|
nevena nevene ::[ Jeste da sam ja taj vratar koji je dugo visio i otvarao razna vrata, teška i blindirana, ali znam da se nikad ne bih vratila, i znam da bih voljela da mi se nadaju do kraja svijeta 
Dva lica, ti si srećna žena, ukoliko iz tebe ne govori gorčina! Imam tu nesreću da sam svoj posao neizmerno volela, terao me je da učim, učim i mnogo učim iz svih mogućih sfera, sretala sam i bila u kontaktu s ljudima raspona "od kraljevića do prosjaka", od ministara, političara, preko običnog sveta do mafijaša, danas nisam znala gde ću biti sutra, svakim danom širila svoje znanje i vidike, od svakog naučila po nešto! To je draž tog posla koja mi nedostaje: dinamika, dinamika! Vratila bih se na to radno mesto, ali isključivo pod drugim uslovima: da se sklone zalutali iz tog okruženja, da merilo napredovanja ne budu veze ili pripadnost, već znanje i sposobnost, da posao bude materijalno nagrađen. Izgleda da ću se načekati.
U svakom slučaju, otišla si kao pobednik, tebi to treba da je satisfakcija, a njih neka boli!
"Nikad nemoj da se vraćaš
kada u svet jednom kreneš,
nemoj da mi tepaš,
nemoj da mi oćeš-nećeš!"[/quote]
Ej, nema gorčine, nikad "after", ali postoji jedan međuprostor između mojih odluka, kada vagam, razmišljam, "ludujem" često ne povlačim pametne potreze, testiram okolinu na sve i svašta, "međuprostor" ja kod sebe prepoznajem kao obrazac ponašanja, to su mi generalno najgori dani, pred donošenje definitivne odluke.
Poslije toga idem dalje, nema kajanja nema vraćanja... 
|
