ali volim što sam ovakav, čist i u harmoniji sa realnošću.
P.S. Vidim da na momente zvučim pomalo arogantno (jer to mi je najčešće i namera), ali najiskrenije želim svima vama da znate manje nego ja, te da budete bezbrižniji, srećniji... nikakvo zlo me ne proganja (dobro, osim što sam jako bolešljiv), a opet sam melanholičan 24/7 (ne i depresivan!) 
|
|
|
Poslao: 01 Jan 2008 21:07
|
|
Mirijada želja, a jedna je prava
Htenja stara, neizbrojiva, donela su mi
i radost i plač, no
uvek bi mi uzela više od krvi.
Samo, ono što mi se desilo nije
je da nekog dobijem
tako što mu sebe dam.
Oduvek sam pameti imao,
ali dovoljno ne razmišljah
jer srce prstom upirući bira;
Zaslužiti, bez prekog truda,
da te neko zatvorenih očiju vidi -
kako se to uspeva?
Iz kože svoje pobeći nećeš,
al' pustiti nekog unutra
može se mnogo dublje...
Neminovnost prirode moje
učini da sve to saznam, ali
kako se postaje nečiji san..?
Razmišljao sam, budući da je Nova godina, jel'te, o željama; dakle, o onome što sam nekad hteo, a čega se sada stidim, onome što me i dan-danas okupira svojim nedirnutim žarom i svemu onome što najiskrenije i punopravno mogu drugome poželeti... u velikim količinama.
Pošto sâm sebi i dajem i uzimam, odlučih da ono što nemam bar ovekovečim pesmom, tj. dobijem u drugačijem pakovanju i sa porukom sebi, od sebe. Ovo gore je proizvod...
P.S. Svima vama želim puno dobrog zdravlja, te neka vas čvrsto zagrli i traje sa vama bez 'zabušavanja'... Bez toga, ništa drugo ne vredi (uopšte ili ne vredi dovoljno); a ostalo nekako 'dodje samo', više je moguće i lakše je.
A jednog dana vam možda i stručno (uf, ovo mi zvuči grubo) pomognem - na ulici, u vazduhu, ordinaciji...  Eto, pa neka zbog vaše sreće ostanem bez budućeg (nadam se! ) posla! umem ja još ponešto da radim, ne sekirajte se
|
|
Evo, baš sad sam nešto malo (prozno) piskarao - i opet je melanholija itekako dominantna. Ali, obećavam; pokušaću! 
