|
Poslao: 16 Jul 2015 18:47
|
|
+ 16. 7. 15. 18:10 ČetvrtakStigli su rezultati sa bronhoskopije. Trebali smo da krenemo u 6 jutros za BG kako bi izbegli gužvu i stigli na vreme, međutim dogovorili smo se da se majka ipak čuje sa doktorkom i pita da li neko drugi može uzeti rezultate.
Put do BG-a nas košta a tamo imamo rođake koji bi mogli poštom da pošalju.
Zvali smo bolnicu da pitamo par puta, jedna sestra kaže može, druga sestra kaže ne može, treća sestra kaže da mora da se nacrta osoba do 10 i tako...
Ja nisam planirao da ćemo ići rano pa sam legao jutros pred zoru. Bude me oko 8:30, zove se bolnica - kažu mora da se pojavi tamo majka. Ako se ne pojavi sada mora sledećeg četvrtka.
Kako je to bilo oko 9:30 , sestra je rekla da ne krećemo sada jer svakako nećemo stići tamo do 10, kako je rečeno da mora.
Zovem ja ovog puta, javlja se doktorka, pitam je za savet ona krene arogantno da se ponaša.
- Gospođo, molim vas budite ljubazni.
Pa šta vama treba gospodine ?
- Rekli ste da mora do 10 da se stigne, hoće li biti lekara tamo ?
Biće lekara, ja sam doktorka ali ja neću uspeti da pregledam te pacijente, odakle ste vi ?
- Požarevac, sat vremena autom do Beograda
Pa ne znam da li da krećete, ne znam hoćete li stići
- Hoćete li biti tamo da krenemo odmah ?
Pa ne znam, krenite odmah, probajte da stignete
Nije prošlo 2 minuta mi smo već u autu, žurimo, 150 gotovo non-stop na auto putu do BG-a, stižemo za sat i manje tamo.
Dočeka nas doktorka, sestra nadrndana jer je rekla da ne dolazimo.
Pošalje me u polikliniku da prijavim majku za konzilijum...
Vratim se nazad, prozove nas ...
Pita zašto je majka uopšte došla kad nema simptome, kaže joj da sedne i kaže joj rezultate...
Nesitnoćelijski zloćudni tumor pluća 
Izazvan pušenjem.
Konzilijum odmah tog dana, svega par h kasnije, prepisuju joj hemioterapije dva meseca kako bi "istopili tumor" kako oni kažu, nakon čega imaju u planu druga ispitivanja i operaciju.
Tih rezultata smo se plašili, odbacivali ih jer ona nema baš nikakve simptome tumora.
Izgleda potpuno zdravo.
Dali su nam nadu da izgleda kao da je početak (Iako magnetna kaže da je treća faza) i da će videti kako će se dalje razvijati situacija.
U povratku haos na auto-putu, putovali smo 3-4h sigurno, bar sat vremena prvom na auto putu, na prvoj isključnici smo se isključili i otišli sporednim putevima.
Ne znam šta da kažem...
Svakako će me biti manje na kompu, provodiću više vremena sa njom i ostatkom porodice.
Sada dolazi taj teški period za celu porodicu ali mi je drago da je ona optimistična trenutno.
Mislim da je zaista bitno da ostane pozitivna oko cele situacije i da se ne preda.
Ma, izboriće se ona.
Iovako je uvek pobeđivala i gurala napred, bez dlake na jeziku 
Naš Rambo, žena se bori za sebe i porodicu.
Što se mene tiče, do samih rezultata sam je bodrio i mislio da verovatno nije tumor a sada sam pozitivan da će uspeti da se izleči, bez obzira na T3 fazu magnetne.
Međutim ipak puknem s vremena na vreme ali se trudim da ona ne vidi to.
Ja ću morati da počnem da se proveravam redovno takođe, jer u porodici mi je preminuo deda od raka pluća, baba je imala X tumora kada je preminula a inače od kancera takođe preminula i jbg. sada je i majka saznala da ima tumor.
