|
DOK GORI NEBO NAD NOVIM SADOM
Da se ne lazemo, nije to bio neki most
Od onih podignutih da bi se u njih gledalo.
Ne, pre je bio od onih podignutih
Da bi se sa njih gledalo
I pod njima prvi put poljubilo.
Ali ponekad ga je ona prelazila
Svojim uobrazenim kadetskim korakom,
A mesecina se kao deverika
Lovila u mrezi njene kose.
Po tome cu ga, eto, pamtiti.
Rat je kao pijan svat prosao poljem,
Senlucio celu noc,
Kaleci bes na ranom zitu
I tek niklom bostanu.
Zasto, ne pitaj se, jer je tako bolje.
I Bog je pristao na to.
Ratovi prolaze a ljudi, eto, ipak ostanu.
Za zlo sam teski laik, ma, to je stara prica:
Znas vec, bila jednom dva brata, i to...
Kad sklopim taj mozaik
Ostane mi kamicak
I tu smo izgleda mi.
Ma hitni papuce uvis, zalosna Panonska Vilo,
Za tvoje dugme sedefno ja nocas kraljevstvo dajem,
I lupni daire o bok, ramena pospi aprilom
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem.
Zaigraj bosa i prkosna,
Dok iznad Novog Sada djavo pali svoja kandila.
Zad na reci tamni cim se sumrak zgusne,
Dunav je pred zoru prek.
Plase te aveti sto maglom brode teskim skelama.
Ne, strah nije pravi ruz za tvoje usne,
Resi ga se jednom zauvek.
I veruj zvezdi koja zraku tvog zivota prelama.
Nije to prva neman sto preti dahom vatre,
Ne, ali ljubav je vitez.
Arhandjel s macem spreman da i tu alu satre,
Da, i samo ceka moj znak.
Ma hitni papuce uvis, zalosna Panonska Vilo,
Za tvoje dugme sedefno ja nocas kraljevstvo dajem,
I lupni daire o bok, ramena pospi aprilom
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem.
Zaigraj bosa i prkosna,
Dok iznad Novog Sada djavo pali svoja kandila.
Dj.B.
Seca li se iko? Te noci kada su ubili Most, i jutra mracnog kao ugljen, kada Sunce nije svanulo, bez osmeha...
Sanjao sam, bas nocas, Njene usne drhturave, Ljubili smo se pod Tim Mostom podno tvrdjave, opijeni dahom Dunava i ponekom kapljicom vina... Ona ni ne zna da je Volim... I, strasno mi nedostaje.
|
