Poslao: 16 Feb 2011 22:01
|
Nemogu da se setim bas prvih para, jer sam odrastao u ono vreme rasula, pa se uvek nesto radilo, muvalo se sto bi rekli.
Ali najdraze pare su mi bile zaradjene na kocki. Bio sam , tako valjda prva godina, i u nekom spotu na TV sam video neku Chambers jaknu, koja mi se mnogo svidjala, kostala je 100 DM. I znam da sam otisao na taj turnir u bilijaru (a igrao sam ga bas dobro, toliko dobro da sam sanjao nocu kugle i razne kvartove ), sa namerom da od para koje uzmem kupim tu jaknu. Tako je i bilo, nagradni fond turnira je bio 80 DM, ali obavezno posle turnira se nadje igraca koji bi da se vade pa se odigra jos koja partija na dve dobijene, po neku paru. To vece sam zaradio nekih 130 DM i nisam mogao da iscekam jutro da odem da kupim tu Chambers jaknu .
|
|
|
Poslao: 16 Feb 2011 22:11
|
Veoma zanimljiva tema.
Ne znam da li se prvom "zaradom" moze nazvati nagrada za postignute rezultate na takmicenju... doduse tada mi cilj ni na kraj pameti nije bila novcana strana, mnogo vise takmicarski duh. U svakom slucaju, to je prvi novac koji sam dobila, a da nije od roditelja. Anyway, bejase to negde u 7. razredu (valjda, ako me secanje ne vara). Secam se da je doslo leto kada smo podizali nagrade, a ja sam ni manje ni vise kupila novi kupaci kostim (moram da napomenem da isti taj nosim i dan - danas ).
|
|
Poslao: 16 Feb 2011 23:29
|
Moje prve "zarađene" pare su se desile kad sam imala 5 godina. Pomogla sam tati da složi neke papire i dobila priliku da kažem svoju kombinaciju brojeva za loto... i "ubola" četvorku . Tada to nije bilo uopšte malo para.
Posle su mi kupovali kaputić za zimu, a ja kao razmaženo derište izvoljevala. Nisam htjela crveni kaputić koji mi je stajao kao saliven, već za dva broja veći - zeleni (oduvijek volim zeleno ), jer, zaboga - to su moje pare!
Zaozbiljno zarađene prve vlastite pare su bile jednog ljeta, nekad u prvom srednje, kad smo mi, raja iz kvarta, mjesec dana čistili paprike u lokalnoj fabrici.
Sjećam se da sam od te love kupila onu tada popularnu "sebastian" torbu, kožni kaiš (i sad ga imam), rukavice, maskaru "sa dlačicama" i sladoled u lopticama za moje drugarice. Kakva vremena su to bila, ee.
|
|
Poslao: 17 Feb 2011 02:07
|
Moji prvi novci su zaradjeni u 6 razredu, presnimavao sam muziku na kasete. Brat mi je imao zavidnu kolekciju i uvek sveza izdanja a ja sam to koristio
Kasnije je bilo popularno pravljenje kompilacija sa nekoliko CD-a na kasetu
Nekada se s'mukom dolazilo do nove muzike, nije bilo mp3, flac.
Te pare sam trosio za svakodnevne potrepstine.
Prve prave pare sam zaradio kada sam popravio pojacalo nekom tipu iz srednje skole, bio sam prva godina. Secam se kao da je juce bilo, kaze: "jao samo popravi, kolko god da kosta, treba nam za novu godinu".
Posto su placali coporativno, mogao sam da naplatim lepo, uzeo sam 30 DM sto je '90ih bila lepa lova. Naime sa 10DM se moglo "preziveti" nedelju dana a komunalije (sve) su bile 2-3 marke. Sa 10DM u gradu si mogao i da se najedes i napijes i da castis drustvo.Takodje si za istu sumu mogao da kupis kasikaru (rucna odbrambena bomba M75 (da me ne kritikuju sa vojnog foruma)). Bilo je tesko vreme ali smo "mi" bili mladji pa se nekako sve cinilo laksim.
|
|
|
Poslao: 17 Feb 2011 11:57
|
Na to sam i mislio - ne prva plata, već prve pare. Ja sam prvu platu zaradio u 21. godini (opet sam bio mimo srpskog proseka), ali to je nešto drugo...
|
|
Poslao: 28 Mar 2011 14:36
|
Prve pare, sam uzeo pevajuci, tezga na rodjendanskoj proslavi. Bend je bio sastavljen od klinaca. Ja najmladji, najstariji je imao 13 godina. Obukao sam se od glave do pete od dobijenih para.
|
|
Poslao: 29 Mar 2011 02:25
|
Instalirao sam operativni sistem jednom dečku iz osnovne škole (bio sam 7. razred) pomoću kopije već instalirane vindoze (koristio sam "Partition Saving" program). Naravno, nešto nije funkcionisalo kako treba (taj program je mene obično za*ebavao sa drajverima) pa sam morao da pustim instalaciju sa diska. Instalacija sa diska je trajala par sati na neko šklopociji koja je bila za nijasnu brža od moje (p3 na 500MHz? ili 700?). Sećam se da sam išao kući da ručam da ne bih umro od gladi (toliko sam se zadržao) Pare sam spiskao u nekoj od lokalnih igraonica i na suncokret (šta ćeš, voleli smo da ga grickamo kao ludi).
Ah kako je bilo lepo setiti se ovoga. Hvala Siriuse
|
|
|