Reče doktorka nešto u fazonu "Imaš sreću što ti je Bog dozvolio da nasumično otkriješ da imaš tumor, da si otkrila zbog simptoma bilo bi verovatno kasno"...
I da, cancer pluća je smeće jer simptoma nema dok ne bude kasno
Ako neko ima neku priču da podeli ili da uputi lepu reč majci, pošaljite mi PP, preneću joj.
Možda pokrenem neku akciju tog tipa.
Ako me nema znate šta je u pitanju, nadam se da ću jednog dana napisati post da je uspešno odstranjen kancer i da je mama dobro 
Zaslužila je da gleda svoju unučad.
Bacite proklete cigarete dok još nije kasno
|
|
|
Poslao: 28 Jul 2015 22:12
|
|
28. jul 2015. Utorak
Ovo će biti kratko obaveštenje 
Jutros ustajemo oko 6, ja nisam ni spavao ni par h. Ne znam zašto, nisam mogao jednostavno, možda briga ili nervoza.
Oko sedam se pakujemo u auto, stižemo u bolnicu.
Nekih sat vremena kasnije proziva sestra.
Mama pita da ispuši cigaretu pre hemoterapije na pet minuta, sestra kaže "Ok, staviću te poslednju na listi". To je značilo još sat vremena čekanja 
Međutim svi su počeli istovremeno sa hemoterapijama pa nije ni bilo bitno.
Ostavili smo je tamo, hemoterapija je trajala oko pet časova.
Vratili smo se nazad do grada, posetili oca na poslu, šetali gradom u potrazi za sokovnicima i ko zna koliko kilometara prepešačili ...
Konačno odemo u bolnicu, upadnemo tamo na odeljenje i pitamo sestru da nas pusti na sprat.
Bila je neka ljubazna teta koja nas je pustila.
Odemo na sprat.
Nađemo mamu,
istera nas sestra iz te sobe
... ali smo uspeli da se javimo, obradujemo je i pitamo da li je dobro.
Nakon 5-6h hemoterapije, prva terapija je uspešno primljena od strane organizma.
Mama je imala samo manju vrtoglavicu od tolikog ležanja u krevetu od nus pojava
Nadam se da će se i tumor smanjiti kada završi sa svim tretmanima.
Ah da,
Upadnemo u muzej brat i ja, žena kaže "Izvolite", mi gledamo tu po sobi oruđe, ovo ono, i žena posle neka dva minuta kaže "Ulaz je 100 dinara" 
A mi nigde dinara u džepu...
|
|
|
Poslao: 06 Avg 2015 01:24
|
|
6. avgust '15 0:50
Ja položio !
- Šta bre ?
"Tata" test ...
Došle su neke klinke, sestre od ćaletovog polu brata i iscimale me da im napravim palačinke.
Dve boje, ovo ono ...
Bilo je tu svega i svačega, od raznih oblika i mešavina do nuklearnih znakova 
Kutlača skill bičez
Klinke oduvane naravno Nahvališe me ...
Naručile su 4 boje sledeći put kada dođu.
Ja ću do tada da spremim špric za kolače
(P.S. Obavezno nabavite tiganj za palačinke. Bez kapi ulja sve funkcioniše a za boju sam koristio ekstrat za kolače i torte, sa ukusom maline)
Onda su mi demonstrirale kako se to svira Fur Elise i kako dobru špagu mogu da naprave, zvezde, kolute, okrete ... (iz inostranstva su pa imaju sve te fancy časove, balet pod vodom, gimnastika, klavir, gitara itd. itd.) Sve u svemu klinke su super dečica.
Iznenadi me kada vidim koliko su deca naprednija i bistrija sada, tek napunila 10 godina a već zna toliko i ponaša se bistro. Zna šta želi itd.
Elem, savet godine : Ne stavljajte sok od paprike u sok od voća. Upropastio sam litar soka bezveze i to samo zbog jedne paprike
Previše je slatka i ima napadan ukus.
