|
Sudbina coveka je u rukama coveka .U tome i jeste sav uzas...V.G...
Koliko vodimo racuna o sebi?Kakvo pitanje...Ja cu o ovome iz drugog ugla...Ne bih sada o tome ko smo mi...da li smo i u kojoj meri upoznali sebe...(Ovo je vazno,videcete zasto kasnije..)..Podrazumevam da po nesto od ovoga i znamo ...nego bih o tome, da sve sto radimo i cinimo, ima veze sa pohvalama i reakcijama,pre svega onih, do kojih nam je stalo...(Razmislite,ako ste prestali,recimo da pusite,verovatno ce prvi reagovati vasi ukucani,znaci ,prvo oni,pa prijatelji...)
Sta nam to govori...da upravo te pohvale,ili njena odsustva,u velikoj meri odredjuju nasa ponasanja...Mi sve u zivotu i inace radimo zbog drugih,vrlo cesto nesvesno,ali to ipak cinimo! I tako nam se tokom zivota formira predstava o nama samima...(Ako nas hvale,znaci da smo dobri...ako nas kude,znaci da smo losi)...
Rapha je u svom blogu nabrojao par stvari,koje smatra bitnim i vaznim za nas...
Ali,ja ovde govorim nesto drugacije...da bismo jasnije videli gde i na kom stupnju mentalne zrelosti se nalazimo...Od malena nas uce,da odigravamo na pozornici surogate i delice zivotnog mozaika,da glumimo,da bi nas drugi bolje razumeli i shvatili,a citav zivot je zapravo jedna velika predstava sa bezbroj razlicitih uloga u kojima mi tako rado ucestvujemo...misleci da predstavljamo sebe..Nikada nas niko nije ucio da budemo svoji i vrlo je lako objasniti,zasto je to tako...niko i ne zna kako se to radi...Niko ne zna kako coveka nauciti da bude svoj,jer je svaki covek poseban i tajna za sebe...V.K.
Citavog zivota,pocev od detinjstva,direktno ili indirektno nas je pratilo ono cuveno:''Sta ce ljudi reci?''Mozda smo jos u detinjstvu,kada su nas grdili,recimo zbog ''pusenja'' imali utisak da nam se to cinilo ne zato sto su nasi roditelji bili toliko uplaseni za nasu buducnost,vec iz nekih ''njihovih'' razloga...Setimo se,recimo maminih reci:''Sta da kazem tati...?''...pa i mi ,ili vec jesmo,ili smo na putu da postanemo roditelji,takodje...
Ovde je pitanje,ko brine o cijem dobru i zasto?Sta radimo i cinimo u datim trenucima u svom zivotu i sta ocekujemo za uzvrat za sva nasa lica i nalicja,za sve slike,maske i sva oblicja na koja smo spremni i koja vesto koristimo, misleci da smo to mi,a vecito u poteri sami za sobom...(jer uvek u rukama imamo samo neki delic svog selfa...)
Neophodno je videti sebe u pravom svetlu ponekada....ali ako se to dogodi, zivot tada postaje nemoguc-rekao Dzek London...
A,ja kazem,ako vodimo racuna o sebi,o svemu onome o cemu je tvorac ovoga bloga pisao,da li i od koga ocekujemo pohvale,sem sto smo ih sami sebi dodelili...pa i na ovom forumu ''ima divljenja ''za one koji su vredno radili na ''zdravom zivotu''...
Neki ce reci...covek se sam oseca bolje,zdravije,lepse,potpunije...slazem se,ali to nije dovoljno..ima i nesto vise od toga ...ima neka istorija, neka prica,koja ce pomoci, da se stvari vide malo drugacijeeeeee...i da pozadina nasih promena ako ih je bilo,ili ce ih biti, ima nesto slozeniju strukturu i mnogo nepoznanica...
|
ali s vremena na vreme odem kod pedikira, manikira i kozmetičara. 
dao je odlican savet.
