Moc negativnog

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:A zidovi? Da li je to odbrana ili pasivni napad?

Pa sad, zavisi. Ima raznih zidova i zidara. Ako ih pojačaš bodljikavom žicom ili provučeš kroz njih struju ili ispred vežeš krvoločnog dobermana ili okačiš tablu s natpisom "Čik, usudi se da me takneš", onda se oni pretvaraju u veoma agresivna sredstva za odbranu i napad. Pada mi na um nekadašnji Berlinski zid. On je bio zamišljen, na jednoj strani, kao sredstvo za odbranu i zaštitu od, a na drugoj, verovatno kao pretnja i opasnost.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako god da je zamišljen, Berlinski zid je srušen 1989. godine... U stvari i nisam mislio na takvu, ili sličnu vrstu zidova. Mislio sam na "zidove" koje gradimo oko sebe, štiteći se od drugih osoba.
E tu se slažem da ima različitih "zidova" i "zidara."
Iz ličnog iskustva, uvjeren sam da kakav god zid gradio, oni koji atakuju uvijek mijenjaju sredstva: u početku nježno šapuću, zatim kuckaju i napokon - provaljuju.
Iskustvo me takođe uči da su sve varijante "napada" podjednako opasne, pa mislim da je najbolje reagovanje - pojačavati zid debelim slojem ćutanja i ignorancije.
U kontekstu ove teme, živo me zanima ko je više podložan "moći negativnog," oni koji se ograđuju i ćute, ili oni koji ne biraju sredstva i uporno, uporno navaljuju?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Iz ličnog iskustva, uvjeren sam da kakav god zid gradio, oni koji atakuju uvijek mijenjaju sredstva: u početku nježno šapuću, zatim kuckaju i napokon - provaljuju.
Iskustvo me takođe uči da su sve varijante "napada" podjednako opasne, pa mislim da je najbolje reagovanje - pojačavati zid debelim slojem ćutanja i ignorancije.
U kontekstu ove teme, živo me zanima ko je više podložan "moći negativnog," oni koji se ograđuju i ćute, ili oni koji ne biraju sredstva i uporno, uporno navaljuju?

Tu vrstu programa kreira naš mozak. Program u glavi često nema veze sa spoljašnjom stvarnošću.

Hoću da kažem, uverenje da neko hoće da "provali" našu liniju odbrane može biti samo naša katastrofična fantazija o sopstvenoj ugroženosti od drugog i o drugom kao potencijalnom neprijatelju i agresoru. Koji je strah u osnovi, koje katastrofično očekivanje: da će taj drugi da nas porobi? Da on/ona želi samo da vlada? Da nam naudi? Da nas uništi?

Možda samo želi da vidi šta je iza zida, možda je navikao/navikla u životu da se sudara sa zidovima, ne ume da ih zaobiđe, možda je tražio ključ, a ključa nema, možda ne može da prizna sebi da je zid previsok i predebeo, da ga prevazilazi. Možda ne ume da digne ruke, da batali forsiranje zidova u životu i nemoguće misije... Dakle, ne mora da znači da je agresor. Možda pre Sizif, neko ko ima svoj nesvesni program u glavi: zapni jače, recimo (vidi Erik Bern, Koju igru igraš?) To su ljudi koji su naučili da se za sve što dobiju u životu debelo izgrče.

Predstava o drugom je uvek naše ogledalo, ogledalo nas samih. Dakle, nju treba ispitati. Možda nije realna, možda je samo projekcija naših najdubljih strahova. I tu je odgovor na pitanje: ko je više podložan moći negativnog, mi koji se "branimo" (od koga, čega, zašto) ili oni koji "atakuju". Nema apsolutnog odgovora.

A dokle god je odbrambenih zidova i ograda, biće i onih koji žele da ih pređu, preskoče ili sruše ili čak miniraju. Kao i onih koji ih mudro zaobilaze. Odbrambeni mehanizmi imaju svoju funkciju, štite integritet čoveka. Ali kada okoštaju u iskustvu, postaju beživotni i nedelotvorni, realna prepreka učenju novih stvari u životu, ličnom razvoju i emocionalnoj razmeni sa drugim ljudima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tamtitam,
Je li ikada nazebla neka lepa devojka koja se znala dobro oblačiti?Nikad.Pretpostavljam čak i slučaj kad je jedva imala šta na sebi.
(f.n.volja za moć)


odeća je,baš,čudo ....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Program u glavi često nema veze sa spoljašnjom stvarnošću.

