|
Poslao: 24 Okt 2011 17:00
|
|
@jelkica
Ne ometaš Jelkice, meni je drago kada neko nešto doda, ispriča njegovu priču.
Nastavak :
10/24/11 Ponedeljak 16:28
Stigao je ugalj danas, poslednjih pet tona. Majka me je probudila oko 13:20 da ručam i dam im pomognem.
Ručao sam i bez pogovora pomogao, sve do sada smo unosili uglalj porodično. I čudno je to da se baš niko nije žalio. Obično u ovim trenucima uvek postoje izgovori i neko ostavi posao. U svakom slučaju, ja sam se probudio namrgođen rečima "Jao, Bože!" međutim to je posle preraslo u sjajnu porodičnu zabavu koja baš nedostaje u porodici. Porodični posao, večera i eveuntuelno ručak mogu da objedine ovu porodicu, svakog dana neko nešto radi. Međutim iako se retko svi zajedno viđamo ti trenuci uvek prođu u šali i smehu pa se nadoknadi sva praznina koju osećamo.
...
Automobil je popravljen i pored svih stravičnih misli : "O Bože, šta ako izađe na 1500 evra?, Kako ćemo da preživimo?", "Čime ćemo da platimo?" "Sad' kad lupi cenu i još uzme za ruke" i sl. cena je bila simpatičnih 100 Evra što je izmamilo osmeh svima u kući, preživeće se!
Iskreno i mene je strašno obradovala ta vest, znam da nemamo novac pogotovo što sada otac završava sezonu pa se cele zime živi na maloj sumi koju zaradi preko leta.
...
Ruke malo bole ali fizička aktivnost uvek dobro dođe!
Uostalom evo jednog saveta : Kada radiš nešto što te smara, što ne želiš da radiš, umesto da misliš stalno na posao i na to koliko je još posla ostalo, "pusti" maštu na volju, razmišljaj o svemu i svačemu samo ne o poslu i videćeš, kao magija, u jednoj sekundi ćeš stići do kraja a nećeš ni primetiti! Uvek pali 
...
The boy was there, on the floor in the middle of the room. Father ran towards him and hugged him asking what is happening, telling him that everything is alright. Son never told his Father what was going on because he was afraid of his reaction. That night father was worried but it all went quite well in the end, they never spoke about that day again. Boy, thinking that all that was just his imagination never thought about it again for the next couple of years. Oh, in the Universe, in that time, once boy would turn 23 he would go to special training for Universe Marines. They would never return home, not alive at least. But boy didn't want to leave his father, he hated everything in Marines, he knew that he must run away but he didn't know how. Universe Marines was an organisation of defense in Universe. You see, universe people that lived there were attacked every day by some alien species. Only those who would return alive would get their family and peaceful life. It was an horrible war and both side didn't want to surrender.
Slowly, day after day, month after month, year after year, our hero became 23 years old. He knew it was coming, he was ready for it. Finally that day has arrived. Two Soldiers with a lot of armor came to his module and told him to prepare. Next day is his day, day when he will become an legal soldier and shred blood for his country. He didn't know what to think. He didn't want to leave father and he also hated Marines who were training people like animals, he wanted to stop damn war once for all, but he didn't know how. That last day, boy , well it's not a boy anymore, let's give him a name shall we? Glotro, ah yes, Glotro. So, that last day, Glotro was spending whole time with his father, chat went all the way till the midnight and Glotro finally went to sleep, before he did that he kissed his mothers picture wishing she was still alive. As the night went on something incredible happened. Glotro found himself again on same place where he did 15 years ago, same old dragon spoke in ancient voice and same old man appeared. "It is time, Glotro. Your destiny shall be fulfilled, the prophecy must live, you must stop this war, you must create new hope, it is you who will become the new leader of universe, but beware Glotro, this is a game where blade has two edges, if you do not follow prophecy you will die like everyone else." Glotro thought he had a nightmare, I mean I would too if I would dream same scene and same person talking to me in dreams after 15 years. But it seems Glotro had no control over himself and even tho he didn't want to talk , he did and he said. "I Understand that, but how can I stop this war?" , "You posses a huge magic Glotro. Your mother was of ancient kind, she was dragonborn, and don't blame your father for not telling you this, he had no idea. You see she died trying to protect you, Glotro and now you must take revenge and clean her name". Glotro, shocked by the scene was just watching it go over, it was something like flashback but here you see yourself like it's real, no one knows how it's called tho but I believe only dragonborns can communicate this way. Glotro saw heard his voice again "How, how can I use my magic, how can I revenge her, where shall I go, what happened to her" but picture flood away again, ah what a frustrating story Glotro tho, and he was very angry but it was time for him to go and start his training.