Počeo sam da pijem sok od jabuke na dnevnoj bazi ... Prerodila je ove godine i umalo me nije ubila pre nedelju dana
Sada joj se "svetim". Dodam i šargarepu, koju bresvku ...
Jedini smor je što se moraju očistiti jer su još zelene, pa u suprotnom ostane napadan gorak ukus.
... I posle se polu naljutim kada mi kažu da sam trebao za kuvara da završim
Da nisam lenj verovatno bih i završio čisto iz zafrkancije ...
Hm ...
|
|
|
Poslao: 06 Okt 2015 15:07
|
|
Utornik, 6. oktobar 2015.
+ #%$@ Beograd .... @#$@ Beograd 
Edit : Nije bilo toliko dramatično koliko je u ovom postu
Čitati sa nekom dozom humora...
Smršao sam bre deset kila dok sam došao od prvog slobodnog parking mesta do bolnice.
Onda nakon 2h, iz druge zone čistka, vozi po BG-u, kad tamo google maps nije ažuran sa novim ulicama, uđeš u jednu ulicu i 5 km ne možeš da se vratiš nazad od raznih jednosmernih ulica i smerova
...
Semafori na sporednim ulicama drže beskonačno dugo a pustaju po dva auta ...
Da sve bude još gore, zaboravim da upalim svetla i tako sam vozio po glavnim ulicama, videla me je i policija
I onda, zahvaljujući google mapsu i proceni, nekako nađem put nazad u treću zonu, vozim, vozim i između dva velika auta stoji rupa, ne vidi se lepo.
Krk, rikverc bajo moj, uguram se tu kao miš ...
Pošaljem poruku za treću zonu i nakon 10 minuta vidim da se nije poslala poruka ...
Dok sam koristio BUĐAVI INTERNET TELENORA, da koristim Google Maps, potrošio sam previše kredita.
Trčim doslovno ulicom kao manijak i tražim JEDNU JEDINU RADNJU KOJA MOŽE DA DOPUNI TELENOR samo da uplatim parking da ne platim kaznu.
BTW. dolazim kod lika na kiosk, pitam za telenor dopunu, kaže lik : "Nemam Telenor ali hej, imam ovu MTS karticu na akciji" ... ...
Hvala ali ne hvala.
Kad je centar u pitanju, idemo mi busom lepo
P.S. nije da je loš saobraćaj, pomiriš se da je gužva ali parkiranje je katastrofa stvarno.
P.S. 2 Samo jedna žena je pokazala srednjak u saobraćaju.
Ćuti kao miš kada baja prođe novom bendžom a ja kada probam da se priključim mojom elegantnom 307. dramatizuje mi tu nešto
Onda je moja mama izvređa sa zadnje klupe
Ali, nije bitno.
Stigli smo nekako iz tog Belgrada sa dobrim vestima.
Dobri su MR rezultati. Mamin tumor se smanjio za 30% nakon 3 ciklusa HT i prema proceni lekara iz privatne klinike sada može da se operiše.
Ostaje da vidimo šta će reći konzilijum.
Hajde i srećno ako planirate da se parkirate po centru BG-a
|
|
|
Poslao: 01 Jan 2016 02:14
|
|
Prvi Prvi 2016. Petak
Sretni praznici i da poradite na tim vašim željama, a ne samo da želite da se promeni nešto
Ja sam odlučio da se smrzavam na trgu ove godine (ujedno i prvi put) i moje utiske prenosim ovako :
Stajemo da ostavimo nekog prijatelja kog smo isto vozili na doček, i scena se ubrzo pretvara u one slične scene iz video igre Call of Duty.
Deca mangupi ne koriste normalne petarde nego neke bombetine koje strpaju u kantu za smeće od betona okruglog oblika, i to kad pukne, tačno pomisliš da je neko bacio pravu bombu.
