|
Pozdrav Penivise!
Sam se pomalo bavim pisanjem pesama (objavio sam nesto na netu, na sajtovima posvecenim poeziji), pa me je, prirodno, zainteresovao tvoj blog.
E sad, uvek je lako biti kriticar a tesko autor, pa ce meni biti lakse da napisem ovu kritiku nego tebi da napises pesme. No, dobro, dok je covek dobronameran...
Najpre, ono sto se meni ucinilo pozitivno:
uvod bloga ti je odlican. Ona ironija "Nije mi zao para nego drveta..."je najbolja koju sam cuo u poslednje vreme.
Pesme su ti bogate motivima, sto je jako dobro. Ne drzis se jednog motiva koji neprestano ponavljas, sto je inace pateticno (znas one pesme kod kojih svaka strofa pocinje:"eh da sam, eh da sam eh da sam..." i tako do sutra.
Drugo, pesme imaju dinamiku, drze paznju i covek ih procita do kraja bez zamornog uzdisanja.
Ono sto meni, pak, smeta (a to nemoj uzimati za vise od necijeg suda ukusa), jeste pomalo rogobatan stil izrazavanja sa viskom reci.
Ponavljam, ovo nemoj shvatati kao nesto sto kod tebe ne valja - prosto ja tako ne pisem.
Na primer, prva strofa pesme "JA". Da sam je ja pisao, bilo bi otprilike ovako:
"U pustinji sam, gde pesak gori u duginim bojama
suvisan, kao staklena kocka celicnih ivica.
Opijen vrelinom sto mi prozdire merderine
kojima zelim dotaci nebo. "
Ovde nisu bitne reci, verovatno ja nisam uspeo da izrazim ono sto ti hteo. Ali, bitno je ako postignes da ti pesma ima poetsku snagu, da ostvari pun efekat i da citalac dok je cita ima osecaj da stihovi prosto teku, bez suvisnih reci i opterecenja.
Ono sto mi direktno odudara od toga u prvoj strofi, je najpre upotreba reci "egzistiram". To je tvrda, nepoeticna rec. Zapravo, u pitanju je strucni termin (egzistencijalizam je filozofska disciplina). Naucni tj. strucni termini nisu bas pogodni za poeziju.
Dalje, dva puta si upotrebio istu rec u jednoj strofi - ja to takodje ne volim (rec "pesak").
Na kraju, a ovo sam primetio da je karakteristicno za obe tvoje pesme, kao da prosto ima previse reci u svakoj strofi. Cini mi se da visak reci unistava poetski duh pesme i ostavlja utisak prepricavanja.
Jos jednom te molim da ovo sto sam napisao ne shvatis previse ozbiljno (pitanje je da li i sam zivot treba shvatiti preozbiljno - a kamoli knjizevne kritike). Ako intuitivno osecas da pises kako treba nastavi da se razvijas na svoj nacin. Tako je verovatno najbolje. Pozdrav
|