|
|
|
Poslao: 14 Nov 2011 22:01
|
|
11/14/2011
- Hah, današnji dan je bio baš čudan. Prvo je ujutro došla policija na kapiju jer je nestao komšija, to je bilo iznenada ali komšija je bio dosta star, oko 80-90 godina i živeo je sam. Sin mu je u BG-u, otišao tamo radi kao šef železničkih (valjda, nije bitno), drugi sin u inostranstvu, žena mu je preminula pre godinu dana. Prvo što smo pomislili jeste da je i on preminuo no policija je povela moju majku i još jednog komšiju kao svedoke dok vrše uviđaj te su razvalili i ušli da traže čoveka. Nisu ga pronašli i jednostavno su... otišli. Dok je sva ta zbunjenost trajala naravno, atrakcija u selu, čim se vidi policijski auto u roku od 5 - 10 minuta će doći jedno 20 osoba koje su se "slučajno" zadesile baš tu, u to vreme . Tako se zadesila i komšika, zatim druga komšika i krenule su da smaraju policajce kako one imaju sina (bla bla, skroz treća tema) u cilju da saznaju nešto više. Odlazi policija, iste te komšike dolaze na kapiju da pitaju šta se desilo  , naravno, izlazi baka i kaže da ne znamo ništa i da nas ne zanima. Ispalile su se tako komšike međutim, u tom trenutku zvoni telefon, zove treća komšika da vidi šta se desilo a rekao joj je četvrti komšija koji živi suprotnoj strani sela, na kraju, oko 3 km od mesta događaja.
To se sve izdešavalo u roku od 20 minuta pa sam razmišljao da otvorim neku agenciju/ obaveštajnu službu, kad oni tako prenesu to celom selu u roku od 20 minuta mora da su dobri jelte? 
...
- Čudno je to kako je proteklih par nedelja odletelo, kao da se nisu ni desile, da nisu postojale. Zašto vreme uvek odleti kada nam nije potrebno, kada jeste onda ga nikada nema ?
...
- Čitam blog jedne pametne mlade dame sa MC-a, blog opisuje kako bi ona želela da uđe na "MC" vrata, zapitah se kako bi bilo divno živeti u tom svetu ali naravno dodao bih još par magija koje bi se odnosile i na RL i prilagodio bih to po mojoj želji.
Kad smo već kod tog bloga, moram da priznam da mi je mudrac koji sedi i gleda u daljinu zaista simpatičan i mističan avatar i ja bih želeo da sednem pored njega i gledam tako, danima.
...
- Nekada je vrlo teško pisati ove nebuloze iako su to samo proste gluposti među kojima se pronađe i po koja činjenica
...
- Pre koji dan sam se po prvi put u životu uplašio virutalnih osoba. Prvi put u životu sam osetio nesigurnost i strah druge osobe i razmišljao dosta o tome koliko su naše informacije ranjive na internetu i šta sve može da se desi. Ukoliko me nema, ubijen sam 
...
- Zanimljivo je to kako je u životu sve lepo i onda kada dođe trenutak kada se sve raspada uvek krivimo nekog. To može da se poredi takođe sa ovim primerom : Kada smo zdravi srećni smo i ne razmišljamo o bolovima, patnjama međutim kada dođe taj dan i kada nam nije dobro, pitamo se zašto se to baš dešava nama, želimo da prestane. Jednostavan razlog jeste, mora jednom da se desi
...
- Do pre godinu dana sam se plašio starosti, smrti, i sličnih stvari međutim konačno sam shvatio da ukoliko živimo u strahu i ništa ne radimo, nikada nećemo ništa postići. Jednom mora da se desi a na nama je da učinimo sve da prenesemo znanje i proživimo život baš onako kako želimo pre nego što se to desi.
...
- Već 17. godina sam se suzdržavao i nisam vređao nikoga, nisam prvi započinjao tuče i uvek sam se povlačio i to još uvek radim, jednostavno sam takav, koliko god da me uvrediš ja neću da ti uzvratim istom merom i da te povredim. Nikada neću razumeti online trolove i osobe koje uživaju u tome IRL.
...
- Hej, konačno ću je, posle dve godine, ponovo videti. Možda je ovo pravi trenutak da joj kažem kako se osećam proteklih 5 godina, nadam se da neće da mi slomi srce 
...
- Ispiti počinju za nedelju dana, već počinje da "gori", mora da se uči.
...
- Da li je toliko strašno što imam bradu i dugu kosu? Po meštanima jeste, neki me čak zovu "pop", "čupavac" , šta ćeš, sto ljudi, dvesto ćudi, bitno je da ja mislim da dobro izgleda (Pitam se šta li bi bilo da se oblačim u nekom fazonu )
...
- Znate onaj osećaj, sigurno, kada uđete na MC čim se probudite, iščitate nove postove i onda kada shvatite da nema novih postova osvežavate stranicu. Onda popijete kaficu i ponovo osvežavate stranicu
...
- Be happy, farewell
|
|
|
Poslao: 12 Dec 2012 16:51
|
|
12/12/2012
Prošlo je godinu dana, više - proletelo od kada sam uneo upis ovde.
Stvarno proletelo 
... Dani polako prolaze u ovoj hladnoći, meni više pri računaru doduše. Unošenje uglja u kotlarnicu, tj. prenošenje itd.
... Šta se izmenjalo sve ? Završio godinu u školi, krenuo drugu, ostalo još 7 rokova. Smeta mi što ne mogu da dajem rokove na mesečnom nivou zbog zakona, pa sam ograničen na rok/2 meseca.
... Ovi dani uglavnom prolaze uz računar, ostavim dve nedelje pred mesec u kome je rok da bih naučio ono što spremam. Prijavio opet pet predmeta u jednom roku, odlučio sam da "isteram" do kraja to i da tražim neki posao.
