Kako bi rekao jedan moj nastavnik - osnove gitare se mogu naučiti u bilo kojoj životnoj dobi. Tako i treba da shvatimo ovaj projekat - kao vodič za munjevito učenje gitare, koji će da vam omogući da sa lakoćom savladate osnove sviranja gitare. Za literaturu sam koristio Internet, par knjiga za učenje osnova gitare, sopstveno iskustvo, a i kolega argus je pomogao da se ovo realizuje na što bolji način.
Rekao sam da sam koristio par knjiga kao literaturu, kako u PDF izdanju, tako i u štampanom izdanju i mogu da kažem da ovo bolje pokriva osnove nego te knjige. Razlog tome je, inače, što su prednosti foruma višestruke:
- omogućena je interaktivnost sadržaja (kroz odabrane youtube klipove, slike, i online servise)
- ovaj pristup se bazira na i softveru uz pomoć koga možete da lakše prevaziđete moguće nedaće
- linearni oblik čitanja i raznovrsnost sadržaja u okviru jedne poruke
- linkovanje ka drugim izvorima za dodatno čitanje
- besplatan sadržaj, gde na forumu možete da odgovorite u ovoj temi i neko od stručnih lica će vam pomoći oko vaših nedoumica
2500 - 2000. BC (pre nove ere) - pojavljuju se tambure koje su (često) imale svilene žice:
1420. BC - slike u Egiptu pokazuju da su postojali prvi ansambli u kojima su bile tambure i harfe:
800. BC žičani instrument "UD":
Ime "gitara" potiče od stare sanskritske reči "tar" što znači "žica".
Većina instrumenata, preteča gitare, su dobile ime po složenici "broj_žica" + "tar" :
--> Instrument sa dve žice - DOTAR:
--> Instrument sa tri žice - SETAR:
--> Instrument sa četiri žice - CHARTAR:
(na osnovu tog imena, potiče i ime "chitarra", rana španska gitara sa 4 žice),
--> Najranije zapisano delo za špansku "chitarra" je zabeleženo u 16. veku
--> U Italiji se pojavljuje guitarra battente, gitara sa 5 redova duplih struna (svaki par struna je jednako naštimovan) i standardnim štimom: " A - D - G - B - E " . Ovaj štim se i dan danas zadržao kao standardni štim prvih 5 žica moderne gitare Može se videti sa sledeće slike:
U 17-om veku Antonio Stradivari pravi odlične gitare 5 redova duplih struna i sa dvanaest pragova!
Krajem 17. veka i početkom 18. veka pojavljuju se verzija gitara sa 6 redova duplih struna (dakle, imale su 12 žica! ).
"Gitarista", 1672. - Johannes Vermeer
18. vek : lagano formiranje savremenog izgleda gitare. Duple strune su izbačene, tako da ove gitare imaju 6 žica koje su štimovane u štimu "E - A - D - G - H - E".
(Može se reći da je šestožičana gitara evoluirala od dvanaestožičane gitare! Ljudi obično misle da je to obrnuto, jer se i danas mogu kupiti gitare sa duplim žicama).
19 vek: gitara dobija konačni klasični oblik, zaslugama graditelja Antonio Torres-a. Uskoro je ovakva gitara postala standard, koji je ostao praktično nepromenjen do danas
Gitara Antonia Toresa
1924. godineLojd Loar (inženjer iz kompanije Gibson) dizajnira prvi magnetni prsten (pickup). Na taj način su se vibracije žica na gitari pretvarale u električne impulse, koji su dalje bili pojačani i dalje sprovođeni kroz zvučni sistem.
1931. godine nastaju prve električne gitare komercijalno pristupačne javnosti. Zbog specifičnog dizajna nazvane su Frying Pans.
Livene su od aluminijuma i svirale su se položene u krilu.
1936. godine nastaje naročita popularnost električnih gitara; tada je Orville Gibson izdao model "ES-150" :
1950. godineLeo Fender započinje proizvodnju na veliko, gitara sa punim telom. Te gitare su prvobitno nosile ime Fender Broadcaster:
Ubrzo se ovo ime menja (zbog copyright-a) u Fender Telecaster (ime Broadcaster je već bila koristila druga kompanija za proizvodnju gitara).
1952. godine Gibson se udružio sa gitaristom Les Paul-om i proizvedena je svetski poznata gitara Gibson Les Paul:
1954. godine Fender "odgovara" sa jednom od najpoznatijih gitara svih vremena - Fender Stratocaster:
Nije loše pohvatati i engleske nazive ovih stvari (valjaće za Youtube tutoriale):
Komparativno:
Objašnjenje
Glava je deo kojim se završava vrat gitare. Nosi mehanizme za štimovanje. Gitaru treba odlagati tako da se previše ne opterećuju glava i vrat gitare (može doći do iskrivljenja).
Kod električnih gitara vrat ima i svrhu raspoznavanja brenda, budući da svaki proizvođač želi da izgradi neki jedinsven imidž:
Jackson
Fender
Gibson
Ibanez
Dalje, postoje modeli električnih gitara koji uopšte nemaju glavu:
Mehanizmi za štimovanje kod headless gitara nalaze se na telu gitare.
Mehanizmi za štimovanje (čivije, mašinice za štimovanje) se nalaze na glavi gitare i omogućavaju da se povećava ili smanjuje zategnutost svake žice pojedinačno (dakle, njihov broj je jednak broju žica na gitari). Bitna informacija je da se prilikom štimovanja povećava zategnutost žice (više o tome u narednim poglavljima). Uglavnom su metalni.
Sedlo (gornja kobila, gornja kobilica). Služi da ravnomerno podiže žice i održava ih u jednakom razmaku. Razdvaja žice na gornji deo, koji ne vibrira i donji deo, koji vibrira, prilikom sviranja. Uglavnom se prave od plastike.
Električne gitare mogu imati top lock mehanizam, koji sprečava raštimavanje gitare i koji se nalazi iza sedla (postoje varijante gitara kod kojih i nema sedla, pa u ovom slučaju funkciju sedla preuzima top lock).
Primer top lock mehanizma
Vrat je dugački, uzani deo između tela (korpusa) i glave gitare. Da bi se vrat "pojačao", kroz njegov centar prolazi čelična šipka. Na taj način bolje savladava silu kojom žice teže da se vrate u nenapeto stanje.
Kod električnih gitara je vrat uži i tanji u odnosu na akustične gitare. Ovo je pogodno za početnike koji jos nisu razvili raspon šake/prstiju.
Pragovi su tanke metalne prečke koje se nalaze duž vrata, a okomito postavljene u odnosu na žice. Prsti gitariste, prilikom sviranja, se nalaze između neka dva praga, tj. u prostoru koji se naziva hvataljka (ili "polje"). Prave se najčešće od čelika ili mesinga (nakon izvesnog perioda dolazi do njihovog habanja i onda ih je neophodno zameniti).