Ovaj lik kog smo vozili zalega dok izlazi iz auta sav ustripovan da je počeo neki rat
Neko baca tu istu ogromnu petardu ispred banke, pali se alarm, mi u neverici gledamo, dolazi ubrzo nakon toga i policija i obezbeđenje itd.
Konačno se parkiramo na bar 2km od centra, što je sigurno - sigurno je
Bilo je bar -6 u gradu, smrzavamo se i stižemo na Bjelo Dugme real tribute bend. Publika sva smorena, oni najalvjuju kraj a neko iz mase kaže "Hvala bogu", kreće smeh
Zatim na scenu dolazi Topalko, koji peva neke njegove pesme, masa i dalje smorena.
Eventualno stižu i tih 10 minuta pred ponoć, počinju sve poznate stare pesme, publika je malo živnula.
Odbrojavanje, vatromet koji je trajo 3 minuta i onda na samom kraju bace neki pro vatromet koji se polako spustao ka masi, znači vau efekat Imaš utisak da to leti ka tebi itd.
E da, neko je bacio dimnu bombu iza nas, pa smo mi prešli bliže prvom redu.
Doduše, masu je štitila policija - koja baš nije davala ni pet para što neki mali lik ubacuje ove trougliće u kante za smeće
A bendove je štitilo neko obezbeđenje.
Verujem da bi prelomili i ruke i noge bilo kom ko bi pokušao da se prismrdi za neku fotku ili autogram, tako da su svi bili mirni.
10 minuta nakon ponoći pičimo kod prijatelja u restoranče, gde provodimo ostatak polovine sata uz cirkanje guarane i krećemo kući.
Tek tada smo shvatili kolika je greška bila ostaviti auto 2km od nas a još veća greška što smo se ugrejali malo u tom restoranu ...
Smrzli smo se živi do auta. Ruta je bila još duža jer smo pobegli van centra i išli okolo, da slučajno ne popijemo neku bombetinu pod noge
Inače, neka bezobrazna gamad od dece su išla tom ulicom gde smo parkirali auto i bacala petarde na vozila
Sve u svemu interesantno iskustvo
Svakako je bolje nego smaranje kući uz eventualni dodatni spam RTS-a, Pinka i drugih kuća koje imaju jedan te isti program. Ubeđen sam da je i bolje od smaranja u kafanama, to ne bih već mogao da istrpim
Mislim da sam ja 90% vremena imao Grumpy Cat facu doduše, ali sam impresioniran činjenicom da sam skočio na noge pri tom kraju kad su počele poznatije numere.
I to sve bez alkohola
Nisam hteo da pijem ništa jer se radilo o ogromnim litražama pića u pojedinačnim loncima.
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2016 18:41
|
|
Januar 2016 - Četvrtak 28;
Prvi put sam putovao tik pored Dunava.
Cela tri sata u jednom pravcu i kasnije nazad.
Postoji jedna deonica, tek kada se približiš dunavu od Velikog Gradišta, kad prvi put ugledaš reku, gde je Dunav tako plav, tako ... magičan
Reflektuje sliku neba, jutros je bilo malo magle iznad, pa nisi mogao da vidiš drugu stranu uopšte ...
Prelepo...
Videli smo baš dosta kul svega.
Postoji u Rumuniji neko lice uklesano u stenu, ogromno je. Sada sam izguglao da je to lice kralja Decebala
Citat:Decebalova skulptura je najveća klesana skulptura u Evropi. Decebalovo oko dugo je 4,3 metra, a nos je dugačak sedam i širok četiri metra.
Nekoliko velikih pećina, vetrenjače, stene koje izgledaju kao da su izašle iz stripa i ogromne stene koje su vertikalne kao da si ih posekao nožem.
Put je takođe bio opasan. Osim kamenja na putu od odrona, bilo je vode a uspeli smo nekako da prođemo kroz zonu miniranja u periodu kad je zabranjen saobraćaj, dva puta 
Oko 6h putovanja danas, skoro 350km. Baš nas je umorilo i smorilo pa je i Dunav postao dosadan u povratku.
