|
|
|
|
|
Poslao: 17 Jul 2011 11:09
|
|
Dugo, i sve češće, govorim i smatram sebe srećnim čovekom. Ne zato što sam dobio na lutriji ili zato što je uvek ispred mene najkraći red, slobodno mesto u gradskom prevozu, na polici uvek ono što tražim...Ne zbog toga. Pored zdravlja, koje smatram conditio sine qua non svakog postojanja pa ga i ne spominjem, mnogo mi je važnije da sam otkrio (saznao, uvideo, istražio, dopro, pa i osvojio!) za mene najznačajnije saznanje; to je saznanje o prevaziđenosti, bolje rečeno - nadrastanju ljubavi. ''Ljubav traje dugo'' kaže jedna sentimentalna, tiha i gotovo neprimetna balada. Međutim, ne bih rekao da je tako. Ljubav traje kratko! Ono što posle nje traje dugo jeste sećanje na nju. Latini kažu - ''zaljubljeni se svega sećaju''. Stoga im to sećanje zamagljuje pogled na ono kratko, žestoko i neponovljivo osećanje koje bih uporedio sa etrom. Otvorite bocu i on ispari za vrlo kratko vreme, koliko god da ga je bilo unutra...a boca ostane.
Pitao me je prijatelj pre nekoliko dana: koja ti je ljubav najvažnija, koja je naduže ostala u sećanju? Odgovorio sam mu lakonski, onako kako to meni ''sevne'' u trenutku kada hoću i kada sam u obavezi da dam pravi odgovor: ''Ni jedna!''. Zašto? Ne rangiram ljubavi, eto - zato. Svaka je bila za sebe zaseban zemljotres . Zemljotresi, znamo, na svu sreću traju kratko, inače bi sve srušili posle dovoljno dugog trešenja.
Tako je i s ljubavlju. Svaka od tih ljubavi bila je neponovljiva, neočekivana i presudna u tom trenutku. Svaka od njih dograđivala je moju ličnost ...i ličnost voljene osobe. Nadam se.
Pravo pitanje jeste: šta ostane posle ljubavi? Ruševine? Razvaline? Sećanja?
Kada zgasne ljubav ostanu ožiljci a oni, znamo, ne bole. Samo su tu, da podsete da je nekada nešto bolelo.
Zbog čega sam ja to, onda, srećan?
Zato što sam otkrio emocije mnogo vrednije i važnije, temeljnije i jače od te opojne, otrovne, efemerne ljubavi. To su privreženost i drugarstvo. Kada iscuri ljubav, ostane esencija. Jača, gušća i sadržajnija, bogatija od nje same. To je privrženost dragoj osobi. Kada odlazeća ljubav zgasne svoj bljesak od koga mnogo toga ne vidite , onda se možete uveriti stvarno da li postoje (ili ne postoje) još neke vrednosti kod te drage osobe. Ako postoje, molite sve bogove ovoga sveta da to bude privrženost. Bićete bogatiji za jedan novi kosmos. Na njegovim vratima piše - ''Dobro došli. Sada ste iznad ljubavi''. Tamo, u tom vakuumu dobrote, ne moram da razmišljam o tome da li me ''voli'' ili ''ne voli''. Znam da je ona tamo, vredna svakog atoma svog postojanja. Da budem potpuno precizan - vredna svakog atoma moga postojanja. Sa svojim postojanjem ona će lako izaći na kraj...na drugom kraju tog začudnog jedinstva, uvek postoji neko ko ume da podigne slušalicu u pravom trenutku....Ima li čega lepšeg, pitam ja vas?
|
|
|
Poslao: 17 Jul 2011 15:36
|
|
Sirius ::Kada zgasne ljubav ostanu ožiljci a oni, znamo, ne bole. Samo su tu, da podsete da je nekada nešto bolelo.
Nekad i zasvrbe... S' promenom vremena svaka rana podseti na svoje postojanje... Ma koliko daleko, od nas, ono bilo.
Uvek se nađe sitnica koja te natera da zagrebeš taj ožiljak, pa i da se zamisliš... Šta bi bilo da je sve to išlo drugim tokom... ?!
I tešimo se ko zna zašto je to dobro ... I to treba da bude dovoljno uverljivo da me natera da, bar na trenutak, zaboravim i nastavim dalje... ?! ... Svojim putem, idući svojim tokom....
|
|
|
Poslao: 17 Jul 2011 16:02
|
|
Izbor je tvoj - ili sopstevni put, ili zadat život, kako reče Pavle Ugrinov...a možda i nije tvoj? Možda smo mi samo zamislili da nešto od nas zavisi...
|
|
|
Poslao: 18 Jul 2011 01:20
|
|
Sirius ::
Pitao me je prijatelj pre nekoliko dana: koja ti je ljubav najvažnija, koja je naduže ostala u sećanju? Odgovorio sam mu lakonski, onako kako to meni ''sevne'' u trenutku kada hoću i kada sam u obavezi da dam pravi odgovor: ''Ni jedna!''. Zašto? Ne rangiram ljubavi, eto - zato. Svaka je bila za sebe zaseban zemljotres . Zemljotresi, znamo, na svu sreću traju kratko, inače bi sve srušili posle dovoljno dugog trešenja.