Kod električnih gitara, specifične su tzv. fretless gitare (dakle, gitare koje nemaju pragova):
Telo gitare je od punog je drveta i od kvaliteta drveta zavisi kvalitetu tona koji gitara daje.
Rezonantna kutija (rezonantna ploča) proizvodi zvuk gitare, vibrirajući - kada gitarista okida žice. Gitara može da ima i zaštitnik rezonantne ploče (obično pravljen od plastike), koji čuva površinu gitare od ogrebotina, prilikom sviranja.
Rezonantni otvor (otvor na rezonantnoj kutiji) oslobađa zvuk iz tela gitare i svojom akustikom i pojačava tonove, tako da se isti čuju znatno glasnije, nego što bi se inače čuli.
Žice (uglavnom šest žica) su metalne ili plastične (tj. najlonske). Prva žica je najtanja i ona daje najviše tonove; šesta žica je najdeblja i ona daje najniže (najdublje) tonove.
Kod metalnih žica najpopularnije su "devetke" i "desetke" (postoje i druge varijante, ali nije preporučljivo uzimati veličine manje od devetki jer će takve žice češće da se raštimavaju...). Treba obratiti pažnju da veća veličina znači i veću tenziju žica, pa će početnici kojima još nisu "otvrdli" prsti da imaju problema za proizvodnjom čistih tonova.
Autor voli Ernie Ball žice, i evo malo sličica:
"Devetke i desetke"
"Jedan'eske i dvan'eske"
Kobilica (donja kobila) drži žice na odgovarajućoj visini, u odnosu na gitaru i to sa donje strane.
Magneti (Pickups) - magnet pretvara vibracije žice u električne signale, koji se dalje pojačavaju i emituju kroz zvučni sistem. Sastoji se iz provodničkog kalema i metalnog jezgra.
Postoje dve vrste pikapa:
A) single-coil koga karakteriše čistiji zvuk,
B) humbucker koga karakteriše glasniji i "prljaviji" zvuk.
Selektor magneta (preklopnik) omogućava odabir koji magnet će se koristiti. Pošto su magneti pozicionirani na različitim lokacijama na telu gitare, odabirom magneta se utiče na promenu zvuka gitare. Selektor magneta obično ima 3 ili 5 položaja. Kakav će se zvuk proizvesti zavisi:
- od broja magneta
- i od broja položaja selektora magneta
Primer: gitara sa 3 magneta + selektor sa 5 položaja
--> imamo sledeće varijante:
Citat:Položaj 1: uključen prvi magnet,
Položaj 2: uključen prvi + drugi magnet,
Položaj 3: uključen drugi magnet,
Položaj 4: uključen drugi + treći magnet,
Položaj 5: uključen treći magnet.
Potenciometri - elektronski delovi na gitari kojima se kontroliše nivo:
A) Jačine zvuka (glasnoća, Volume Control) - svaka električna gitara poseduje kontrolu jačine zvuka.
B) Tonova - gitara može da ima jedan ili više potenciometara kojima se kontroliše boja tona.
Utičnica (izlazni priključak) služi za povezivanje gitare sa dodatnom opremom (pojačalo, gitarski procesor (pedala), misketa i drugo). Utičnica je, po pravilu, jack 6,3 mm.
Tremolo mehanizam ima mogućnost podešavanja položaja mosta (tj. držača za žice, bridge) za svaku žicu posebno (uz pomoć ovog podešavanja se tonira gitara). Predstavlja kompozitni vid kobilice.
Pojedine tremolo mehanizme odlikuje mogućnost finog štimovanja žica (štimovanje se, za razliku od čivije, odvija sa donje strane i mnogo je preciznije od čivije).
Tremolo ručica (tremolo pločica, tremolo bar) predstavlja deo tremolo mehanizma. Njenim pomeranjem na gore ili na dole menja se i visina tona. Ručicu je moguće skinuti i po potrebi jednostavno montirati.
Floyd Rose predstavlja plutajući (floating) tremolo sistem; to sistem je koji je je zakacen na dva šrafa i može da značajno opušta i zateže žice (više nego Stratokasterov Vintage tip tremola). Žice ostaju u štimu kada se mehanizam vrati u nulti položaj, što obezbeđuju dva do četiri federa sa zadnje strane.
Poseduje šrafove na tremolu, čime je omogućeno fino štimovanje. Videti sliku:
Da bi se lako mogli snaći, uvešćemo brojne oznake za:
Žice:
Sa slika se vidi koja žica odgovara a) kojoj čiviji, b) kojoj noti i c) kojoj brojnoj vrednosti
Sa slike se vidi pogled na kobilicu i raspored žica i odgovarajućih nota
Dakle, kao što se vidi sa slika (rezimirajmo):
--> najdeblja žica se označava sa 6 , kada se svira "prazna" daje ton "E" (Mi)
--> potom sledi žica sa brojem 5 , kada se svira "prazna" daje ton "A" (La)
--> potom sledi žica sa brojem 4 , kada se svira "prazna" daje ton "D" (Re)
--> potom sledi žica sa brojem 3 , kada se svira "prazna" daje ton "G" (Sol)
--> potom sledi žica sa brojem 2 , kada se svira "prazna" daje ton "H" (Si)
--> najtanja žica se označava sa 1 , kada se svira "prazna" daje ton "E" (Mi)
// NAPOMENA: ova oznaka "B" sa slika može da zbuni. Ona odgovara našem "H".
// C, D, E, F, G, A, H, C == Do, Re, Mi, Fa, Sol, La, Si, Do
Prste:
Palac je označen sa T (thumb). Iako postoje tehnike gde se upošljava i palac leve ruke, generalno posmatrajući, vrlo se retko koristi.
Sa slike se vide numerisani prsti i kako se pravilno drži gitara. Dakle, nemojte vrat gitare "ščepati" šakom, već palac uvek treba da "šeta" sredinom vrata gitare (zanemarimo tehnike gde se palac koristi, bitno je naučiti položaj ruke by the book).
- Što se tiče leve ruke, prsti treba da se nalaze na sredini nekog polja ili pri dnu polja.
