|
Poslao: 21 Okt 2019 22:39
|
offline
- dva lica
- Građanin
- Pridružio: 27 Avg 2008
- Poruke: 233
|
Danas sam pokusala da komuniciram sa osobom koja je komunikativna, ali istinu i fakte čuje na svoj način.
Danas sam odlučila da istina nije dobra za njega. Moja istina je previše dobra, ali njemu ne prija. Ne razumije je ili neće da razumije.
Sad sam mirna, umijem i ovo drugo, još lakse. Eto tako, crtice za laku noć. Calming my mind
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Okt 2019 22:49
|
|
Pa dobro, svi mi propuštamo informacije kroz prizmu sopstvene paradigme. Dokle god ima uzajamnog poštovanja sagovornika, to je OK.
Jedino što je bitno u priči (bar za mene) je da neko bude dovoljno elokventan da mi objasni kako on vidi stanje stvari. Onda ja kažem kako ja vidim. Niti on mora prihvatiti moje, niti ja njegovo.
(ovo sve važi pod uslovom da mi je neko interesantan za komunikaciju).
Toliko od mene, tema je pomalo apstraktna, pa sam se i ja priključio apstraktno 
Laku noć.
|
|
|
Poslao: 22 Okt 2019 11:42
|
|
Fil ::Pa dobro, svi mi propuštamo informacije kroz prizmu sopstvene paradigme. Dokle god ima uzajamnog poštovanja sagovornika, to je OK.
Jedino što je bitno u priči (bar za mene) je da neko bude dovoljno elokventan da mi objasni kako on vidi stanje stvari. Onda ja kažem kako ja vidim. Niti on mora prihvatiti moje, niti ja njegovo.
(ovo sve važi pod uslovom da mi je neko interesantan za komunikaciju).
Toliko od mene, tema je pomalo apstraktna, pa sam se i ja priključio apstraktno
Laku noć.
Jeste asprtaktno, jer da ga nisam malo uopštila slušali bi ste ovdje jedan roman.
I čini mi se da si odlično ukačio, ali ovdje se jedino radi o tome da razgovor o kome pričam nije samo razgovor, nego slijed riječi sa porukama, a kada se radio slušanju, to osoba radi takođe provlačeći kroz filtere svoje potrebe, ne percepcije...ja pak, pričam iskreno, pa me ta distorzija koja nastaje od mene ka osobi malo izluđuje...
Komplikovan odnos je u pitanju.
|
|
|
Poslao: 22 Okt 2019 11:52
|
|
Pa OK, neko nešto neće da prihvati iz ko zna kojih razloga (možda mu priča/tema zadaje psihičku bol, iz ko zna kog razloga, možda se pažljivo usmerenom i faktima potrepljenom pričom razbijaju iluzije koje su godinama tako aksiomatski negovane u njegovom umu, ko zna )
Ne ispravljam ja mnogo krive Drine, pre sam to pokušavao da radim. Neka vetrenjače rade svoj posao, ovaj Don Kihot jaše negde drugo
A jedina distorzija koja me izluđuje je distorzija heavy metal gitare 
~
Ja sam prisustvovao jednoj polemici, gde je "drugar 1" pokušao da saopšti "poznaniku 2" da on (taj poznanik) praktično nema nijednog prijatelja! Da ih je sve oterao svojim karakterom kao i nesposobnošću da održava veze. Ovaj to nikako nije hteo da prizna sebi, verovatno mu je zadavalo bol sama pomisao na tako nešto.
Jedan od argumenata je bio "koliko kafa popiješ sa nekim, ukazuje na tvoj odnos sa nekim"
(uzmite u ubzir specifičnosti uslova sredine tada: mala sredina, + tada nije bilo široko rasprostranjenih mobilnih telefona, a kamoli društvenih mreža, druženje je bilo "po kafama")
Na kraju mu je "drugar 1" dokazao da "osoba 3" koju je "poznanik 2" smatrao prijateljem je zapravo iluzija prijateljstva! Ne čuju se, ne izlaze, ne piju kafu, dakle, kako mogu biti prijatelji !?
"Poznanik 2" mi se samo okrenu i reče: "Čuješ li ti šta mi kaže, ako ne pijem kafu s "osobom 3" non stop, nije mi prijatelj, ha ha".
Bilo je tu polemisanja dva sata, ali ovo sa kafom mi je najupečatljivije bilo.
|
|
|
Poslao: 22 Okt 2019 12:50
|
|
Volim istinu, pa kakva god da je. Možda mi teško bude da je u startu prihvatim, ali je prihvatim.
Nekada mi je neko rekao da ne treba svaku istinu ni čuti, jer te može koštati života. Zapravo, ponekad je pitanje koji rizik nečija istina nosi, ima i toga....