Potpuno bi, pretpostavljam, bilo isto i da si odgovorio - SVAKA 
Citat:Tako je i s ljubavlju. Svaka od tih ljubavi bila je neponovljiva, neočekivana i presudna u tom trenutku. Svaka od njih dograđivala je moju ličnost ...i ličnost voljene osobe. Nadam se.
Kad samo pročitala: Svaka od tih ljubavi bila je neponovljiva, neočekivana, pomislih "Uh, ovaj čovek je u pravu. Pu,pu...ne ponovilo se. 
Hvala im što mi nisu presudile. 
No, dosta je crnog humora. Ne volim da prizivam aveti prošlosti i apsolutno sam sigurna da one, iako su bile neke zaljubljenosti, nikad nisu dostigle nivo ljubavi.
Ljubav i zaljubljenost, po mom mišljenju, definitivno nije isto. Ma , nije ni slično.
Videla sam ovaj post i danas.
Htela sam nešto da napišem, ali sam obrisala, pa sam napisala nešto drugo, a onda sam i to obrisala.
Pomislila sam da je bolje da ne vučem Djavola za rep
A onda sam videla "pravo pitanje" i shvatila da različito definišemo taj pojam.
Ja sam se zarekla da ga više neću koristiti.
To...tu reč na Lj, tih famotnih pet slova koji donose zabunu i pometnju.
Dakle, vratimo se na čuveno pitanje:
Pravo pitanje jeste: šta ostane posle ljubavi? [i]Ruševine? Razvaline? Sećanja?
To pitanje je , za mene, bilo razrešenje enigme.
Ah, eureka !
Sad mi je lakše jer shvatih da ne razmišljam tako. Ne razmišljam o posle. Za mene nema posle.
Zašto ?
Zato što je ovo što je ovde opisano kao nešto što predstavlja odredjeni termin na čuveno slovo Lj upravo ono što , po mom mišljenju prethodi tom procesu i odnosu tako pompezno nazvanom, a to je ,tek, zaljubljenost.
A šta se dogodi posle zaljubljenosti ?
Ovo :
Citat: Bićete bogatiji za jedan novi kosmos. Na njegovim vratima piše - ''Dobro došli. Sada ste iznad ljubavi''. Tamo, u tom vakuumu dobrote, ne moram da razmišljam o tome da li me ''voli'' ili ''ne voli''. Znam da je ona tamo, vredna svakog atoma svog postojanja. Da budem potpuno precizan - vredna svakog atoma moga postojanja. Sa svojim postojanjem ona će lako izaći na kraj...na drugom kraju tog začudnog jedinstva, uvek postoji neko ko ume da podigne slušalicu u pravom trenutku....Ima li čega lepšeg, pitam ja vas?
E to - to je Ljubav i to sa velikim Lj
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jul 2011 01:36
|
|
Citat:Ljubav i zaljubljenost, po mom mišljenju, definitivno nije isto. Ma , nije ni slično.
Eh,draga,kada bi samo znali ljudi,koliko si u pravu.Definitivno nije isto.Evo kod mene je totalno razlicito.Kada sam zaljubljena,onda sam kao tele,a kada volim...duplo tele,sa ogromnim rogovima na glavi.
I ja kazem pu pu ne ponovilo se ..pu pu...pu
Citat:Sad mi je lakše jer shvatih da ne razmišljam tako. Ne razmišljam o posle. Nema posle.
Ni ja ne razmisljam posle.Toliko daleko doseze to moje ne razmisljanje,da se naprosto iznenadim posledicama 
Ali znas kada razmisljam.Evo sada...kada mi misli nisu preokupirane novim ,,mojim čovekom,, jer ne postoji ,vec se vracam u ,,nekada davno,, i analiziram nesto sto sam trebala bas tad,,nekada davno,,.
Iz svake ljubavi sam izasla drugacija i naučena.Nema veze čemu...ali naučena.
Citat:
A šta se dogodi posle zaljubljenosti ?
Ovo :
Citat:
Bićete bogatiji za jedan novi kosmos. Na njegovim vratima piše - ''Dobro došli. Sada ste iznad ljubavi''. Tamo, u tom vakuumu dobrote, ne moram da razmišljam o tome da li me ''voli'' ili ''ne voli''. Znam da je ona tamo, vredna svakog atoma svog postojanja. Da budem potpuno precizan - vredna svakog atoma moga postojanja. Sa svojim postojanjem ona će lako izaći na kraj...na drugom kraju tog začudnog jedinstva, uvek postoji neko ko ume da podigne slušalicu u pravom trenutku....Ima li čega lepšeg, pitam ja vas?
E to - to je Ljubav i to sa velikim Lj
E ovo potpisujem 
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jul 2011 09:36
|
|
Peca ::http://www.mycity.rs/O-ljubavi/Ljubav-sa-velikim-Lj.html
fali mi leopardvegetarian, i njegov nacin introspekcije 
Isti slučaj...
A ovaj moj gornji tekst ću, o skromnosti moja, da stavim u poruku dana. Ladno.
|
|