Vrlo smjela konstatacija. Pitao bih ako smijem, s čim onda imaju veze?
Možda "programi" u glavi i nemaju veze sa spoljašnom stvarnošću, kod onih osoba koje ta stvarnost, realitet i ne dotiče. Ali, to je već sfera patologije...

Duboko sam ubijeđen da se čak i Citat:naša katastrofična fantazija o sopstvenoj ugroženosti najčešće javlja tek poslije proživljenog iskustva i da je gotovo u direktnoj proporcionalnosti s tim. U suprotnom, bili bi uskraćeni čak i za onu narodnu izreku: "Koga su zmije ujedale i guštera se plaši."
Dalje, rekao bih da je strah od neprijatelja, onog koga doživljavamo kao agresora, porobljivača ili zavojevača zasnovan na čvrstim dokazima da taj neko uistinu ima namjere da nas porobi. Međutim, ovdje ne pričamo o tome.
Možda dominantne osobe, svoju energiju i ne crpe iz moći negativnog i u principu nemam otpora prema impulsivnim, punim energije. Oni otvoreno pokušavaju "preskočiti zidove," pa ako upali, upali...
Međutim, postoji jedna čudna kategorija očajno očajnih koji na svaku osobu pokušavaju projektovati svoje promašene ljubavi, propuštene zabave, opterećeno djetinjstvo i ko zna šta sve. S takvima se teško nositi jer su emocionalno neiživljeni, umišljaju hrabrost (koju ponekad i pokažu), skloni su optuživanju i autodestrukciji.
Njihovo pravo izvorište, centralna tačka iz koje crpe energiju, upravo je ta neobjašnjiva moć negativnog, koja je satkana u nekom pra, pra dijeliću DNK od čijeg proučavanja smo vrlo daleko.
To je naravno, samo teorija, moj razgovor sa samim sobom i nema nikakvog naučnog uporišta.
@Sorelaq, Erik Bern mi se sviđa i vjerujem da je odlično opisao igre, tipove i podtipove pojedinih ličnosti. Ipak, za njegovo bolje razumijevanje potrebno je pročitati i knjigu "Šta kažeš poslije zdravo?" koje mi za nijansu ljepše kazuje o životu, igrama i sl.

Potpuno se slažem da predstava o drugom može biti ogledalo nas samih. Ipak, nisam sklon da toliko banalizujem stvari. To se možda uklapa u gimnazijske rasprave o besmislu, životu ali ne i u mnogo komplikovaniju sliku života, kakav jeste.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Veoma smela konstatacija? Ok, korigovaću je:
postojeći dobro utvrđeni negativni program u glavi često nema veze sa aktuelnom stvarnošću. Naravno da je on potkrepljen iskustvom, ali to iskustvo uglavnom pripada prošlosti, tj. ranom detinjstvu. O tome govori i Bern u obe knjige. Ima, naravno, i drugih, mnogo jačih i tvrđih psiholoških knjiga o radu na takvim programima koji su rezultat kondicioniranja u duševnom životu pojedinaca (Džanov, recimo). A ponešto znam i iz iskustva, pošto sam malo "radila na sebi", pa ne pričam tek onako.

Uzgred, nigde u prethodnom postu nisam govorila o, niti napravila neku aluziju na tako drastična iskustva kakva su ona u ratu, odnose između zaraćenih strana i sl. Mislila sam samo i isključivo na interpersonalne odnose u relativno normalnim i mirnodopskim uslovima.

Citat:Međutim, postoji jedna čudna kategorija očajno očajnih koji na svaku osobu pokušavaju projektovati svoje promašene ljubavi, propuštene zabave, opterećeno djetinjstvo i ko zna šta sve. S takvima se teško nositi jer su emocionalno neiživljeni, umišljaju hrabrost (koju ponekad i pokažu), skloni su optuživanju i autodestrukciji.

Postoji, zaista. Kad si već u stanju da prepoznaš ovu "tešku" kategoriju, onda verovatno ne treba ni da se nosiš sa njom, zar ne? Verovatno si zaključio da je to traćenje energije i gubljenje vremena. Ili ih izbegavaš ili
im to otvoreno staviš do znanja. Lepljivi su, ali se uglavnom otkače posle nekog vremena, znam i ja ponešto, na osnovu svog iskustva s njima. Ljudima, inače, treba upućivati jasne i direktne poruke.

