|
danka, hvala za slikovno-muzicko-poetski doprinos. 
natrix, podsetila si me na mnogo toga iz skole. ja se odlicno secam jednog od tih takmicenja. nekoliko igara se igralo na izvlacenje. ima nekoliko zadataka i izvlacis cedulju i onda se takmicis u tome. zadaci su bili tipa odrecitovati recitaciju, otpevati pesmicu, popiti sok i sl. i sad ja ucestvujem kao kandidat za recitaciju. izvlacim cedulju, kad na njoj pise ispijanje soka. samo sam gledala u flasicu i vukla kroz onu cevcicu. da ne obrukam i sebe i odeljenje. i stvarno budem prva. u recitovanju smo bili drugi, ali smo na celom takmicenju pobedili.
a ovo s brojanjem sijalica je fenomenalno. u srednjoj skoli smo imali profesora marksizma koga smo znali kao tocka. niko mu nije znao ime i prezime, tako su ga zvali svi i mi smo to nasledili. Izgledao je i ponasao se veoma strogo. strah i trepet. nismo kapirali sta hoce od nas, jer nikad nista nije predavao. casovi su bili psiholosko mucenje, dok mu nismo usli u stos. podigne on mene i kaze: demokratski centralizam. ja, nikad cula za to. ima ta lekcija i u programu i u knizi, al ja knjigu nisam otvarala, jer on nikad nije predavao. nikad nije spomenuo taj demokratski centralizam. i pocnem ja da lupam neke gluposti, kolko da ne cutim. nista to ne valja, evo tebi dvojka. (jesam ja bila odlicna, al nisam se mnogo potresala zbog ocena koje nisu petice.) kako izgleda jedan cas marksizma, npr? ulazi tocak, zastaje, baca dnevnik na sto i kaze: 333. onda pridje katedri, sedne, upise cas. pogleda po odeljenju, kad ono ima jedna podignuta ruka. moja. prozove on mene i ja izdeklamujem da je to neki clan iz ustava o smrtnoj kazni, sto je inace bilo u dnevniku prethodne veceri. i dobijem peticu za tu jednu recenicu. najcesce petice su bile za fudbalske rezultate. tad su svake druge srede bile medjunarodne fudbalske utakmice u svim kup takmicenjima i on dodje i krene: 3:2. ko pogodi o kojoj je utakmici rec, petica. posle mnogo godina, kad je vec bio u penziji, vidjala sam ga na ulici, ljudi moji, skroz jedan blag i porodican covek. ne da nas je zavarao, svaka mu cast.
danka, nisu kazne samo fizicke prirode. nasa rajna je znala da otera u cosak, djoko je udarao po neki samar na zahtev oceva, ali sve su to, u to vreme, bile tzv. opravdane kazne. za nestasluke. ja sam bila kaznjena izivljavanjem. u petom osnovne, nije bilo sanse da preskocim kozlic. bila sam trapava za te stvari. plasila sam se i tacka. niko me ziv nece naterati. bio je maj. i posle prijateljskog ubedjivanja i mog upornog neposustajanja, on povuce adut za koji je mislio da ce delovati: dacu ti keca u dnevnik. ja ga pogledam i kazem: ne smem. njegov odgovor: dacu ti dva keca u dnevnik. ja kazem: ne smem. i on mi stvarno upise dve jedinice. ja kozlic preskocila nisam do kraja skolovanja, a te jedinice je on morao da prepravlja u trojke. djoko me je, naravno, pitao sta je, ja ispricala. da je dao jednu jedinicu, jos bi mogao da se hvali da mi je poklonio peticu da imam sve petice. ovako, djoko ga je izmaltretirao, on je morao da popravi te ocene olovkom i regularno mi je zakljucena petica.
jelkice, pa meni je moja obozavana rajna prvu ocenu dala trojku. kad se ucilo da se pise, meni je to bilo dosadno jer sam to vec znala. kad ispisasmo sve kose tanke uspravne debele, dodje red da pisemo. prvi domaci "sta radim u toku jednog dana". i moja prva recenica je bila: umivam se i perem zube, druga: budim se i ustajem iz kreveta. za nepazljivost - trojka. sva su deca bila u fazonu e, stvarno je preterala, mogla je da ti da 5 minus. ja se nisam nesto potresla. trojka, pa sta? pogresila sam, pa sta?
u osnovnoj skoli se podrazumevala strogost i pravda, sticanje znanja, toplina i ljudskost. u srednjoj smo vec poceli da ucimo da je skola mesto gde se desavaju i nepravde i da ocena nije stvar znanja, ucili su nas i da razmisljamo i da postujemo drustvene norme. fakultet je bio surov u smislu zivotne skole. sto se tice znanja, pruzao je sva moguca nepotrebna znanja, a od onih koja ce nam trebati posle slabo sta. anglistika je bila veoma brojan smer i znalo se da profesori obavljaju sece studenata od druge godine. ja licno sam cula profesorku koja je rekla: zamisli, polozilo ih trideset. od nas 150 koji smo izasli na ispit!!!!!!!!!!! engleski 3 je vec godinama poznat po tome, tu se padalo kao kruske, a ko prodje sve scile i haribde cekao ga je diplomski iz jezika. tako da ja cesto umem da kazem, ko je zavrsio fakultet, taj je zavrsio posebnu skolu. trebalo je preziveti sve sto su nam radili. a tad nije postojala institucija protesta u skolama i na faksu ))
|
što narušavam tuđu privatnost? Ma ko ih šiša... 
Nego znas ............ljudi se menjaju, neko se toliko izmeni u toku zivota da je to strasno, nemozes ga prepoznati.