Prizor je bio lep doduše i tada, nebo je bilo crveno i lepo, taman smo stigli pred sam mrak.
I da, imao sam utisak da su ta tri sata prošla daleko brže nego kad smo odlazili jutros.
Umalo da zaboravim -
Pratimo mi google Maps da skratimo put, preko nekog puta trećeg reda i dolazimo do jednog mosta ...
Stoji znak za zabranjen saobraćaj za sva motorna vozila a most, most se drži na nekim starim gredama i nema pola dasaka ಠ_ಠ
Dovoljno je reći da smo se samo okrenuli i pravili dužu rutu
|
|
|
Poslao: 04 Jan 2017 20:10
|
|
Kopam po starim fotografijama kako bih našao neke koje mogu da pošaljem dotičnoj osobi i da je nasmejem.
Godine prolaze, te fotografije ostaju tu gde jesu, u jednom bekap folderu.
Na njima ima onih koji više nisu sa nama, lepih, tužnih trenutaka, svega i svačega.
Kao neki smrznuti frejm vremena bez osećanja i samo sa notom opšte atmosfere.
Mislim nije "kao", jeste
Neko za njima žali, neko će za njima plakati jednog dana, neko se nasmeje ... a život ide dalje i ne čeka ni tebe, ni mene, niti ga boli uvo za te fotografije, za tvoja osećanja, za ovo ili ono.
Shvatiš jednom da je bitno da živiš za ono što se sada dešava, za ljude koji su ti dragi ali često shvatiš kasno, nekad previše kasno pa se kaješ jer nisi na vreme drugačije, a život ne mari i nastavlja da seje nove dane. Da li si bio sebičan, da li si trebao da se posvetiš više njima ?
Da li si previše dao pa nisi imao vremena za sebe ?
I često kad sve treba da bude OK, život igra kartu kurve i upropasti ti ili ispred tebe stavi neki pakao.
I iskreno se nadam da će sve biti ok ali jedna potpuno skrivena strana mene se još više plaši da neće. I nije fer, ali možda ništa nije fer.
~ Sreda, 4. Januar 2017
Danas su dva momka istovarila novi kotao, jer je stari procureo. Poprilično glomazan trošak.
Kaže čovek, "to sve crkne zimi, neće u julu da ti crkne"
Nisam imao novac za neke poklončiće ove godine ali su me vrlo prijatno iznenadili pokloni koje je poklonio član porodice. To nisu bili skupi pokloni, naprotiv - sitnice za koje sam nekada možda izgovorio da želim. Ja se nisam ni setio toga ali eto znak pažnje, obradovao me je više nego ne znam šta da mi je poklonio.
Osim toga ova NG je počela gripom za ukućane.
Ja sam možda najbolje prošao ali trenutno nemam zdravstveno pa se vuče kašalj već nedelju dana.
Mada su mu izgledi da me strpa u bolnicu minimalni, ova budala sedi bez duksa i otporna je na sve moguće
- Pitam se koliko prilika je preda mnom bilo do sada. Da li se nekada pitate šta bi se desilo da ste tada rekli da, ili onda ne itd. Da li te prilike prepoznate, iskoristite ... ili ih kao ja često odbacite ?
Od prošle godine sam pod ugovorom za neki posao za koji sam prošao i probni rad, i ispite i obuku ali još uvek ne radim. Hiljadu zašto, hiljadu zato. Možda sam proklet da tražim izazove pa se popišmanim kad ih pokorim ?
Svi mi imamo neke svoje komplekse... valjda
Ima li ovaj blog više smisla Verovatno nema i možda je sebičan.
Želim vam sve najlepše u ovoj godini, da što manje budete kao ja po pitanju nekih stvarčica.
Što se mene tiče, ja još uvek čekam lepe vesti, želje mi ne trebaju.
|
|