Citat:Njihovo pravo izvorište, centralna tačka iz koje crpe energiju, upravo je ta neobjašnjiva moć negativnog, koja je satkana u nekom pra, pra dijeliću DNK od čijeg proučavanja smo vrlo daleko.
To je naravno, samo teorija, moj razgovor sa samim sobom i nema nikakvog naučnog uporišta.

Sa ovim ne mogu da se složim jer implikuje sociobiologiju i čak rasizam -
"moć negativnog" u DNK. To je, po meni, veoma opasno stanovište: proglašavati "očajno očajne", tj. nesrećne ljudima negativnim i to u nekom esencijalnom smislu, te tražiti opravdanje (izvor, uzrok) u njihovoj genetici

Ne smem više, pošto sam već optužena da banalizujem stvari i da ih svodim na nivo gimnazijske (šiparičke?) filozofije o smislu/besmislu života.

Izvinjavam se, Tamti, na uzurpaciji bloga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rekao sam da je moć negativnog "neobjašnjiva."
Daleko bilo od rasizma, daleko bilo od sociobiologije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bas mi je zao sto nemam malo vise slobodnog vremena na raspolaganju da i ja iskazem svoje monologe i vidjenje stanja sa negativnoscu. Mislim da je tema jako interesantna. Ali uzivam i citajuci Vas.

Nakon svega prozivljenog, ja mislim da je "moc" (i ovo moc sada koristim u podrugljivom kontestu) negativnog u nama.
Ne vlada negativnost nama, nego mi njom. Ako joj damo krila - ona ce i da poleti.

Ukratko ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sorelag, ovaj blog je imao namenu da sluzi kao "blokce" za beleske sa prinudnog kursa. Samo ga vi "uzurpirajte", uneli ste mnogo boje u dosadne zvrljotine! Za mene sa ja-to-znam-iz-zabavista-znanjem, "siparicka filozofija" je nauka. Bre!

Ella, aj' sedi pored mene i ja kupila te jevtinije karte pa sedim pored onog sto prodaje kokice i uzivam.

@Dubara, a sta kad nam priroda i zivot postave zidove: jezik, kultura, godine, nauceno i zaboravljeno, dozivljeno i izbegnuto, crno i belo... dokle da ih rusimo?
http://ocili.com/forum/index.php?topic=152.0;imode

@asimetricnost, tesko je to reci. Nase zene su se snalazile i dobro oblacile i pod bombama i pred praznim friziderom i hladnim radijatorom. *Neki prioriteti se moraju postovati
Definitivno "volja za moc" vlada nad "voljom za zivotom".

*Pretpostavljam da izraz "dobro obucen" u nemackom ima dva znacenja kao i kod nas i da u isto vreme moze da znaci i "toplo obucen" ili "dobro izgleda"


Danas workshop. Danas cemo da pokazemo sta smo naucili tako sto cemo imati vezbe. Nemam pojma sta se tu moze vezbati. Samo trbusnjake da ne radimo, sve ce biti ok.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:@Dubara, a sta kad nam priroda i zivot postave zidove: jezik, kultura, godine, nauceno i zaboravljeno, dozivljeno i izbegnuto, crno i belo... dokle da ih rusimo?

Čini se da nema života bez zidova, mostova, rušenja, gradnje.... Sve je u nekakvom balansu bijelog i crnog, ružnog i lijepog... Bez tog, ponekad za nas naizgled neravnopravnog balansa, bilo bi apatično, besmisleno...

Zbog svega nisam sklon da osuđujem... Na što bi ličio dnevnik Ane Frank, da je pisan u drugačijim okolnostima?
Zašto se divimo Kineskom zidu a i danas je uzbuđujuće pogledati ostatke Berlinskog?

Sve mi se čini da je "moć negativnog" toliko snažna da bi bili uskraćeni za velika djela da je nema. Inače, kompletno znanje... Zamislite šta bi Hitler uradio da je znao moć znanja koja je bila skrivena u Ajnštajnu?

@Tamtitam, bilješke su me i privukle na ovaj blog, pa pohitaj da nam podastreš ostatak
Prisustvo Sorelaq me još više namamilo i bez nje bi rasprava bila manje živopisna... Ona je taj balans pozitivnog, svijetlog i progresivnog - bez imalo zeze ovo tvrdim jer je poznajem.