|
Poslao: 23 Apr 2009 13:27
|
|
Muvali se sinak i ja danas po podrumu, kao pomaže on meni da rasčistim nered. Dok ja petljam po teglama, on dohvatio neku kutiju i počeo da čačka noktom ne bi li bar malo otvorio da vidi šta se unutra krije. Posle neuspešnog pokušaja da progviri, pita: " Ajd' mi već jednom kaži šta je unutra. Umem da pročitam samo E, K i A." (Pisala sam latinicom  )
Pogledam, pročitam, piše - "njegove" igračke. Au, gotova sam, tražiće da je ponesemo gore. Ma, nema veze, pomislih, valjda smo prevazišli gumene lutkice. Otvori on i naravno, na licu se smesta pojavi kez od uva do uva. Mislim da nema veće sreće od toga kad pronađeš gomilu igračaka koje si zaboravio.
Odjednom, onaj kez se pretvori u oborena usta, brada mu zadrhta i evo ga (kmeeek i ljutnja u isto vreme):" Ti si malo ŠLB (sećate se ove skraćenice), zašto si ovog jadnog Tvitija zatvorila u kutiju? I zatvorila i ispumpala!"
-Polako. Probušen je, ne može više da se naduva, samo mi bilo žao da ga bacim pa sam ga stavila u kutiju.
-Htela si da ga baciš!
- Hm...htela sam ali sam odustala jer znam da ga voliš.
- Aha, dobro...Ajde oživi ga sad.
-Kako da ga oživim?
- Svašta, pa sa pumpom. Vidiš kako je sada tužan Tviti. Znam ga ja, on se smejao ranije, a sada si ga spljeskala i pretvorila u jadno pile. I tužan i star i sav zbrčkan.
-Ajoj, ajde dobro.
Povratimo u život Tvitija, nalepimo selotejp za prvu pomoć, svi zadovoljni, Tviti pošao sa nama put stana.
-E, mama, neću više kad porastem da budem onaj u Merkatoru što skuplja kolica. Je l' mogu da postanem naduvavač zbrčkanih igračaka? 
Srce moje ambiciozno. Mama je u želji odmah videla potencijalnog doktora. 
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2009 16:16
|
|
Potencijal, to je tajna uspjeha. :]
Sladak je skroz ... 
Moj sin, prije neki dan. Vozimo se on i ja i odjednom on ce meni;
- Mama, jel' ti znas koje cu ja auto imati kad porastem?
- Koje?
- Up a oreo.
- Mislis Alfa Romeo?
- Ne, ne. Mislim up a oreo.
- Oh, ok. A jel' mozes ti to meni da izgooglas kad dodjemo kuci da ja vidim i to cudo od auta.
- Ok.
...
Dosli mi kuci, moj sin odluci da on meni pokaze auto njegovih djecijih snova. Uzme laptop, sjedne pored mene i ukuca u google up a oreo. Pogleda slike i (naravno ) na njegovo ogromno iznenadjenje ne nadje automobil koji je on negdje/nekada vidio, i cije je ime cuo ali ga je pogresno "zabiljezio". Gleda u one keksove i sav zbunjen pita:
- Pa kako ga nema?
- Cekaj malo.
Ukucam ja Alfa Romeo i pokazem mu jednu sliku.
- Jel' to?
- Jeste, to je taj.
- Ok sine, ali ovo auto nema veze sa keksicima. Ovo auto je 'Talijanskog porijekla i veoma je cjenjeno (od strane nekih ljudi).
- Kako se zove?
- Alfa Romeo.
- Hm. (Vidim da je zbunjen). Jel' brz?
- Moze da bude.
- Ok, onda kad porastem cu da kupim Alfa Romeo. A ako ne budem mogao da ga nadjem(jer ga nije mogao naci na Google-tu), mozda kupim Ferari ili Lamburdjini.
- Super! Za ta dva neces imati problema da ih nadjes.
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Sep 2010 16:05
|
|
razgovor izmedju jedne male cujice i njene mame koja ju je uvela u kucu da ruca u sred igranja sa drugom djecom.
place djevojcica...
- mama, ali ja nisam gjadna. vidis kako se oni fino igjaju. pusti me!
- pa dobro, ides napolje za 5 minuta. ne treba ti dugo da rucas.
sjeda za sto, otvoreni prozori cuje se djecija graja.
- mama, je li ti njih cujes kako se oni igjaju? je li cujes? kako cu ja sada da jucam a oni se igjaju?
- pozuri pa idi.
gleda u tanjih sa corbom.
- sta si mi ovo napjavila? neko sjanje? nemas ni hjenovki u ovoj kuci.
|
|
|
Poslao: 19 Jan 2011 16:51
|
|
dodjoh sinoc kuci i vidim da mi je sin zabrinut. ali bas pravo zabrinut.
pitam ja sta je bilo, nece da kaze. ostavim ga ja jedno desetak minuta i opet u napad.
ja: sine, ako mi ne kazes sta je, ja ti ne mogu pomoci.
on: (puše, uzdiše.) dobro...
[stop. da se vratim nedelju dana unazad.
(vozimo se nas troje negdje i on onako s neba pa u rebra; mama, ja sad imam curu! ja i cerka se pogledašmo i nasmijašmo. pita ga ona 'kako se zove?' - on kaze Dijana. pita ga ona 'jesi je poljubio', a on ce: 'Majo, pa tek sam je juce dobio!' )]
elem, poceo on da mi objasnjava sta je u pitanju:
prvo mu je ona (Dijana) poslala poruku na kojoj pise "Do you want to be my boyfriend? Yes or No - circle one."
tada je on zaokruzio "Yes" i vratio joj cedulju. gledao je u nju dok je gledala u odgovor i vidio kako se smjeska. zatim ga je pitala da li bi sjedio pored nje u biblioteci, i on je pristao i na to. medjutim, juce nije htjela da prica sa njim (sto je u njemu izazvalao emotivni nemir, i otuda ta vidljiva briga na njegovom licu). navodno je poslala svoju drugaricu da mu kaze da ce Dijana da prekine biti njegova 'cura' zato sto je moj sin rekao svojim drugarima da su oni ... well, 'par'. 
pitam ga ja, zasto je govorio ikome, mozda je nju sada sramota. kaze on da ona svake godine ima jednog momka i da joj je on cetvrti po redu. a on htio da se pohvali svojim jaranima jer je on (njegove rijeci) 'mama, i was single forever!' - (a svi njegovi drugovi su vec imali 'cure')
sinoc je jedva zaspao od brige. od jutros je bolje. dok smo se spremali za skolu/posao, plesali/glupirali smo uz njegovu trenutno omiljenu muzcku numeru. 
a u autu do skole me vec zapitkuje kad ce dobiti bioshock 2. 
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jan 2011 22:22
|
|
Ja otkako sam pocela da razmisljam o tome,a naravno kao i sva deca,rano,oduvek sam imala zelju da budem veterinar i do te zelje drzim i danas i nadam se da ce tako i biti.  Takodje sam jedno vreme prosle godine htela da budem stjuardesa,ali vratih se brzo na prethodnu zelju.
|
|
|
|
|
|
|
|
.