- Funkcija prstiju desne ruke je malo specifičnija i zavisi od vrste muzike koja se svira (flamenko, heavy metal, klasične kompozicije...). Rok gitaristi obično koriste trzalicu za okidanje žica, dok se kod klasične muzike koriste prsti gde je najčešći sledeći raspored prstiju:
--> palcem se sviraju žice E, A i D (šesta, peta i četvrtva žica)
--> kažiprstom se svira žica G
--> srednjim prstom se svira žica H
--> domalim prstom se svira najtanja žica - E
// mali prst nema funkciju
Pored notnog zapisa, za gitaru je popularan i tzv. tablaturni zapis. Dakle, da bi mogli da svirate gitaru, nije potrebno znanje nota. Učenje tablatura je veoma lako, a osnovne akorde ćemo preći pomoću šema. Na internetu se mogu naći ovakve šeme:
Vertikalne linije predstavljaju žice, a horizontalno ćemo posmatrati polja (podsetimo se, polje je prostor koji se nalazi između dva praga). Treće polje je označeno pozicionim markerom
Još nešto pre nego što krenemo u akciju:
Formalno i neformalno držanje gitare
Formalno držanje gitare:
Godinama sam svirao u ovom formalnom stavu. I nikada nisam mogao da se priviknem na neformalno držanje. Dakle, gitara treba da "legne" na levu nogu. Po mogućnosti, ispod leve noge bi trebalo da se nalazi 10-15 cm neko podnožje za levu nogu. Omogućava sviranje kompleksnih klasičnih kompozicija.
Neformalno držanje gitare:
Za razliku od formalnog, ovde gitara "leži" na desnoj nozi.
Naravno, postoji držanje i u stojećem položaju. Po pitanju ovoga su ukusi različiti, pa otkrijte svoj optimalan položaj.
I još jednom da podvučem u kojoj poziciji treba da se nalaze palac i vrat gitare:
Osnovni akordi
Na sledećim slikama je na plastičan način prikazano kako se sviraju neki akordi koji se često pojavljuju u pesmama, dakle:
Alternativni položaj prstiju za sviranje G dur-a
Ovaj akord sviram baš na ovaj način jer mi olakšava bolju manipulaciju prstima usled prelaska na druge akorde. Iako je, možda ovaj način teži za početnika, svakako ga preporučujem.
Ton na V polju 6. žice je jednak tonu kada se 5. žica svira prazna (ton A; par je označen crvenom bojom )
Ton na V polju 5. žice je jednak tonu kada se 4. žica svira prazna (ton D; par je označen plavom bojom )
Ton na V polju 4. žice je jednak tonu kada se 3. žica svira prazna (ton G; par je označen zelenom bojom )
Ton na IV polju3. žice je jednak tonu kada se 2. žica svira prazna (ton H; par je označen roze bojom ).
Uočimo da je ovaj odnos izuzetak (zbog toga sam stavio roze boju, da još više para oči )
Takođe, prisetimo se i razlike u davanju imena - ton B je u našoj terminologiji H
Ton na V polju 2. žice je jednak tonu kada se 1. žica svira prazna (ton E; par je označen tamnom bojom )
Princip je sledeći: nakon štimovanja 6. žice, prvo se okine 6. žica, V polje (ton A), a gotovo u isto vreme i 5. žica prazna, koja se čivijama zavija ili odvija tako da zvuči isto kao ton A. Princip važi i za preostale žice (naravno, uz već pomenuti izuzetak 3. žice, gde IV polje odgovara 2-oj žici kada se svira prazna).
Kao što se da zaključiti, mana ovoga načina je što moramo dobro naštimovati 6. žicu, kako bi (prema njoj) naštimali 5. žicu, a na osnovu nje 4. žicu i tako dalje.
Pored upotrebe štimera, ovo je jedan od najčešćih načina štimovanja gitare.
Primer:
Takođe, korisna stvar za vežbanje sluha je da preko nekog izvora* svirate note E, A, D, G, H, E, respektivno i da na osnovu toga štimujete gitaru. Ubrzo, nakon izvesnog broj ponavljanja (kada izoštrite sluh), shvatićete da možete da naštimujete gitaru bez ikakvih pomagala
* Napomena: Kada kažem "izvora", mislim na naj[iru lepezu izvora: naštimovana druga gitara, ili klavir, ili neki program koji emituje note (MIDI ili drugi), pa čak i sledeći youtube klip može poslužiti za štimovanje gitare:
-----------------
Ovaj deo je pisao kolega argus
Setovanje i štimovanje gitare.
Da probam ukratko da objasnim kako ja štetujem gitaru.
Osnova je imati dobar komplet zica i kvalitetnu gitaru. Što se žica tiče, i nije neka ponuda na tržištu i cene se kreću od 500-1000 din. Ja lično koristim Dadario žice (550 din.) 0.11 za akustičnu (nemojte bacati pare, sve je to slično).
Akustična gitara treba da ima deblje žice jer daju mnogo bolji ton. U startu treba kupiti najmanje dva ista kompleta žica, nikako jedan, objasniću kasnije zašto.
Kvalitetnije gitare imaju šipku u vratu, pomoću koje možemo da zatežemo ili opuštamo vrat. Ukoliko okrećemo s desna u levo, opuštamo vrat i obrnuto, zatežemo. Nova gitara, tek izneta iz prodavnice, po pravilu nema podešen vrat i obično su žice dalje od pragova nego što je potrebno. To ima za posledicu, lošiji ton, neadekvatan štim i teže je za sviranje, naravno. Treba malo svirati na tim žicama i u najskorije vreme kupiti nove i zameniti.
Montiranje žica nije tako jednostavno kao što mnogi misle. Treba voditi računa koliko se puta namotava žica na civiju. Prva i druga žica, pošto su tanje, namotavaju se 5-6 puta oko čivije, treća 4-5, a ostale, deblje žice po 3 puta.
Ovo je veoma važno, jer ukoliko se žica namotava do "beskonačnosti", nema preciznog štimovanja. Znači, kad želimo da naštimujemo, recimo, treću žicu na G, a ona je namotana jedno 10-15 puta, moramo okretati čiviju levo desno po nekoliko cm da bi uboli ton G. To jedna stvar, a drugo - ni zvuk nije isti.
Ako je treća žica namotana 4 puta, svaki i najmanji pokret čivijom menja ton, što znači - velika preciznost.
Kada smo namotali žice, prelazimo na štelovanje vrata. Zatezemo šipku imbus ključemu desnu stranu, dok ne dovedemo visinu žica u odnosu na pragove na propisanu udaljenost. Kod mene je udaljenost na kraju vrata nekih 0.3 mm.
Ovo je veoma važno, prvo - mnogo je bolji zvuk i lakše se svira, tj. dovoljno je samo da se "takne" žica.
Kada pritisnemo žicu na bilo kom pragu, ona ne sme da dodiruje ni prag ispred, ni prag iza pritisnutog praga, znači iza tog praga mora da ima luft koliko da se provuče papir. U suprotnom dolazi do "drndanja" žice.
Gitaru je poželjno štimovati pomoću štimera.
Primer:
Kada štimujemo prvu žicu na prazno E (prazno okidanje), isti ton E mora da se daje i kada stisnemo žicu na 12. prag. I tako redom štimujemo svih šest žica.