... Imao priliku za posao u jednoj firmi, plata je lepa bila a posao nije nešto fizički zahtevan, međutim morao bih da budem nekim ljudima na vrat i živim tamo a to ne želim, neprijatno mi je, tako da sam odbio posao. Škola bi pri tome bila teža za završavanje jer bi se plaćalo po satu ali opet mislim da bih uspeo da izvučem.
... Trenutno imam posao kojim sam zadovoljan, taman dovoljno da pokrije moje troškove, ponosan sam na taj posao.
... Zavejao sneg preko 40cm ovde, niko se ne miče a mi svake noći po cigare jedno 400m u oba pravca
... Rad ovih koji mere zemlju je tako efikasan da je ispalo da smo mi ušli u komšiku, odbili žalbu sada moramo da tražimo advokata da reši sve a komšika naznačila ovim rečima : "Nemojte vi da me ljutite ušli ste u mene, čas mogu ja to da tužim" - usled toga namerno ćemo isterati do kraja to da se dokaže da je ona ušla u nas 
... Interesantno je to da mi se iz osnovne škole retko ko javi a ovi iz srednje, prve srednje koju sam ostavio, uvek oduševe i ispričaju sa mnom.
... Lupio sam banderu autom i naprsao mi je far, 4 meseca posle kupovine
... Ošišao sam se sada imam bradu koja je uredna i kratku kosu, lepše je meni a nisam više čupavac, doduše još me zovu pop
... Smršao pet kilograma, zanimljivo je da sam liniju istu držao godinama i onda puf, loše spavanje itd. jednom hrana dnevno = -5kg.
... U poslednje vreme igram sa xDeathx-om LoL , ljute se roditelji jer smo bučni noću.
... Komunalne usluge nam naplaćuju a ne čiste ništa
... Hiljadarka sve manje vredi...
... Ćale završio sezonu, sada preživljavamo sa onim što smo skupili preko leta.
... Pomagao par puta ovog leta da se izvuče glazura na sprat itd. , ne mogu ni oni , godinama su radili pa su počeli da se vide efekti sada.
... Brat upisao srednju, završava sada, po ceo dan muva oko elektrike.
... Ironično je da sam otvorio blog "Recite NE pušenju" a počeo sam da pušim više od pola kutije dnevno.
... Sada u mojoj futrolici za dokumenta može da se nađe sve od punovažne dozvole, lične karte do samo mog računa u banci, godine su čudo
... I dalje mi se ne ide u vojsku
... Opet nisam išao na pecanje ove godine.
... Danas, inače retko, ćufte od mesa u tomatino sosu sa makaronama - milina 
.. Ujaku i ujni hakovali FB...
... Živi se nekako.
EDIT:
Sos je 100% domaće izrade ! Ja pomislio da je kupovni jer je ukus bio božanstven...
|
|
|
Poslao: 07 Feb 2013 06:04
|
|
7.02.2013
Za tri dana 19. godina života.
Moram priznati, doduše, da mi je prošla godina proletela.
Mojom krivicom, ne sećam se ni tri lepa doživljaja tokom ove 18.
Nisam otišao čak ni na neko mirno mesto, gde bih ćutao i uživao u pejzažu sasvim sam, bez ikakve misli. To sam ranije praktikovao jer me je opuštalo, bez obzira da li je to neki pejzaž, napušteno školsko dvorište ili drvena klupa gde sam ranije izlazio sa "ortacima" iz kraja, koja je sada naravno prazna.
Svi otišli negde svojim životnim tokom, neki se opijaju do jutra, neki rade a drugi pak jure životni cilj.
Gde ja tu spadam ? Sigurno ne u grupu koja se opija, ja sam negde između snova i realnosti, jurim tu neku zvezdu koju nazivam "cilj" međutim istina je da sam guska u magli. No bitno je da je to cilj i da ja verujem da ću uspeti jednog dana.
Ranije sam takođe pecao tu na lokalnoj reci, ponese se i koje pivo nekada, uglavnom uvek bude neko pričanje sa društvom i bilo je ok, nisam tamo otišao par godina.
Opet mojom krivicom.
Realnost je da sam ja "prazan" pustolovina i pitam se da li ću sutra svojim unucima da pričam "jao kako sam igrao ovo i ono" tj. nemam nijednu dogodov', ček bre, pa ima još dosta do toga, ceo život je preda mnom je l' .
Iako je ovo skup škrabotina, nekako mi je krivo jer, eto, odlazi to "detinjsko" doba. Završavam školu sledeće godine i pravac posao. Hoću li imati tada vremena da nadoknadim ovo što sada gubim ? Možda. Teško. Pokušaću ?
Opet ne mogu da se žalim, za razliku od mojih vršnjaka koji se opijaju do 5 ujutru, ja radim i ono najbitnije - taj novac ne trošim na gluposti već ulažem u kuću, račune i sl. "skidam" se s' leđa roditelja.
Iako ću živeti u istoj kući, želim da izdržavam sebe i moju buduću porodicu a ne da živim na leđima oca i majke svo vreme.
