|
zanemelo je u meni ono sto naj vise cenim, i volim..
i iz sveg bica, tesim dete u sebi,
da ne cuti, tad kad vecinom ne mora,
ponekad ljude kao odrasle samo primetim po koraku,
kako brzaju,
onda brzo menjam naocare, i probam da im vidim lica. Prestroge su na prvi pogled linije gde sam uvek prepoznavala da rastu osmesi, iz grudi, na usta. Vidim da je samo trenutak u danu, i radujem se svakom novom osmehu..koji mi izlazi u susret, kroz brzanje i tisinu, koje nose mir i nemir u danasnjim ljudima.
zanemelo je. a ja ' mu' ne dam.. jer ja 'mu' ne dam.
J.T.
|
