Kada imas inspiraciju za pisanje?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zaista si izanalizirao i obuhvatio sve o ovoj temi.I ja sam nekada bila sklona odgovorima na siroko,ali sticajem okolnosti pocela sam da tezim jezgrovitim i konciznim odgovorima.
Da bih dosla do nekih saznanja,shvatila sam da je ponekad bolje saslusati inspirisanog i pametnog govornika,nego nastojati da svojim(i ne tako sigurnim)govornistvom okupim auditorijum slusalaca.Drago mi je sto si tako studiozno odgovorio,ne znam cime se bavis i koliko znas za sigurno o pisanju,talentu,inspiraciji,ali verujem da si imao prilike da se susreces sa kritikom,jer iz ovoga zakljucujem da kriticare bas ne volis.

Kritiku koju ja zelim sada,u ovoj svojoj fazi literarnog stvaralastva je ona objektivne koja postuje propisane norme,koja se drzi pravila teorije knjizevnosti,one kritike koja hiruski zaseca svojim skalpelom pravog strucnjaka.E,pitm se,gde cu to moci da nadjem.Ovaj forum mi mnogo znaci,jer bi mi mozda neko dao ideju kako da procenim ko je u tom rangu dobar za mene,a da ne bude sujetan,vec objektivan i da mi skrene paznju kojeg pravca da se drzim u svom daljem radu.

Mozda sam previse zahtevna,ali verujem da je neko od vas prosao kroz takvo iskustvo i da bi mogao da mi ga prenese.

Hvala za odgovore,ako zelite,pitajte i vi mene nesto,mozda i ja vama mogu da pomognem.Smatram da ovaj blog moze biti koristan i drugima ukoliko su u nekim dilemama oko knjizevnog stvaralastva,a ne samo meni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"U običnih ljudi ima dva glavna duševna stanja:java i san. U neobičnih, osobito pesnika i u umetnika, ima još jedno treće, to je-tako bih ga nazvao-zanos, inspiracija. To se stanje razlikuje od onih dvaju običnih najviše tim što je čisto duševno, dok su ona dva najviše živčana, moždana, te se zato nalaze i u životinja, pa čak i u nekoga cveća. (...) A zanos, ovaj zdravi pesnički zanos, dolazi iznenada,a sad na mahove. (...) U pesničkom zanosu ne gasi se volja, samo što svest postaje drugarica,upravo službenica zanosu, pa ga služi kad je zanos prestao, tek posle nam pricha kako je bilo."

iz odeljka "O pesničkom zanosu",Laze Kostića.

i naravno Aristotelova Poetika za pochetak....
nisam nashla na srpskom, tako da ako neko nadje neka pishe link ovde.

i neshto na tu temu ovde

toliko za sada...

anyway ako te zanima shta od teroije knjizhevnosti da chitash ja mogu da ti preporuchim neke pisce i knjige. to mozhe i ne mora da pomogne, kao i sve drugo u zhivotu. zavisi kako se odnosish/mo pre onome shto chitamo.njavazhnija su ta "umeca malih koraka". i polako...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najpre, pišem sasvim opširno i suštinski neodredjeno jer sam osetio potrebu za tim tj nisam ni imao konkretniji primer za koji bih se vezao... ali to ne znači da okolišam (govoreći naširoko) jer ne znam to o čemu pričam.
Uzgred, ne tražim pažnju i iako delujem sigurno itekako jesam otvoren za drugu ideju, mogućnost; nisam isključiv. A ako neko (mada mi se čini da je većina ovde već shvatila kakav sam) misli da se hvalim, veličam - prosto nije tako, ma kako da delujem. I jedino je važno da ja to sâm znam.

Što se kritičara tiče, naprotiv - uglavnom sam dobijao ipak pozitivne kritike (naravno, ne za sva svoja dela, vež za ona odabrana, eventualno vredna objavljivanja; pojavljivanja u javnosti uopšte; jedva-ko može kroz svako svoje delo zračiti savršenstvom, a ja sam daleeeko od savršenog). Samo, nisam ni rekao da ne volim kritičare, već da oni bilo koga [dakle, svakog] mogu više opstruirati nego usrećiti. A i šta vredi reč pojedinca (koliko god da je učen, dobar u svom poslu) kad se piše za mnoštvo, te uvek cilja na poistovećivanje, razumevanje od strane drugih..?
Što se mene lično tiče, razlog iz kog se toliko ne obazirem na kritiku je mnogostruk: ono čemu ja u svom pisanju pridajem značaj od mnogih ni ne bude prepoznato, zatim pregršt stvari 'sakrijem', te će moja pesma za mene imati uvek dublji, veći značaj nego za drugog pošto taj drugi poentu možda nije ni mogao da vidi... zato je, izmedju ostalog, forma nekog mog dela nedopadljiva (i ja to znam, nisam ćorav ili glup - bar ne toliko ), ali savršeno odgovara onome što opisujem, iskazuje poentu na najprikladniji (ponekad gadan) način... ali se opet trudim da sve izgleda umereno lepo, jer tako volim; pišem onako kako ja mislim da je dobro, a tako bi, čini mi se, trebalo da i drugi rade. Nažalost, da bi smo nešto nekad i objavili, moramo prisegnuti možda neželjenim izmenama...