Slušam kako se žale drugi roditelji mojih vršnjaka, kako posla nema, kako je sve loše međutim svi ti vršnjaci imaju računare a na internetu pregršt poslova čije su plate veće od tri prosečne kod nas zajedno, ah onda shvatim da su oni svo vreme proveli samo igrajući i cimajući druge da im poprave probleme sa sistemima, konfiguracijama i slično, guglali, jutjubovali a 0% svog vremena potrošili da zapravo nešto pročitaju.
Usput, ove unose ne čitam često tj. nisam uopšte pročitao ono što sam pisao kada sam počeo ovaj blog, ovo je neka "kutija" koju planiram da "otvorim" tamo dosta kasnije u životu, nešto kao lični opis trenutnih godina i stanja.
Ovu godinu mogu da opišem kao "početak ostvarivanja teškog dosadašnjeg rada", iako sam proveo 98.9% za računarom i nisam izašao iz kuće.
To ću promeniti sada, poradiću na sebi, skinuti ostatak kilograma i početi malo zdravije da živim, otkrio sam čari "organizovanja" i shvatio da trošim vreme iako sam pri računaru, neretko uhvatim sebe kako jurcam i surfujem na tri sajta satima bez ikakvog razloga dok to vreme mogu iskoristiti u nešto korisnije.
P.S. Autoput košta 260 RSD putarina Cu - Po, rupe - kraterčine svuda. Cigarete skočile na 160, prešao na duhan (poruka meni).
Još uvek volim da čitam knjige u elektronskom obliku, gledam Anime, slušam Metal. Kratka kosa. Nosim bradu. Psujem u saobraćaju kao kočijaš. Nisam se napio, šifra : Rogonja.
Eh da, ne sećam se da li je ove godine bilo no : napisao sam joj ljubavnu pesmu.
Ljubavni status : preživeo slom (M), idemo dalje, šifra : verila se par puta.
+ Working class herohttp://www.youtube.com/watch?v=UPPgeDhGzKY
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Maj 2013 10:29
|
|
Maj 4. 2013. ~ 10 s jutra, nakon neprespavane noći
Originalno pisano za ovaj post :
http://www.mycity.rs/Pricaonica/Trenutno-stanje-mi.....l#p1535443
Međutim predugačko je pa ide u moj otpad
Citat: Ju opet ja pišem u ovoj temi, skroz sam sam i osećam nešto jedini.
U svakom slučaju...
Pijem kafučino i pokušavam da ostanem budan da bih legao oko 8 večeras (poslednjih nedelju dana sam išao na spavanje s jutra), majstori napolju rade, petlovi kukuriču i tako ... (Uvek sam bio u "tripu" da petlovi kukuriču čim vide prve zrake itd. međutim ovi moji petlovi imaju noći život pa neretko u 3 s jutra krenu da pevaju i prave mi društvo noću)
Počinjem svakakve projekte koje obično razradim u potpunosti i nikada ne završim, razmišljam o nekim stvarima o kojima nije ni sam Ajnštajn koje eto nemaju smisla i na koje nećemo dobiti odgovor još ko zna koliko vekova.
Opet se povlačim u sebe donekle bez nekog razloga, okupljanje 11. ako stignem tamo će biti veliki korak uopšte u socijalnom životu  masa ljudi i ja, ja sam, sam ja i tako. Nisam doživeo to skoro ... čak sam pre par godina dok sam bio u MMORPG zavisnosti nekome napisao da me je neki strah od okupljanja. Sada više nije, bar ne u tolikoj meri i jedina prepreka su okolnosti koje nisu jasne.
Svakog dana mislim o nekim promenama međutim one nikako da stupe, razmišljam i o ljudima sa kojima živim, nekada ne razumem sve to u potpunosti i odupirem se onome što ne želim da radim jer posle svega, ja sam ja i imam svoje ja samo sam do skoro slušao druge tj. do te mere da su mi oni kontrolisali život. Neretko se i posvađamo u kući zbog toga, zašto baš mora biti tako kako je rečeno već unapred, čim spomenem nešto ? Ne mora i borim se protiv toga, doduše pokušavam da ne radim namerno stvari, iz inata, već razmislim o celokupnoj situaciji.
Mnogo misli, malo osećanja, tj. uvek sam mislio da sam ravnodušan, možda i jesam kada su neki događaji u pitanju ali nisam skroz ravnodušan prema svemu.
Dobra online prijateljica mi je rekla jednom prilikom da je ne zanima privatni, socijalni život na internetu već isključivo zabava, mogu li jedno bez drugog ? Verovatno ali opet čemu služe forumi sa casual temama ako ne za ovakve postove, možda neko vidi ovaj post kao gomilu gluposti i kukanja ali priliči tematici 'stanje misli osećanja', ili pak ja to predoslovno shvatam.
Blah, opet lupam previše, zaista mi treba jedan dobar izlazak sa prijateljima, kojih nema nigde jer smo se razlišli uglavnom zbog toga što meni ne odgovara nešto - da opet meni, ili su me iskorišćavali ili su pijančili, ili bili nešto treće. Možda ja uopšte ne mogu da ugodim sebi pa mi sve smeta ... hiljadu zašto nijedno zato.