Ako smo sve ovo odradili kako treba - imamo prvoklasno setovanu gitaru i možemo da uživamo u sviranju.
U početku sam napisao da je važno kupiti najmanje dva ista kompleta. Ovo je iz razloga kada sledeći put menjamo zice - nije potrebno ponovo podešavati vrat.
Žice nikada ne treba skidati sve odjednom, već "jednu po jednu".
Skinemo prvu, nameštamo prvu, skidamo šestu, nameštamo istu, onda drugu, pa petu i tako redom. U tom slučaju ne postoji verovatnoća da će vrat da se opusti.
Nažalost, ne mogu sve gitare da se našteluju na ovaj način jer neke nemaju šipku, a nekvalitetne gitare nemaju dobar vrat, ili se čak desi da pukne šipka. Naravno, nikad ne treba preterati sa zatezanjem šipke, o tome se mora voditi računa.
Postoji mogućnost, ako je kobilica malo viša - da se stanji, kako?
- To mora da odradi neki majstor, stolar koji zna da koristi rende (stolarska alatka), a bogami, danas je malo takvih
Rende je vrlo precizan alat, sa njim se i dan danas obrađuju gitare. Znači, sa donje strane se pomoću rendeta skida veći sloj plastike sa kobilice i dovodi se u prihvatljivo stanje.
Uz kvalitetnije gitare dobijaju se po 2-3 kobilice različitih visina.
NAPOMENA: Dosta toga sam pokrio u OVOJ temi.
U toj temi se može videti da, uz pravilan izbor softvera (a to kažem jer su predstavljene i besplatne i komercijalne aplikacije) Linux može poslužiti kao potpuno "besplatno pomagalo" za gitariste
Ni korisnici Windowsa ne treba da brinu, jer mnoge od predstavljenih aplikacija imaju verzije za Windows (recimo TuxGuitar, Guitar Pro, Audacity i druge). Obavezno pročitajte tu temu
--> stoga će, budući da se iz navedene teme može shvatiti primena softvera za gitariste, ovde biti opisani prvenstveno softverski efekt-procesori. Često možemo naći softverski paket (all in one) u kome su uključene različite programske jedinice - štimeri, metronomi, procesori, recorderi i druga pomagala...
I na kraju, da pomenem da su ovde opisani samostalni softverski alati (standalone), dakle, koji ne zahtevaju nekog domaćina da bi se pokrenuli (host, tj. domaćin mogu biti npr. Pro Tools ili Logic i sl.).
APGuitar tuner je besplatna aplikacija koja omogućava štimovanje gitare. Proces štimovanja je jednostavan. Neophodno je da se pravilno poveže mikrofon sa računarom, pokrene aplikacija i okidaju žice. Kada je kazaljka u softveru na sredini, žica je pravilno naštimovana. Ovaj program ne zahteva neku naprednu zvučnu karticu, već je dovoljna i integrisana zvučna kartica na računaru. Ovo je prvi softver za gitaru na koji sam naišao. Danas, ukoliko imate pametni telefon, dakle, sa nekim operativnim sistemom (Android, Symbian, iOS) možete preuzeti štimer i štimovati gitaru preko telefona.
Softverski procesori kao što su Amplitube, Guitar Rig, S-Gear i drugi po pravilu zahtevaju bolje zvučne kartice, sa brzim ASIO audio drajverima. Neki softveri će da rade i bez ovih drajvera, ali sa znatno umenjenim performansama. Amplitube, naročito verzija 3, predstavlja moćan softver i omogućava slaganje virtualnih pedala kako bi se dobio kompleksan ton. Amplitube postoji u više varijacija, kao npr. Amplitube Metal, Amlitube Jimi Hendrix, Amplitube Fender i druge varijacije. Svakako posetite sajt i vidite kakva je ponuda ovog proizvođača. Verzija 3 uključuje gomilu predefinisanih efekata (presets), štimer i snimanje odsviranih deonica.
Na ovome softveru sam se najviše zadržao i pratim njegov razvoj od verzije 2. Svaka verzija ima neke svoje specifičnosti, koja se ogleda u načinu manipulisanja sa efektima. Na slici se može videti kako izgleda "rack" na koji se slažu željene komponente - metronom, tuner i razne pedale. Takođe omogućava import neke pesme u mp3 formatu i "play along", dakle dok se u pozadini cuje npr. ritam gitara, vi možete solirati i snimiti krajnji rezultat. Kako se danas preko youtube-a mogu preuzeti drum tracks ili lead guitar tracks, sa lakoćom možete svirati uz muzičare koje volite.
Predstavlja efekt procesor sa vrlo kvalitetnim efektima. U funkcionalnostima je ograničen, poredeći sa prethodna dva softvera, ali daje zadovoljavajući ton.
Dizajneri TH2 su rešili da vizuelno prikažu čitav niz virtualnih pedala. Manja slika (preview) se može zumirati i svakoj komponenti u nizu mogu se odrediti parametri. Vrlo je pregledan softver. Demo verzija im ograničenje da se povremeno ubaci šum.
Napokon jedna besplatna aplikacija (postoji i komercijalna varijanta). Pored softverskih elemenata (phazer, compressor, i sl. ) uključuje i slikovit prikaz pozicije virtualnog mikrofona (kao i mogućnost da se ta pozicija promeni).
Gig Performer predstavlja audio plugin host, dostupan je za Windows i za Mac. Podržava sve tipove virtualnih plaginova, VST, VST3 i AU, probna verzija traje 14 dana. Ima i poseban bundle sa dosta plaginova/efekata, tzv. Plugin Alliance edicija.
Ovaj softver je super jer se može instalirati, recimo, Guitar Rig kao VST opcija (ne kao samostalna/standalone aplikacija) i na njega povezati drugi pluginovi (recimo, ne želite da koristite Reverb od Guitar Riga, već neki drugi plugin, samo jednostavno povežete izlaz iz jednog plagina u ulaz drugog i to je to).
Na sledećim slikama će biti prikazani tonovi koji odgovaraju konkretnim poljima na vratu gitare (u tekstu se pretpostavlja standardni štim gitare):
Objasnimo tonove na primeru 6. žice. Kada je sviramo praznu, čuje se ton E. Sledeći je F, pa Fis (ili Ges), tj. F povišeno (odnosno G sniženo). Potom slede: G, Gis(Aes), A, Ais(B), H, C, Cis(Des), D, Dis(Es), E.... (i tako dalje).
Primetimo da ne postoji E povišeno niti H povišeno, jer se E i F, odnosno H i C razlikuju za polustepen. Svi ostali tonovi (C i D, na primer) se razlikuju za jedan ceo stepen (ton i njegov odgovarajuci povišen ton razlikuju se za pola stepena, a dva susedna tona za jedan celi stepen, uz ove navedene izuzetke).