Generalno, pričaš iskreno o svemu, ne obazirući se na to kako druga osoba prihvata. Možemo imati samo malo više takta u izlaganju istine u smislu da ne budemo previše oštri, već na neki lep način saopštiti ono što imamo, ali to što druga strana ne prihvata istinu govori više o njoj nego o tebi.
Na kraju, koliko god da je odnos komplikovan, ako komunicirate i dalje funkcionišete. Sve dok traje komunikacija, odnos živi.
Postoje situacije kada osobe ne žele da prihvate istinu, ne zato što im teško pada, već zato što na taj način očekuju da promenite nešto vezano za sebe.....recimo...
|
|
|
Poslao: 23 Okt 2019 19:20
|
|
Fil ::Pa OK, neko nešto neće da prihvati iz ko zna kojih razloga (možda mu priča/tema zadaje psihičku bol, iz ko zna kog razloga, možda se pažljivo usmerenom i faktima potrepljenom pričom razbijaju iluzije koje su godinama tako aksiomatski negovane u njegovom umu, ko zna )
Ne ispravljam ja mnogo krive Drine, pre sam to pokušavao da radim. Neka vetrenjače rade svoj posao, ovaj Don Kihot jaše negde drugo
A jedina distorzija koja me izluđuje je distorzija heavy metal gitare
~
Ja sam prisustvovao jednoj polemici, gde je "drugar 1" pokušao da saopšti "poznaniku 2" da on (taj poznanik) praktično nema nijednog prijatelja! Da ih je sve oterao svojim karakterom kao i nesposobnošću da održava veze. Ovaj to nikako nije hteo da prizna sebi, verovatno mu je zadavalo bol sama pomisao na tako nešto.
Jedan od argumenata je bio "koliko kafa popiješ sa nekim, ukazuje na tvoj odnos sa nekim"
(uzmite u ubzir specifičnosti uslova sredine tada: mala sredina, + tada nije bilo široko rasprostranjenih mobilnih telefona, a kamoli društvenih mreža, druženje je bilo "po kafama")
Na kraju mu je "drugar 1" dokazao da "osoba 3" koju je "poznanik 2" smatrao prijateljem je zapravo iluzija prijateljstva! Ne čuju se, ne izlaze, ne piju kafu, dakle, kako mogu biti prijatelji !?
"Poznanik 2" mi se samo okrenu i reče: "Čuješ li ti šta mi kaže, ako ne pijem kafu s "osobom 3" non stop, nije mi prijatelj, ha ha".
Bilo je tu polemisanja dva sata, ali ovo sa kafom mi je najupečatljivije bilo.
Ovaj Don Kihot još uvijek nije slobodan da jase u susret horizontu sa suncem na zalasku, a kamoli da se bori sa vjetrenjačama...sloboda, istina, dvije krute kategorije, uh
|
|
|
Poslao: 23 Okt 2019 19:24
|
|
Sagacity ::Volim istinu, pa kakva god da je. Možda mi teško bude da je u startu prihvatim, ali je prihvatim.
Nekada mi je neko rekao da ne treba svaku istinu ni čuti, jer te može koštati života. Zapravo, ponekad je pitanje koji rizik nečija istina nosi, ima i toga....
Generalno, pričaš iskreno o svemu, ne obazirući se na to kako druga osoba prihvata. Možemo imati samo malo više takta u izlaganju istine u smislu da ne budemo previše oštri, već na neki lep način saopštiti ono što imamo, ali to što druga strana ne prihvata istinu govori više o njoj nego o tebi.
Na kraju, koliko god da je odnos komplikovan, ako komunicirate i dalje funkcionišete. Sve dok traje komunikacija, odnos živi.
Postoje situacije kada osobe ne žele da prihvate istinu, ne zato što im teško pada, već zato što na taj način očekuju da promenite nešto vezano za sebe.....recimo...
Mene fascinira zaključak, kao velikog štovaoca istine, kako je neprihvatanje istine isto legitimno i na neki suludi način još istinitije priznanje...
|
|
|
Poslao: 24 Okt 2019 06:42
|
|
dva lica ::Mene fascinira zaključak, kao velikog štovaoca istine, kako je neprihvatanje istine isto legitimno i na neki suludi način još istinitije priznanje...
Neprihvatanje istine može biti i odraz slabosti. Jednostavno neko ne može da podnese istinu, boli je. A može biti i odraz nečijeg bezobrazluka, na taj način utiče na tebe da neke stvari vidiš na način na koji ta osoba želi.
Bitno je samo da umemo da razlikujemo ova dva tipa ljudi, a posle je na nama kako ćemo da usmerimo dalju komunikaciju.
|
|
|
|
|
|