E da, još jedna misao je ta što me nabadaju non-stop "OŽENI SE" wtf ? Međutim opet razmišljam o današnjem društvu, ako ne upoznaš nikoga ne postoji ikakva šansa da se to desi, a realno da izađem do kafića i nađem tamo neku 'ze damu' koja ispija tri gajbe piva - džaba joj bilo Možda trebam da izlazim po nekim drugim mestima, opuštenim varijantama ali opet ... opet razmišljam previše
Poslednja stvar, obećavam;
Koja je fora to da se grade kuće ? Mislim ok je sve to ali da mi neko već zacrta čim se rodim "Živećeš ovde u ovoj kući", ne znam baš. Možda je nezahvalno osamostaliti se ? Možda nije ? Mislim ja kada bih otišao odavde sigurno bih slao neki deo novca roditeljima ali opet...
Definitivno me divna avantura čeka u životu ali sigurno je jedno - ove promene koje "Kreću" i "počinju" svakim danom moraju da se pokrenu.
Da ne bude OT post u samoj tematici bloga, preskočio sam ispitni rok zbog različitih okolnosti, baka je imala problem sa nogom (Nana) i još mnogo drugih stvari, pa sam ja morao da budem tu, ovaj sada mi kreće sledećeg meseca.
Majstori rade fasadu na bratovljevoj kući (u jednoj temi na tech delu sam napisao bratljevoj, pa prepravio u bratovoj skroz ubeđem da je ispravno, dok pre nekoliko dana nisam video zapravo pravu verziju reči - za to krivim moje loše informisanje malim delom, većim delom to što se tako ovde govori i da nije bilo MC-a ostalo bi misteriozno zauvek a ja ubeđen da je bratljevo ), treba manja garaža da se pravi za pekija, novac za računare je konačno stigao, otpisao sam ga odavno.
Moj priliv novca obično ode na kućne potrebe, i onda mi otac kaže "Zašto trošiš na gluposti"  No ok je, on inače ima tri stotine zmija u džepu pa je sve glupost a ostatak su dažbine. (ili dž, svejedno). Ovog meseca ću konačno rešiti problem sa kokoškama. Muka mi je bila više da šetam po dvorištu i pazim gde stajem, realno svuda su bile sem u bašti. Sada će lepo u drugo dvorište od ove plate a možda čak i dobiju luksuzno ograđeno mesto za spavanje ako budu dobre
Gde smo stali ? Pojma nemam, skrpili smo se nekako za hranu, nije baš bilo "nema više ništa, udarili o dno" ali nije bilo više domaće hrane, pojeli smo sve mesnato i sve biljno, morali smo da dokupimo meso. Srećom te je sezona krenula pa otac radi sada.
~ Životna praksa 83 - ne pipaj kovanicu ako je bila na suncu odmah ispod stakla šoferke
(nije prošlo ni 5 minuta, usijala se ... )
Brat je ranije dobio YT partnership, lepa kinta mu se smeši. Ja sam razmišljao da krenem da snimam neke stvarčice oko MMO igara kada kupim malo bolji komp, međutim nisam siguran da li želim to. Još uvek tražim posao iz snova, snove inače nikada nisam imao kada je u pitanju škola.
Zapravo da nije bilo MC-a ovaj smer ne bih ni upisao, to ono kao forice sa programiranjem odakle sam i saznao za MyCity su me dovele ovde.
Dakle da nije bilo ovakve vremenske linije :
6 razred - upoznavanje sa vb-om
takmičenje pripreme
Gugl pretraga
Rezultat MyCity
.
.
.
moj život do dana današnjeg
Dakle samo da me Branko, moj profesor informatike, nije upoznao tada i predložio to takmičenje ja ko zna koju bih školu završavao, ko zna kakva bih osoba bio. Samo da nisam pitao to nabsko pitanje u Visual Basic potforumu te davne 2008 čini mi se, sve bi bilo drugačije.
Interesantno je kako je životna linija zapravo tačkica koja se nadovezuje, pitam se da je sve ovo neka igra i da mogu da resetujem te tačkice, gde bih zapravo stigao drugim putem
(Paralelni univerzum: Srki završava fakultet već  )
(Paralelni univerzum 2: Srki se napija kao stoka u kafani sada)
I tako dalje.
~ Majka se uhvatila za ručicu u autu danas dok smo se vraćali, ubrzao sam poprilično da bih stigao da skrenem pre nego što dođe kolončina iz suprotnog smera
Istina na videlo, imao sam neka razmišljanja kako bi mi legla ogromna plata koju bih časno zarađivao, samo razmišljanje ! Ispostavilo se da bih mogao mnogo toga da preuredim.
~ Još uvek nisam dao novac dekici, nisam išao do grada.
~ Ulaz u Požarevac je konačno zakrpljen ubacivanjem rizle u kratere koji su bili dublj od točka, trebalo im je dve godine otprilike
~ Obećao sam da ću krenuti sa vežbanjem, hoću da smaknem kilažu - iako mi ne smeta kao što mi ni pušenje nije smetalo eto hoću...
~ Noćna mora pomenuta u postu sa linka u ovom postu mi je stvarno dala ogromnu grižu savesti, hteo sam da umrem koliko mi je bilo žao. Iako moja majka povezuje to sa potrebom, ja iste nemam , kao da nisam pušio, jedini tragovi su žući zubi koje sada redovno održavam
~Još nisam otišao kod Pacića da sredim zube,
I tako, dosta spama za danas.