Takođe primetimo da je u našoj terminologiji B zapravo sniženo H (dok je na zapadu B=H, kako je i na primerima, tj. slikama)
Akord se sastoji od 3 ili više nota koje se sviraju u isto vreme.
Dve osnovne vrste akorda su durski i molski.
--> durski akordi proizvode vedro, radosno, svečano raspoloženje. Označavaju se velikim slovima bez sufiksa (npr. "C" == "C dur").
--> molski akordi proizvode tamne i tužne tonove. Označavaju dobijaju sufiks "m" (npr. "Am" == "A mol").
Akordi dobijaju ime po osnovnom tonu nekog akorda; osnovni ton akorda je obično najniža nota u nekom akordu (recimo u akordu C dur najniža nota je C, i po njemu je akord dobio ime).
Durski i korespondirajući molski akord (recimo E i Em) se razlikuju samo u jednoj noti; naime, u molu je jedna nota za pola stepena niža nego u odgovarajućem duru.
Prilikom pisanja pesama bitna je stvar da akordi budu u istom tonalitetu, odnosno, bitno je da se sviraju srodni akordi. Srodni akordi su oni akordi koji pripadaju istom tonalitetu.
Na primer, pesma Riblje Čorbe, u prethodnom postu "Nemoj srećo, nemoj danas" je u G tonalitetu (svi srodni akordi u ovom tonalitetu koriste isključivo note koje potiču iz G dur skale). Pogledajmo akorde iz prve strofe: G tonalitetu pripadaju i G i D i Em i C.
//za ovo određivanje je neophodno poznavanje skala. A šta mu dođe sad pa "skala" !?
Skala se definiše kao skup povezanih tonova koji su poređani po redosledu visine tih tonova. Skala obično počinje i završava se istom notom (najpoznatija je skala C-dura: C - D - E - F - G - A - H - C.
Najpoznatije i najčešće korišćene skale su durske i molske i sadrže 7 različitih tonova (zašto 7? Pa rekli smo da su prva i zadnja nota u skali obično istog naziva).
Skale odlikuje izvestan patern, odnosno šablon stepena/polustepena:
Patern durske skale:
Citat:1 - početni ton
2 - stepen
3 - stepen
4 - polu-stepen
5 - stepen
6 - stepen
7 - stepen
8 - polu-stepen
Primer: C - D - E - F - G - A - H - C (skala C dura).
Patern molske skale:
Citat:1 - početni ton
2 - stepen
3 - polu-stepen
4 - stepen
5 - stepen
6 - polu-stepen
7 - stepen
8 - stepen
Primer: A - H - C - D - E - F - G - A
Svaka molska skala ima srodnu dursku skalu i obrnuto. Dve srodne skale su C dur i A mol (videti note koje ih sačinjavaju )
Oktava predstavlja interval od osam tonova, tako da viši ton ima dvostruko veću frekvenciju od nižeg tona (ukoliko je frekvencija tona "a1" ton 440Hz, njegova oktava "a2" će zvučati 880 Hz).
Takve dve note imaju isti naziv, ali (kao što je rečeno), različite visine (tj. frekvencije).
Dakle, skale se mogu svirati duž čitavog vrata gitare, s tim da svaki sledeći niz počinje sa novom oktavom.
"Sedmice", o kojime su bile šematski prikazane u prethodnom tekstu se nazivaju "dominantni septakordi". Zašto dominantni? Zbog "dominante".
Izvesni tonovi na skali su imenovani i to:
Citat:Tonika --> I ton
Supertonika --> II ton
Medianta --> III ton
Subdominanta --> IV ton
Dominanta --> V ton
Submedianta --> VI ton
Vođica --> VII ton
Dakle, postavljeni su na petom stepenu neke skale.
A zašto septakordi? Zbog male septime.
Interval predstavlja razmak između bilo koja dva tona; razlikujemo harmonijske intervale (ako zvuče istovremeno) i melodijske intervale (ako zvuče sekvencijalni, dakle prvo jedan, pa drugi ton).
Veličina intervala određuje koliki je razmak između tonova. Po veličini ih zovemo (od talijanskog):
Citat:prima - ponovljeni ton
sekunda (2) - je razmak od dva tona,
terca (3) - razmak od tri tona,
kvarta (4) - razmak od četiri tona,
kvinta (5) razmak od pet tonova,
seksta (6) razmak od šest tonova,
septima (7) razmak od sedam tonova i
oktava ( razmak od osam tonova.
Ovi intervali se nazivaju jednostavni intervali. Intervali koji imaju razmak veći od oktave se nazivaju složeni intervali (jer se sastoje od oktave + još jedan jednostavni interval).
Vrsta intervala odrećuje koliko ima polustepena između tonova. Intervali po vrsti mogu biti:
Citat:čisti : prima, kvarta, kvinta, oktava;
veliki : sekunda, terca, seksta, septima.
v3 (velika terca) + č5 (čista kvinta) = durski kvintakord (npr. C E G)
durski kvintakord + m7 (mala septima) = mali durski septakord (npr. C E G B) ili poznat kao "dominantni septakord").
"Sedmice" se obilato koriste kod bluz i džez muzike.
// Pored dominantnog septakorda, popularni su i durski septakord (sa sufiksom maj7) i molski septakord (sa sufiksom m7).
Pošto smo rekli da se akordi mogu svirati duž celog vrata gitare, neko će se zapitati na koji način je to moguće izvesti. Rešenje je u tzv. bare hvatu, gde se jednim prstom (najčešće kažiprstom) pritiska 2 ili više žica gitare. Ono što je bitno je to da u početku vežbanja sviranje ovih akorada neće biti baš sjajno. No, uz malo vežbe i vežbe i ova tehnika će se savladati.
Na ovom sajtu postoji web servis koji će vam pomoći da naučite te akorde: LINK
E - dur grupa akorada sa bare hvatom je vrlo poznata grupacija akorada i baziraju se na postavci prstiju kao kod E dura.
Prvo obratite pažnju na postavku prstiju kod E-dura. Onda posmatrajmo F-dur:
Uoačavate li analogiju? Ime ovih akorda se formira na osnovu najnižeg tona u akordu. Ako obratite pažnju na F dur, i šemu nota na vratu gitare, videćete da je najniži ton F (prvo polje na šestoj žici). Spuštanjem niže niz vrat gitare ("šetamo se" po šestoj žici), a zadržavajući isti prostored (dakle, istu poziciju prstiju), formiraju se i ostali akordi. F# dur:
, pa G dur:
... i tako dalje, niz vrat gitare.
Znači, velika prednost bare hvatova je to što ste, recimo, sada naučili gomilu akorada (šetajući se po 6. žici), pamteći samo jednu poziciju prstiju (koja potiče od E dura).