Ja, za razliku od mnogih, volim da svoj 'Profil' ispunim informacijama; zato ono najvažnije o meni možeš tu saznati, ali rado i iskreno odgovorim i na pitanje... Pisanjem se bavim tek amaterski (kao i još mnogim drugim stvarima u domenu umetnosti - iako mi to nije primarno profesionalno usmerenje)... tako da o pisanju znam onoliko koliko sam sâm sebe naučio (što opet ne govori o tome da sam neuk; umem bar nešto... tj mislim da je tako).
Da li sam (i koliko) dobar moraš, najzad, sama zaključiti. Ja to ne smem, te ne želim... a samo nakon što vidiš moju primenu mog znanja/mogućnosti možeš i odlučiti da li ono što pričam ima (i koliko) smisla.

Ovde ima mojih pesama (samo, znaj da su neke pisane davno, te da mi se danas ne dopadaju više tj da sam upravo - 'porastao', postao bar maaalo bolji; ali kako god, sve je to bio moj put do ovog trenutka moje izgradjenosti) :

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

(naravno, ne moraš ništa od ovoga pročitati; samo htedoh da svoje reči eventualno potkrepim nečim, da ti dam da odlučiš koliko sam kredibilan; a kindergirl ti je već napisala odličan komentar vezan za stručniji pristup, pomoć... Ja se mogu pozvati samo na svoje kapacitete, kakvi god oni bili)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pisanje,to ti je kao bilo koji drugi talenat,za sviranjem gitare recimo.Ako ga ne usavršavaš,ne napreduješ.Ako si savršen gitarista,a samo reprodukuješ tuđe,ne vredi.Ako pišeš to će prvih X godina ličiti na nešto drugo dok ne "isplivaš"...
inspiracija je čudna stvar,šta reći,nekako,bar po meni,kada taj talenat,koji već imaš,razvijaš,poenta je da uhvatiš tu tananu nit inspiracije.Dobro,nekada imaš ogromnu želju za pisanjem,ali nekada je ta nit nešto tanja.
Ja kad pišem,jednostavno ne znam....ne pišem sve što mi padne na pamet,nego samo idem napred,ali ne "mehanički",već ako vidim da mi nešto ne ide,precrtam i idem dalje.Retko gledam početak pesme dok ne napišem je celu.
Stihija bez inspiracije ne postoji,ondnosno nema kvalitet.
Radost stvaranja je relativan pojam.Napišeš nešto,šta onda ? Imao si radost stvaranja.Prođe dan,dva mesec,tri,pet,godina... ukapiraš da je ono za šta si mislio da je remek delo,ustvari smeće... no sve je to proces sazrevanja jer u trenutku dok to gledaš pišeš nešto što misliš da je stvarno sjajno... i opet vidiš da je to smeće i tako u krug dok ne isplivaš sa nekim minimumom kvaliteta koji će i posle par godina ličiti na nešto.
što kaže MladjaVR,jednostavno pisanje se uči,džabe onih 10% talenta ako ne "isplivaš" sa nekom originalnošću.
Za početak,ja tebe,a i ostale,pitam da prokomentarišu moje pesme
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

jedna je takozvana opšta pesma,a druga ljubavna.I stoji kao što reče mlađa,mogu sad da ih štimujem,menjam,da kažem da imam i bolje.... no to je to,čisto kao orjentacija pa recite šta mislite.

Kad pročitam priče,javljam utiske...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala vam na odgovorima.

Ono sto sam napisala o preopsirnosti,nisam htela da kazem da je to nesto lose(za Mladju),vec da sam se iznenadila prijatno tako detaljnim odgovorom,ali da ja nisam vise u mogucnosti da drugima dajem tako opsirne odgovore.Takav mi je jednostavno tempo zivota,imam mnogo obaveza u stvarnom zivotu,ali potajno ceznem za pisanjem bez ogranicenja u vremenu.Mozda ce mi se jednog dana ostvariti ta zelja.Tako sam shvatila da ta zelja za pisanjem ne jenjava,ne gubi se ni inspiracija,vec me jednostavno stavlja pred mnogo solucija kako da kanalisem svoj literarni zivot prema svojim mogucnostima u mom realnom zivotu.Moram brzo da mislim,da kradem malo vremena za sebe,da prikupljam slike koje mi prolaze pred ocima dok radim neke najobicnije,mehanicke stvari,da unapredjujem svoju intelektualnu elasticnost.Ironicno je to,da sam jako razocarana nekim svojim pesmama,pa sam pesme prestala da pisem,ali mi mnogo vise leze kratke price i dramska forma.Kriticar i znalac nisam,te se tako ne bih olako libila da nekoga ovde kritikujem,vec jednostavno da kazem sta je ostavilo dobar utisak na mene,da li je efektivno i da li mi je nesto jasno ili ne.

Ja sam ovde najveci amater verovatno od svih vas,ali moja ljubav prema pisanju je ,verujte, ogromna.

Hvala vam,drago mi je sto vas interesuje ovo o cemu sam pocela da pisem.Pisite i vi o vasim dilemama.Nacicemo se vec negde da svi po malo jedni od drugih po nesto naucimo.