Pitam se nekada ko ovo uopšte čita celo, nebuloze i gluposti u nekim postovima. Još uvek se sećam svrhe ovog bloga, zapravo možda je neverovatno to da nikada ne čitam ono što pišem ovde, čak ni pre objave iz tog razloga, želim da čitam sebe za XX godina
Mada rekao sam na par mesta, MC kao MC je oličenje mog odrastanja i moje promene. To se lepo vidi po postovima, načinu pisanja itd.
Usput, ne razumem ljude koji se nerviraju oko sporta, politike ili nečeg trećeg i imam jedan savet :
SivHD je jednom prilikom rekao : "Uvek kada se iznerviraš, bilo zbog meča, igre ili nečeg trećeg, u istom trenutku pomisli na tebe godinu dana u budućnosti u isto vreme, hoće li ti ovo biti bitno ? Neće ? Iskuliraj i biće ok"
Bora - Kada padne noć
http://www.youtube.com/watch?v=5D8YTYkequs
Tema : Još uvek nisam pronašao sebe, pitam se hoću li ikada 
Brzi edit dok sam u formi za pisanje :
Preboleo sam moju "nesuđenu ljubav", verila se, odverila se, itd. u svakom slučaju posle nekih shvatanja sam shvatio ( ) da uopšte možda nije bila za mene a pak kada sam video informaciju tri dana nisam mogao da dišem jer me je stezalo nešto. Verovatno je u pitanju bila ona "prava" ljubav kako je neki nazivaju, koja iako nije bila javna ili davala znakova, bila je tu svo vreme negde duboko i nakupljala se... totalno neočekivane posledice doživeh ta tri dana ali ok.
|
|
|
Poslao: 18 Maj 2013 13:16
|
|
5-18-2013 | Prebačeno iz Pričaonice :
Priča o roditeljima
Nekim delom relativna tema o ponašanju ljudi ali generalno.
Moji roditelji rade fizički posao i do sada su upoznali dosta ljudi.
Od Požarevca do Beograda pa čak do Banata su poznati kao majstori, najbolji u struci, ne ovo nije preterivanje već opravdano poštovanje koje su zaradili kapima znoja kog prolivaju preko 20 godina.
Oni su pošteni ljudi i radili su za sve ovo što danas imam, radili su svugde, u mnogo opština, mnogo kuća, upoznali mnogo ljudi, nikog nisu prevarili.
I tako, nije lagan posao, mnogo tereta treba da se prenese, da se odvuče i to je u redu, posao je takav, neretko svi zajedno odemo da pomognemo da se iznese materijal na sprat.
Međutim nikada neću razumeti ljude, ljude koji nemaju dušu i na svu tu njihovu muku dodaju još više.
Recimo nisam mogao da poverujem da je jedan lik primorao oca da vuče pakete pločica na terasu merdevinama, zbog toga što nije dozvolio da se prlja stepenište. Isti lik mu je odbio kvadrat otpada a pri isplati se tresao živ i uspaničio jer mora da da novac. Kako njemu može jedan papir biti bitniji od svega ? Ok novac jeste bitan ali u ovoj meri je već nenormalno.
Imaš ljude koji te gledaju celog dana kako se pečeš na 40C + a neće ti ni natočiti hladnu vodu dok uživaju u hladnim pićima u hladu. Kako on može da gleda svu tu muku i taj znoj i da ne ponudi čašu vode ?
Imaš ljude koji namerno neće da prave hranu jer ih mrzi a u pitanju je velika kilometraža pa nose na posao po jedan sendvič koji im je za ceo dan. Uz sve to rade najjeftinije pa im se nekada ne isplati samo to što odu i daju na hranu.
Nikada neću razumeti takve ljude, ljude koji stvarno nemaju dušu.
Bre kod mene ko god da radi uvek ima piće i ako je pogođeno hranu, i to hladno piće, odmor uopšte se ne forsira ništa. Čak i kada nije hrana pogođena, prave se kolači itd. koji se njima služe.
Nekada mi je žao kad pogledam koliko su zdravstveno propali. Jbg. kada čučiš 20 godina odu kolena, boli sve živo, nije lako da sediš celog dana na ovim vrućinama ali mi je opet drago što su pošteno zaradili sve ovo i što su stekli svoju reputaciju kod naroda.
Par puta sam napomenuo da je moje vreme da odmenim poslovno roditelje, zato što su zaslužili odmor posle toliko godina rada, zaslužili su da odu na more koje nisu videli zajedno a u braku su 20 godina. Zaslužili su i potpuni tretman u banji, da ne pominjem da je majci rečeno da ništa od kašike teže ne sme da podigne zbog kičme a ona je vukla kofe od 20kg redovno.
Jesu se namučili da steknu sve, pošteno i ponosim se njima, još mi je više draže to što se oni ponose nama, znaju da nismo "neki tamo" kako oni kažu, koji se propijaju i troše svaki dinar a verujte mi ništa gore od toga kada neko troši sve što mukotrpno zaradiš na jednu noć, pozeri fenseri koji se pro*e*avaju i uzdižu u nebesa a roditelji im se muče za hleb, to je greota.