E - mol grupa akorada sa bare hvatom se baziraju na E molu. Ista priča - uočite prvo šemu i prstohvat za E-mol, pogledajte šemu nota na vratu gitare i odsvirajte G-mol.
... i tako dalje duž vrata gitare (takođe se šetamo po 6. žici) i uz isti princip - najdublja nota će uvek biti na šestoj žici i akord će po njoj dobiti svoje ime.
Ostale varijacije:
- Molski septakordi na 6. žici --> početna pozicija prstiju: 1 - 3 - 1 - 1 - 1 - 1 , i šetamo sa ovakvim prstoredom duž vrata gitare.
- Dominantni septakordi na 6. žici --> početna pozicija prstiju: 1 - 3 - 1 - 2 - 1 - 1 , i šetamo sa ovakvim prstoredom duž vrata gitare.
E sad, ima jedna začkoljica ukoliko pokušamo da "se šetamo" po petoj žici Prstored mora da se promeni (pogledati odnos između nota na slici u delu za Štimovanje gitare i biće jasno da je to zbog specifičnog odnosa tonova između 3. i 2. žice )
dakle, treba naučiti nove prstorede. Dati su pozicije prstiju za C dur:
Kako ovo izvesti?
a) Ovo se može izvesti sa dva bare hvata !
Pozicije prstiju:
b) Ili da umesto bare hvata uposlimo 3 prsta, kao na sledećoj slici:
Ko je pratio detaljno sav prethodni tekst, zaključiće da pozicije potiču od A dura
Dakle, ovde su u pitanju A dur akordi sa bare hvatom
Kod njih se "šetamo" na 5. žici, dok 6. žica ne sme da se čuje u ovim akordima.
A mol akordi sa bare hvatom se takođe odnose na prstorede koji se pomeraju ("šetaju") duž vrata gitare i to na 5. žici.
Uzmimo za primer C mol:
Šema:
Prstored:
(A) molski septakordi na 5. žici --> početna pozicija prstiju: X - 1 - 3 - 1 - 2 - 1 , i šetamo sa ovakvim prstoredom duž vrata gitare (šesta žica se ne čuje pa na tom mestu stoji X ).
dominantni septakordi na 5. žici --> početna pozicija prstiju: X - 1 - 3 - 1 - 4 - 1 , i šetamo sa ovakvim prstoredom duž vrata gitare (šesta žica se ne čuje pa na tom mestu stoji X ).
durski septakordi na 5. žici --> početna pozicija prstiju: X - 1 - 3 - 2 - 4 - 1 , i šetamo sa ovakvim prstoredom duž vrata gitare (šesta žica se ne čuje pa na tom mestu stoji X ).
[samo za one sa dugim prstima ] Postoji "fora" da se izbegnu bare hvatovi u izvesnim situacijama, a ta tehnika podrazumeva i ubacivanje palca u igru. Pogledajmo sledeće slike:
Komercijalni softver, koji ću koristiti za objašnjavanje ovih termina je Guitar Pro i, po mišljenju autora, je najbolji softver koji može poslužiti za učenje novih pesama, vežbanje ili tabovanje/komponovanje pesama na vrlo jednostavan način. Softver i besplatne zamene za ovaj softver su predstavljeni OVDE.
Postoji više sajtova sa kojih se mogu preuzeti gotove tabovane pesme. Pomenuću, od stranih, UltimateGuitar, a od domaćih 2akordi.net. Preuzeo sam sa Interneta tabovanu pesmu grupe Pantera: Cemetary Gates i otvorio unutar ovog softvera. Biće objašnjeni osnovni elementi ovog softvera:
Može se uočiti da svakom tonu notnog zapisa odgovara ton iz tablaturnog zapisa, a sve je to grafički predstavljeno na vratu gitare. Tako da ko nije dobro utvrdio notni zapis, može na ovaj način da ga dodatno provežba.
Više će se obratiti pažnja na strukturu tablaturnog zapisa.
Uočimo crvenu elipsu sa brojevima "1 2 3 4 5 6". Svaka linija tablaturnog sistema odgovara jednoj žici gitare, gde 6 predstavlja najdeblju žicu, a 1 - najtanju žicu.
Potom uočimo note označene plavom elipsom. Note A i E se sviraju u isto vreme. To je grafički prikazano na vratu gitare. Plavom elipsom je označena i grupacija na notnom i odgovarajuća grupacija na tablaturonom zapisu. Ovaj patern je jedna od vrlo čestih varijanti Riff-a. Biće reči i o tome. Znači, zapamtite poziciju prstiju i odnos izeđu nota. Različiti riff-ovi se koriste u rok muzici, a ovo je jedan od najpoznatijih varijanti.
Evo primer pesme koja se uglavnom svira sa rifovima ovog paterna (šablona):
Sepultura: Slave New World
Uočite patern, jer su određene pozicije tabovane.
Klikom miša možemo odabrati (selektovati) bilo koju notu i videti njen par u notnom zapisu. Zelena strelica pokazuje sam birao notu na četvrtoj žici i drugom polju, grafički vidimo da je to "E", to jest nota Mi. Prisetimo se gradiva muzičkog iz osnovne škole. Ovo je tipičan primer note "školske oktave".
Napomena: neka vas sada ne bune neke dodatne oznake tipa A.H. ili P.M. ; neke česte varijacije će ubrzo biti objašnjene.
pošto tabovana pesma najčešće uključuje više instrumenata, prikaz deonice za konkretan instrument može se videti klikom na neki od instrumenata, prikazano žutom strelicom. Kažem "najčešće" jer postoje tabovi, na primer, samo za gitaru, ili samo za bas gitaru.
roze strlicom je prikazan konkretan takt.
Pravougaonikom narandžaste boje je određen tempo. Ideja je da se izvesne deonice (na primer brze solo deonice) mogu usporiti, kako bi se lakše naučile. I, na kraju, da možete svirati uporedo sa ovom aplikacijom.
Ljubičastim pravougaonikom je označeno da se koristi RSE (Realistic Sound Engine). Nijedna od besplatnih alternativa nema ovaj feature. Od Guitar Pro v5 je uveden RSE koji se bazira na semplovima. Dakle, umesto da čujete MIDI zvuk, čućete malo "prirodniji" zvuk, baziran na semplovima.
