|
Poslao: 08 Jul 2010 13:17
|
|
mislim da ljudi imaju pogresno poimanje srece. najcesce se to svodi na zadovoljavanje covekovih potreba, pa se srecom naziva kad imate ono sto vam treba: materijalno, emocionalno, duhovno. ono sto bih ja nazvala srecom je dar s neba koji vam mozda i ne treba, ali vam je dat, a vi umete da ga uzmete. tada covek nekako zablista iznutra i zraci spolja.
a srecu mozemo da podvedemo i pod "osecati se dobro". provereni recept je da kad se osecate lose ucinite nekom nesto dobro. to, bez izuzetka, dize raspolozenje i samopouzdanje.
kad se kaze sreca, moja prva asocijacija je pesma desanke maksimovic, koju je postovala milenans.
|
|
|
Poslao: 09 Jul 2010 18:08
|
|
"Ako nekad, jureći za srećom, nađete tu sreću, vi ćete, kao i ona starica što je tražila naočale, otkriti da vam je sreća sve vrijeme bila na nosu."
Bernard Shaw
***
"Kad nam sreća zatvori jedna vrata, često nam otvori i druga, ali mi ponekad znamo predugo gledati u ona zatvorena i ne vidimo otvorena."
Helen Keller
***
"Nije sreća biti voljen. Svako voli sebe, ali voljeti drugog, to je sreća!"
Herman Hese
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2010 20:21
|
|
Napisano: 10 Jul 2010 20:19
Opuštajuća knjiga u miru i tišini zimskog jutra. Šolja kafe dok sedim u bašti okružena biljkama opuštajućeg mirisa u prolećno podne. Topla kupka u hladno jesenje jutro. Šareno nebo u sumraku letnje noći.
Ali svaki trenutak sreće mi je uništen. mojim ukućanima uvek nešto smetalo. "Zašto sediš u bašti u 2 sata kada je sunce jako, zašto gledaš kroz prozor u nebo, zašto čitaš knjigu umesto da izađeš sa priajteljima, zašto se kupaš kada bi mogla samo da se istuširaš..."
Niko mi ne da mira. Dok sam pisala ovu poruku, morala sam da ustanem 5 puta da bi slušala neke nebitne monologe. Ne kažem 'nebitne' kao neki poludeli tinejdžer koji ne sluša roditelje, ne, kažem 'nebitne' jer nemaju značenje i nemaju svrhu - predstavljaju žalopojke bez smisla.
Nikada nisam bila srećna duže od deset minuta, osim kada sam bila na ekskurziji van zemlje. To je predivno doba kojeg se sećam sa suzama u očima, jer je bilo jedino mirno mesto na kom je moja sreća trajala duže od 20 minuta.
Svako maleno parkče sreće u mom životu je izbušeno kao mecima. divim se ljudima koji su nezavisni, koji su odrasli i koji imaju vreme za sreću.
Vi, odrasli, ne vidite koliko su nekada samoća i mir dragocene. Ako imate decu, kažem vam kao predstavik prezastićene dece, dopustite im bar jedno netaknuto parče sreće, korz koje nije prošišao ni jedan metak nekog problema, koji i nije neki problem.
To bi mene učinilo srećnom.
Dopuna: 10 Jul 2010 20:21
Nadam se da nisam otišla u off-topic...
|
|
|
|
|
|