Srećom pa ja nisam takav, nikada nisam tražio premoćne stvari, ako ima para ima, ako nema skupiće se nekada i biće, kraj. Čak štaviše uopšte im nisam zatražio dinar za neke gluposti koje mnogi moji vršnjaci poseduju jer je to "in".
Dosta više o privatnom životu ali stvarno najiskrenije ne mogu da shvatim ljude koji nemaju dušu.
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2013 22:03
|
|
10-5-2013 Subota
- Nema me mnogo u ovom blogu jer mi je život dosadan već neko vreme. Možda mislite da ja idem, izlazim, odlično se provodim - nah, realnost je da sam ja kući 24/7.
- Porodični poslovi su oni poslovi koji se moraju uraditi porodično i tu nema pogovora. Ranije smo kao manji i mogli da se nećkamo, međutim sada je već ružno pustiti celu porodicu da radi. U te poslove spada :
- Utovar uglja
- Utovar kukuruza
- Utovar žita i
- Utovar/Istovar cveća!
Svake godine, pred mraz se unosi ogroman broj saksija u kuću a u proleće izvlači iz kuće. Kad bi videli koliko cveća imamo... u svakom slučaju taj porodični "skup" najmanje volim jer mi nema smisla.
- Položio sam test za CS.
- Krenuh u potragu za poslom ovde lokalno.
- Moraću da imam malo bolju ocenu na testu sada u oktobru doduše da bih povećao šanse "upadanja" u neki tim.
Ono što sam video od poslova lokalno je strašno. Celog života mi tovare na leđa tu školu, tu famoznu diplomu koja će mi otvoriti oči, milione izbora dati, bla bla, međutim realnost prema onome što sam video je da je bitno samo da imaš srednu školu za 90% posla nakačenih tamo.
Najtužnije je to što nije bitno koja škola je u pitanju.
Kada već o njoj pričamo, još malo je ostalo.
Danas se utovarivao kukuruz, sada sam seo da ispišem ovo i bacam se na posao.
Počeo sam da štedim svu zaradu, međutim čini se neizvodljivim jer trenutno imam problema sa zubima i treba mi novac da sredim to. Svakako, plan je da do 10 Februara ne dižem novac a tada odem do banke, dignem sve i kupim neki računar jer mi zaista treba.
Za zube ću valjda da zaradim nekako
Inače na svoju ruku planiram da ugovorim ultrazvuk, srce me par meseci zafrkava a pored toga me boli jedan deo stomaka, ko zna šta će biti, nadam se da je samo prolazna faza.
Ugojio sam se 5kg od kako sam postao "normalan čovek"
Ranije bih jeo jednom dnevno i bio aktivan tokom noći, sada sam budan preko dana pa imam dva obroka.
E da, na sve moguće troškove, izgleda da mi auto troši ulje i da ću mroati da zamenim akumulator.
Osim toga, život je dosadan, ništa posebno, spomenuta gđica koja me je "jurila" par meseci je konačno odustala jer smo se posvađali, sve što mi sada treba je neka veza, blah.
~ Ostao u Silveru u sezoni 3. 
Iz dna rupe bez dna, za ovo uključenje - Srki94.
 (E, imamo neko pivo u frizu koje ističe do kraja godine, moji ne piju pa jadan ja moram da očistim to do kraja )
|
|
|
Poslao: 19 Mar 2015 22:48
|
|
19. 03. 2015. Četvrtak
Uvek sam se pitao kako to bre mi nemamo para nikad.
Ne izlazimo, ne trošimo, ne nosimo originale, jbt. parkiram auto u gradu da bih uštedeo gorivo pa pešačim s jednog na drugi kraj da kupim nešto.
Ne sećam se kada sam poslednji put - 'K , lažem - sećam se, odveo roditelje na picu nekom prilikom, ali ne znam da li mogu na levoj šaci da nabrojim koliko puta sam spucao novac na neki luksuz koji je u svakom smislu bio potpuno nepotreban.
Nikad nema, računi svuda...
Da ćale prima prosečnu platu ne bi samo mogli račune da platimo.
Nije da nema, naravno, ali je tu negde. Ona situacija kada nemaš šta više za ručak iz zamrzivača pa se krpi nešto ili dokupuje od preko potrebnog rasitnjenog novca itd. srećom pa smo na selu pa džem i lebac uvek bude pri ruci je l'
I eto sada, kad pogledam neke ljude kako žive ovde, moji vršnjaci, ne mogu a da ne pomislim kako je to nezahvalno prema roditeljima na mnogo načina.
Nemaš šta da jedeš a furaš originale, izlaziš i trošiš novac non-stop itd. a roditelji rade i krpe kako bi izašli u susret tvojim željama, da živiš u nekom tripu da si ti sada car ? ... Ne znam, meni je to skroz nepravedno i nezahvalno...
Mene inače guši što još uvek nemam stalni posao ali se trudim tj. ne trudim se, uopšte ne tražim ništa od roditelja osim ovih osnovnih stvari - obrok, mesto za spavanje... , ako i treba nešto obično ih uslovim da ja platim bar 80% toga. Naravno roditelji su to pa se provuče nekad nešto što oni isfinansiraju ali eto.
Bez obzira na to što ja nemam posao, strašno mi je drago što će burazer dobiti posao odmah po završetku škole.