Primer Slash-ovog solo-a sa uključenim RSE
Osnovne tehnike sviranja (tehnike artikulacije)
Hammer On (H.O.) (legato naviše)
--> bazira se zakucavanju note prstom leve ruke, bez okidanja sa prstima ili trzalicom. Pogledajte klip:
Pull Off (P.O.) (legato naniže)
--> bazira se na brzom otpuštanju prsta leve ruke, bez okidanja sa prstima ili trzalicom. Pogledajte klip:
Slide (ili glisando - sviranje klizanjem)
--> bazira se na pomeranju prsta leve ruke duž iste žice na vratu gitare, održavajući jednak pritisak prsta na vrat gitare. Pogledajte klip:
Natural Harmonic
--> bazira se na laganom dodirivanju žica gitare i okidanju žice trzalicom i prstima i to na specifičnim pozicijama duž vrata gitare. Pogledajte klip:
Artificial harmonic ili Pinch harmonic (A.H., oznaka se vidi sa slike Guitar Pro-a)
--> razlikuje se od prethodnog jer se pravi na veštački način, blagim dodirivanjem desne ruke na žice. Takođe, razlika je što se veštački harmonik može napraviti na bilo kom polju/poziciji.
Palm mute (P.M., oznaka se vidi sa slike Guitar Pro-a)
--> bazira se na prigušivanju žice dlanom desne ruke. Obilato se koristi u Roku i Heavy Metalu za ritam sekciju. Pogledajte klip:
Napomena: pored toga što se žica može prigušiti dlanom desne ruke, žice se mogu prigušiti i prstima leve ruke.
Bending (tehnika savijanja)
--> bazira se na savijanju žice tako da se postigne neki drugi ton. Najčešće su to tonovi veći za polustepen (označava se sa: 1/2, tzv. semi tone band) ili ceo stepen (označava se sa full, tzv. full tone band) od prvobitnog tona. Pogledajte video lekciju:
//Bitna stvar kod ove tehnike je to se da se upošljava zglob, a ne prsti kod savijanja
Vibrato
--> bazira se na blagoj promeni visine tona. Blagim promenama visine tona, prvobitni ton postaje "topliji". U principu, postoje 3 načina da se proizvede vibrato: klasični vibrato, standardni vibrato i bending vibrato Pogledajte video lekciju:
//Kod ove tehnike se upošljavaju ili prsti ili zglob, što zavisi od preferencije muzičara
Riff
Riff se može odnositi na:
a) kratka muzička fraza koja se ponavlja (a short, repeated musical phrase)
b) ljudi često sa rifom nazivaju "petice" (tj. power chord-ove)
c) specifičan i prepoznatljiv deo pesme (kao jedan od motiva pesme, dakle: kratak segment koji čini neku pesmu prepoznatljivom).
Pod b) pominjemo "petice", jer ljudi često riff-om nazivaju pozicione dvozvuke/trozvuke.
Pogledajmo sliku:
Pozicioni dvozvuk, se ne kategoriše kao durski ili kao molski, već predstavlja kvintu ("peticu"), jer su dve note udaljene jedna od druge za 5 tonova.
Čitave pesme su napisane od ovih dvozvuka (ili trozvuka).
Bitna stvar ovde je da kada naučite prstohvat, možete da ga pomerate duž vrata gitare i odsvirate ritam deonice dosta pesama koje se sviraju na električnoj gitari. Primer tablature je bio iz pesme Iron Maidena - Aces High.
Iako preporučujem upotrebu softvera Guitar Pro, na Internetu možete naći (kao što smo rekli) i tablature u tekstualnom formatu. Pa još malo teksta o tome, čisto da se reše nedoumice:
u tablaturama se taktovi odvajaju vertikalnim linijama:
----------------------- I --------------------------- I -----------------------------
--> ovo dakle nisu pragovi nego taktovi.
Primer:
E ------------|------------------|---------
A ------------|------------------|---------
D ------------|------------------|---------
G ------------|------------------|---------
B ------------|--3---------------|---------
E --0--1------|--6---------------|---------
Interpretacija:
Ovde postoje tri takta.
- u prvom taktu se svira najdeblja žica prazna (dakle 0) i najdeblja žica prvi prag (dakle 1).
- drugom taktu se svira u isto vreme najdeblja žica (6 polje) i žica iznad (3 polje)
- treći takt je trenutno prazan
// mnoge početnike buni to što se ovako u tablaturama razdvajaju taktovi, a ne pragovi.
Ako i dalje imate problema sa razumevanjem tekstualnih tablatura, preporučujem čitanje sledećeg teksta: LINK
Šta je gitarski efekt procesor i kakve su njegove mogućnosti
[0] Šta je pedala?
Pedala (eng. Guitar/Effects Pedals) je uređaj koji ima namenu da izmeni zvuk našeg instrumenta, u ovom slučaju gitare. Dok pedala sadrži samo jedan efekat, procesor može da ima i po više desetina različitih efekata.
[1] Vrste pedala/efekata
*Distorzija
Verovatno najpopularnija grupa efekata, veoma zastupljena u rock i metal muzici. Ova vrsta efekata vrši izobličenje u zvuku, i na taj način dobijamo "prljav zvuk", koji se razlikuje u zavisnosti od modela i tipa.
*Dinamički efekti
Ovi efekti utiču na jačinu zvuka insrumenta. Dele se u tri grupe: Boost/volume pedals, Compressors, Noise Gate.
Prvi menjaju amplitutudu, tj. jačinu zvuka. Kompresori utiču na trajanje nota, tj. jače tonove stišavaju, a slabije pojačavaju, i na taj način stabilizuju zvuk tako da traje duže. Noise gate, kao što mu ime kaže ima ulogu u eliminisanju šumova iz zvuka.
*Filteri
Filteri utiču na frekvenciju zvuka. Dele se u tri grupe: Ekvilajzeri, Talk box i Wah efekti.
*Modulation efekti
Ovi efekti modeluju, tj. kombinuju različite audio signale. Dele se na: Chorus efekte, flangere, phasere, ring modulatori, tremolo i vibrato efekti.
*Pitch efekti
Pitch efekti menjaju ton, mogu da kreiraju različite harmonike, ili da menjaju ton za određeni interval.
*Time efekti
Ovi efekti mogu da dodaju određeno kašnjenje u zvuku (Delay), ili eho (Reverb).
*Ostali efekti
U ovu grupu efekata spadaju: envelope efekti (auto wah...), različiti simulatori (pojačala, kabineta...) itd.
[2] Gitarski procesori
Gitarski procesor u suštini nije ništa drugo nego kombinacija više pobrojanih efekata u jednom uređaju. Dva osnovna tipa procesora:
Podni:
Rack/ugradni procesori:
[3]Recenzija Digitech RP155
Da podelim svoja iskustva u vezi pomenutog procesora. Plaćen je 9100din u Mitros Music-u, bio je na popustu.
Izrada, kvalitet kućišta...
Procesor je "Made in China", ali sam iznenađen kvalitetom izrade. Kućište je metalno, sam procesor je dosta težak, ali ne previše, rekao bih da je u pitanju aluminijum. Pedale i potenciometri su plastični, ali su zadovoljavajućeg kvaliteta i preciznosti. Stabilno stoji na zemlji, ima gumene nožice koje sprečavaju klizanje. Ispravljač ima dva izlaza, jedan od 9V 1,3A, i još jedan dodatni priključak na 3V, ali ne znam čemu služi.
