|
Опет нам је земља тешка ко тамница,
Помрчина густа насред груди лежи.
И варош и вода, брдо и равница '
Све је једно данас, све је гробови свежи.
Два вечита орла'цлобода и сила
Запеваше песму крвавих открица
Два њихова јата небо су нам скрила
И падају очи и главе орлића.
И падају очи ко крунице цветне
На ту земљу влажну што све мирно прима.
Док цветају брескве,веселе и сретне.
Свуда жалост иде ладна као зима.
Које ли је доба ове ноћи црне
Изгледа дубина мрака да се губи.
Ккава млада звезда као птица прне,
Подсети на светлост коју борбу уби.
Које ли је доба смрти и ужаса
Два прастара орла своја јата воде.
И падају главе, лепе и без гласа,
По путу пто води престолу СЛОБОДЕ.
***
" Ovaj zivot je veliki bezazaleni brod sto o kamenje krvari bokove i muce po osrtvima, zarijavajuci rogove jarbola suncu ispod struka."
***
Uvek jedno isto,ponavlja se,eto,
Monotono,tromo, bez ikakva cilja,
I otuda, zasto, cemu zima, leto,
Dani, zvezde, zemlja, covek, kamen,bilja.
Uvek jedno isto, uvek isto,jedno!...
Odvratnost se siri zivotom i smrcu,
Odvratnost se siri jezivo i ledno
I pada, pritiska,a magle se zgrcu.
`Kroz polusvest jedva
Opaza se tama
Prostrana i bleda,
A nema pogleda,
A i misli nije
Samo srce bije,
Mozda vice, zove
Misli, zelje, snove,
Sto ih samrt piri
Dok se tama siri.
U oblik pre scega,
U postanja svoja,
U prolaznost trajnu,
U vecitost tajnu
Atavizmom nekim
Za starim dalekim -
Duh covecji bega
I na prostor staje,
Razum ne zna gde je,
Oko njega sta je.
Najzad, sve je isto, i svest snova dodje,
Horizont misli vedriji je samo.
Apatija nesta i klonulost prodje,
Al' podsecaj stoji da se islo tamo.
*****
|