Znaš, neki ljudi su se podsmevali što je on upisao to što jeste ali on lik stvarno voli to što radi, odlično se pokazuje na praksi što mu je na kraju i donelo koliko toliko sigurno radno mesto odmah po završetku. Eno ga juče ili tako nekad, otišao na takmičenje i prošao je - ako prođe i na naredna dva dobiće verovatno stipendiju za višu školu ...
Ako sam išta naučio za ovu 21. godinu života to je da se trud, u bilo kom obliku, čak i kada ga drugi ne razumeju ili potcenjuju, isplati na neki način kad tad. On voli to što radi i voli to što je upisao, trudi se ... ne znam, njegov posao je savršen za njega
Mislim da će biti sjajan majstor pre svega jer voli svoju struku a isto smatram da je to najbitnije kod bilo kog posla. 
Odoh sada da napunim pojilice :V
|
|
|
Poslao: 14 Jul 2015 03:17
|
|
+ 14.7.15 2:01 Utorak
Kad smo krenuli, kao baksuz, na sred auto puta ogromna gužva. Bar 20 minuta smo se provlačili prvom.
Radovi na putu, suženje puta s leve strane, obavezan smer desnom trakom.
Idioti voze zaustavnom pa se posle na silu uguravaju. Oni iz leve trake su išli malo brže ali je situacija takva bila da nismo znali gde je suženje pa smo ostali u desnoj traci. Kasnije se ispostavilo da je to dobra odluka.
Zašto je tu bila gužva - ne znam.
Nije bilo nikakve nesreće i slično, jednostavno suženje koje je zagušilo ceo saobraćaj.
Stigli smo kasno u svakom slučaju. Bar mislimo da smo kasno stigli.
Baka je bila u kritičnom stanju a jedan od članova familije nas je lepo upozorio i rekao nam je da dobro razmislimo pre nego što uđemo da je vidimo, jer treba da ostane lepa slika u sećanju.
Iako sam video sigurno daleko gore prizore do sada na Redditu, nisam imao hrabrosti da uđem.
Ako sam išta naučio od toga jeste da bez obzira koliko smatraš da si jak, kada dođe do ljudi do kojih ti je stalo, jednostavno pukneš. Sam izraz lica nekog do koga ti je stalo je dovoljan.
Ispostavilo se kasnije da smo svejedno kasno stigli a da taj lik iz familije nije znao kako da spremi porodicu za tužnu vest - baka je preminula.
Linkovao sam ovde na forum ranije jednu sliku.
Na žalost to se i desilo.
Lekari zakazuju konzilijume za 16 dana najranije, do tada niko ne sme da prepiše terapiju i sl.
Nije ni stigla da se bori protiv kancera jer lekari nisu mogli da odobre terapiju koja bi joj produžila život.
Verujemo da je preminula usled tromba koji je izazvao šlog i ubrzo nakon toga smrt. (Ništa od toga ne bi bilo da je primila terapiju)
"Bolje je ovako, bar se nije mučila", kažu.
Na neki način to možda i jeste tačno ali meni je i dan danas najstrašnija zamisao da budeš svestan okruženja a da ne možeš da govoriš, pomeraš se i slično.
To se i njoj desilo, izgubila je mogućnost govora ali je pokretima ruku pokazala da je svesna okruženja.
Tu noć nisam ni spavao već proveo budan u autu, kao i naredne tri noći.
Ona je živela u stanu pa nije bilo mnogo mesta za sve nas koji smo došli odmah.
Sutradan popodne sahrana, došli su mnogi ljudi ali mnogi nisu ni bili obavešteni jer se sve tako brzo organizovalo.
Bar ovde nije bilo baba koje se nabiju u prvi red da vide ko je došao.
Bilo je doduše pobožnih ljudi koji svojim ponašanjem aludiraju na sektu ...
Svuda se guraju i misle da tako nešto treba da bude.
"Sestra po Hristu", "Ovo ovako, ovo onako", napraviše zabunu tamo
Gotovo svako ko je došao je došao jer je želeo da bude tu i oda poslednju počast.
Opet, kažu, šta to vredi sada kada osoba nije živa. Trebali su ranije da dođu ...
Kako god, nakon obreda "i kako to ide" se održala mala večera u kapelici nakon čega se svako razišao na svoju stranu.
Kancer je sranje, stvarno.
Pogotovo tumori koji ne ostavljaju simptome dok ne bude kasno.
Mene strašno brine zdravlje majke trenutno.
Videli su promenu na plućima, misle da je tumor.
Rezultati nikako da stignu, već 20 dana a treba da budu gotovi za 7-10 dana.
Vuku je po lekarima od februara a svaki dan je bitan ...
Iako joj je majka, ona je herojski izdržala tu sahranu a uopšteno je strašno strašno emotivna osoba i spremili smo tablete za smirenje.
Baka je bila poštena žena koja je radila hiljadu i jedan posao.
Ostala je udovica vrlo mlada i nije se udavala opet.
Život je posvetila deci i unučadima i borila se za njih dok god je mogla.
Ovaj post može da demotiviše pa je zato u spoileru.
Ako će vam pokvariti dan bolje ga preskočite, svakako ničeg lepog nema.
|
|