Jednostavnost:
Uputstvo koje se dobija uz procesor je sasvim dovoljno da "doktorirate" procesor. Naravno, potrebno je predznanje o efektima, tj. kako ih pravilno iskoristiti.
Zadnji panel:
Sa leva na desno: Ulaz za gitaru, dugme za izbor između dva moda, u zavisnosti da li procesor kačite na pojačalo ili miksetu, slušalice, mini liniju... Stereo izlaz, izlaz za slušalice, ulaz za pedalu, USB izlaz (za snimanje i kontrolu), i napajanje.
Funkcionalnost:
Već sam rekao da je procesor izuzetno jednostavan za upotrebu, koliko god vi mislili da je komplikovano. Ono što je presudilo da kupim ovaj model, a ne RP90 (ista cena), nije ništa drugo nego USB interfejs, i mogu da kažem samo da je ovo genijalno.
Sa zvaničnog sajta možete da preuzmte program X-Edit, i preko njega kontrolišete, uređujete presete i sl.
Takođe, USB interfejs možete koristiti i za snimanje, i to u zavidnom kvalitetu, praktično studijskom. Postaviću ovih dana i neki primer kako to zvuči.
Procesor ima 100 preseta, 50 različitih. Presete od 1-50 možete sami da uređujete, a od 51-100 su fabrički preseti. Ima interesantnih fabričkih preseta, ali je većini potrebna dorada. Presete možete skinuti sa interneta i jednostavno ih otvoriti preko X-Edita, ili možete sami kreirati svoje vlastite.
Drum maschine je prilično dobar (60 različitih ritmova), ima raznih ritmova preko kojih možete improvizovati, i stvarati svoje sopstvne pesme. Takođe, poseduje i metronom. Ne sviđa mi se što nije moguće podesiti trajanje note, već su to fiksno četvrtine.
Ovaj procesor poseduje i looper (20sec), možete nasnimiti neku progresiju akorda, i preko toga solirati. Nedostatak je što looper i drum ne mogu da rade istovremeno. U looper mod se ulazi kada pritisnemo i zadržimo levu pedalu.
Kada je procesor povezan USB kablom sa kompjuterom, sve što pustite na kompjuteru ide preko procesora, što znači da možete pustiti matricu neke pesme, ili pesmu, i uz nju svirati.
Ima ugrađen štimer, lako mu se pristupa i lako se isključuje, dakle možete za vrme pauze između pesama naštimovati gitaru, bez da to publika čuje, pošto se zvuk tada deaktivira. U mod štimera se ulazi tako što se istovremeno pritisnu obe pedale i zadrže neko vreme.
Pojačala i kabineti
Simulacije pojačala '01 Mesa Boogie® Dual Rectifier
'57 Fender® Tweed Champ®
'57 Fender® Tweed Deluxe
'59 Fender® Tweed Bassman®
'62 Vox® AC15
'63 Vox® AC30 Top Boost
'65 Fender® Blackface Deluxe Reverb®
'65 Fender® Blackface Twin Reverb®
'68 Marshall® 100 Watt Super Lead (plexi)
'69 Hiwatt® Custom 100 DR103
'77 Marshall® Master Volume
'81 Mesa Boogie® Mark II C
'83 Marshall® JCM800
'93 Marshall® JCM900
'96 Matchless HC30
DigiTech® Bright Clean
DigiTech® Clean Tube
DigiTech® High Gain
DigiTech® Metal
DigiTech® Solo
Dreadnaught Acoustic
Direktno - bez simulacije
Simulacije kabineta 1x12" '57 Fender® Tweed Deluxe Reverb®
2x12" '63 Vox® AC30 Top Boost w/Jensen® Blue Backs
2x12" '65 Fender® Blackface Twin Reverb™
2x12" DigiTech Bright
4x10" '59 Fender® Tweed Bassman®
4x12" DigiTech Alternative
4x12" DigiTech Metal
4x12" DigiTech Rock
4x12" DigiTech Solo
4x12" DigiTech Vintage
4x12" Johnson® Straight w/Celestion Vintage 30's
4x12" Marshall® 1969 Straight w/Celestion® G12-T70
Direktno - bez simulacije
Efekti:
Wah DigiTech® Full Range
Dunlop® Cry Baby™ Wah
Vox® Clyde McCoy™ Wah
Envelope DigiTech® Auto Yah
DigiTech® Envelope Filter
DigiTech® Step Filter
EQ 4-Band EQ
Delay Analog Delay
Digital Delay
Modulated Delay
Pong Delay
Tape Delay
Reverb EMT® 240 Plate Reverb
Fender® Twin Spring Reverb
Lexicon® Ambience
Lexicon® Hall
Lexicon® Room
Lexicon® Studio
Zvuk:
Uz mog Cruzer-a od 15W, procesor pruža sasvim zadovoljavajući zvuk, takođe i preko slušalica je zvuk odličan, pa sada malo više sviram preko slušalica, ne čuje se prejako, ali dovoljno da se čovek uživi.
Velika paleta efekata, pojačala i kabineta, ja 50% nisam ni isprobao.
Da se ne ponavlajm, spisak efekata i pojačala imate na sajtu proizvođača:
http://www.digitech.com/en/products/rp155
Moguće je dobiti ton od Dave Gilmour-a, preko Angus Young-a, pa sve to death metal zvuka. Takođe, i ljubitelji blues zvuka će se obradovati.
Evo i nekoliko YT klipova koji će potvrditi ovu moju priču, a i da ne bude sve puka priča, da pogledamo procesor i na delu:
Drum machine i looper:
Nedostaci:
Da ne bude kako je sve idealno.
*Nedostatak expression pedale.
*Wah efekti nemaju nikakvu funkciju bez pedale, beskorisni su.
*Nema prekidač za isključivanje, mora da se čupa iz struje.
*Metronom nema mogućnost podešavanja dužine trajanja nota.
*Ima glupih efekata, po mom mišljenju, ali možda nekom i zatrebaju.
*Ne isporučuju USB kabl, ja sam imao nekoliko od starih štampača pa nisam morao da kupujem.
...
Da ne preterujem i teram mak na konac, za manje od 90€ se dobije odličan procesor. Dakle, odličan izbor za sve one koji žele da sviraju i snimaju u kućnoj režiji. Verujem da bi odlično poslužio i ukoliko svirate u nekom polu-profesionalnom bendu.
Ovaj akord sviram baš na ovaj način jer mi olakšava bolju manipulaciju prstima usled prelaska na druge akorde. Iako je, možda ovaj način teži za početnika, svakako ga 
)
razmak od osam tonova.
