Napisano: 14 Dec 2012 20:56
g0c47777 ::Ne slažem se. [/size]
balvani se slažu
Izvini za off. Neću više
Dopuna: 14 Dec 2012 21:19
E, ovako, napraviću malo poređenje s tobom, ako nemaš ništa protiv, ako imaš, javi mi na pp, pa ću da izbrišem ovaj deo
Imam 16 godina (velika razlika ). Pojma nemam kako sam stigao ovde, znam da mi je prvi post bio u forumu "Programski jezici/C++".
Kao "dete", imao sam svoju družinu i svakog jutra bi se okupljali tačno u 10 sati u obližnjem parkiću, a popodne, naročito preko leta, družio sam se s drugaricama. Jednom prilikom, otišao sam s drugaricom na književno veče u biblioteci, a kasnije sam postao i stalni "član", tj. dolazio sam redovno, svake srede na književno veče. Odlazak na književno veče, ohrabrio me je da napišem svoju prvu pesmu, a kasnije je sve krenulo samo od sebe.
Roditelji me nisu forsirali što se škole tiče, do 4. razreda nisam pipao knjigu, a domaći sam radio kada bih se setio ili kada bih želeo (skoro nikad). Prva ocena iz engleskog bila mi je 1, kao i druga, a čini mi se i treća. Onda je tata uzeo stvar u svoje ruke, pa sam do polugođa to popravio na 4 (ne jedinice...). Premestili su me u drugu školu zato što se sestra zamerila većini nastavnika što je moglo imati veomaloš uticaj na mene. Od petog, i sam sam shvatio da moram da učim i u novoj školi pokazao sam za šta sam sve sposoban. U međuvremenu, najbolji drug iz naselja se odselio pa se i celo društvo raspalo. Od tada, mnogo manje izlazim,a pretežno sam u ženskom društvu, pre svega zato što ne znam da se bijem i ne nisam baš u dobroj vezi sa sportovima,što su i drugari u novoj školi primetili. Ubrzo sam postao odličan đak s 5,00 prosekom, a kasnije sam dobio i Vukovu diplomu. Voleo sam takmičenja i idalje ih volim iako ne prolazim dobro na njima. Engleski idalje ostaje moj omiljeni predmet iako sam iz njega imao najlošije ocene,ali sam uvek na kraju imao 5.
Što se računara tiče, imam ga još od 2000. godine kada je trebao mom ocu za diplomski. Sve negde do 6. razreda, interesovale su me samo igrice i office, jer sam voleo da kuckam. Često sam, i ranije započinjao svoje "romane". Otkucam do 40. strane, pročitam 3x, pa onda sve izbrišem. Tu negde 6-7 razred osnovne škole, naučio sam i sam da dižem windows xp, a u 7. razredu, uveden je i internet. Ubrzo sam se "zalepio" za linux, c++ programiranje itd. Gutao sam informacije jer me je sve to zanimalo, a i bilo je to nešto sasvim novo za mene, međutim to nije prevagnulo u odlučivanju za budući poziv.
Matematika mi nikada nije išla. Ne zato što ne znam da radim zadatke, već zato što sam po prirodi brljiv,došta grešim i pri samom procesu prepisivanja, pa mi se često izgubi neka zagrada,plus, minus,pa čak i celi brojevi, ili mi je 1/3 x 1/3 = 1/6. u skorije vreme, sve više me interesuje književnost,a posebno volim da razgovaram o delima i radim njihovu detaljnu analizu posebno na časovima srpskog jezika. S druge strane,gramatika me nije mnogo interesovala niti me sada interesuje. I u srednjoj školi, omiljeni predmet mi je,pa može se reći, Engleski jezik iako ima čistu trojku.
Pošto mi je tata bio glumac, glumeo u filmu (čak sam našao i stari uguvor s Košutnjak Filmom), i ja sam želeo biti glumac, što moj tata nije odobravao. Stalno je pričao "šta ti imaš od toga što ćeš učiti tekstove napamet i što će ljudi upirati prstom na tebe", a ja sam se, kao i svako drugo "poslušno" dete, prijavio za dramsku sekciju u školi, gde sam, već posle prve godine učestvovanja u školskoj pretstavi, dobio glavnu ulogu (nije da se hvalim ).
O muzičkom ukusu ću u drugoj temi.
|