|
|
|
Poslao: 01 Okt 2008 15:14
|
Moja majka je jedno vreme živela u Kuvajtu, pa je mogla sebi da pusti na volju po pitanju zlata. Evo i nekoliko komada, njih ja ni za živu glavu ne bih nosila, a njoj nekako lepo stoji. Možda sam se samo navikla da je viđam u takvom izdanju, pa mi zato to prstenje nije odbojno na njenoj ruci. U poslednje vreme ga ni ona više ne nosi, bliži se dan kada će u nekoj zlatari biti zamenjeno za neke savremenije (čitaj meni draže) modele...
Jedan privezak mi je i amajlija, nosim ovaj violinski ključ uvek kada polažem ispite (još uvek studiram dipl.ist.um - 3 ispita i jedan diplomski).
To je uspomena sa moje jedine (za sada) posete Rimu 1990. godine, i mnogo volim violinske ključeve.
Posebno mi je zanimljiv odnos muškarac-nakit. Pamtimo vreme zlatnih kajli, uz, po mogućstvu, razdeljane, "travnate" grudi. Izvinjavam se što sad prizivam ove uznemirujuće slike ovde, ali meni je to prva asocijacija. I klinci sa minđušama. Ali ima nečeg privlačnog kod muškaraca sa lepim, muškim narukvicama ili prstenjem od srebra ili belog zlata, barem meni. Mada, nekako uvek imam utisak da su takvi primerci za izbegavanje, da je za nošenje takvog nakita potreban šarm koji skriva neke ružne osobine. Nemam iskustva sa takvima, možda i grešim.
To bi bio mali rezime mog odnosa prema nakitu. E, da, imam i jedan prsten sa tini-mini dijamantčićima, ali ga ne nosim, samo ga čuvam kao uspomenu.
|
|
Poslao: 01 Okt 2008 23:22
|
Citat:Ali ima nečeg privlačnog kod muškaraca sa lepim, muškim narukvicama ili prstenjem od srebra ili belog zlata, barem meni. Mada, nekako uvek imam utisak da su takvi primerci za izbegavanje, da je za nošenje takvog nakita potreban šarm koji skriva neke ružne osobine. Nemam iskustva sa takvima, možda i grešim.
Baš dobro rečeno, osobito ovo "uvek imam utisak da su takvi primerci za izbegavanje, da je za nošenje takvog nakita potreban šarm koji skriva neke ružne osobine". Može da mi se dopadne narukvica, sat, eventualno minđuša i sitan lančić oko vrata. Kajle i prstenje ne podnosim na njima (a naročito burme ) niti tetovaže. Pre nekoliko godina "startovao" me je prilično zgodan i samouveren student istorije umetnosti: odbila me je tetovaža s motivom neke bube na njegovim leđima. Biće da sam ja beznadežno staromodna i selektivna.
Sviđa mi se tvoje prstenje, jelkice , tj. tvoje mame.
|
|
Poslao: 02 Okt 2008 16:09
|
Mislim da nisi svesna šta si propustila. Student IU muškog roda, pa još zgodan i muva ženske...taj je bio neka retka zverka.
Neću mnogo da gnjavim, samo da se iskupim za one ružne asocijacije na muškarce i nakit, evo može to i ovako, lepše.
Vinaver je sve rekao o onom prvom (Šekspir, čovek sa minđušom), nemam šta da dodam, a o drugom (Ticijan) je lepo pisao Panofsky. Ticijan je bio naročito ponosan na lanac koji nosi, to je počasni orden koji je dobio od Karla V(Orden of the Golden Spur, zapravo, ne znam kako mi to kažemo), i nosi ga na oba sačuvana autoportreta. Na ovom je već veoma star, i nekako je potresno gledati ga, ponosnog na svoja dostignuća i zasluge, a tako nesretnog na privatnom planu. Eto, komad nakita može svakakve tajne da krije.
|
|
|
|
Poslao: 04 Okt 2008 20:00
|
Spremila je jelkica još nešto, nego ne stiže da okači. Baš me je zainteresovala ova tema nakita na slikama. O tome ne znam mnogo, ali ono malo što znam ću izložiti, pošto je autorka bloga bila ljubazna da mi dozvoli da se malo šepurim ovde.
Na renesansnim portretima muškaraca najčešće su prikazani razni medaljoni, za koje pretpostavljam da su bili počasni i da su ukazivali na položaj i zasluge portretisanog. Nekada je teško odrediti gde počinje nakit a gde se završava odeća, kao na portretu Henrija VIII. Drugi najčešći oblik nakita na ovim slikama jeste prsten, koji je verovatno, takođe bio nekakav znak raspoznavanja. Ne znam u kojoj meri je predstavljeno prstenje znak pripadnosti određenoj grupi, organizaciji, a u kojoj meri je samo ukras i statusni simbol? Znam samo da ga ima mnogo na rukama Julija II. Na ovom portretu, koji je uradio papin miljenik Rafael, verovatno možemo videti i Pescatorio, prsten koji svaki papa nosi. Na takvom prstenu je u vidu sićušnog reljefa prikazan sveti Petar kako peca. Ovakav prsten je samo jedan od brojnih načina iskazivanja legitimnosti papskog primata. Taj primat počiva na Hristovim rečima: " A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovome kamenu sazidaću crkvu svoju..." (Matej 16:18 ) i papama je često bilo veoma važno da ukažu na njihov značaj. Ova ideja naglašavanja kontinuiteta i legitimnosti papskog primata je glavni motiv i jednog od najznačajnijih (a zašto da ne kažemo i najlepših) slikarskih ciklusa renesanse, koji se nalazi na zidovima Sistinske kapele.
Još jedan prsten sa likovnih predstava je zanimljiv, prsten kojim se venčavaju Venecija i more. Počev od 1000. godine u Veneciji se na dan Hristovog uspenja održava velika svečanost, La Festa della Sensa. Tom prilikom dužd bi u lagunu ubacio zlatni prsten i izgovorio reči "Desponsamus te, mare. In signum veri perpetuique dominii" Tako bi simbolično održao ceremoniju venčanja Serenisime i mora, od koga je toliko zavisio njen prosperitet. Na slici Bordonea vidimo kako ribar vraća prsten koji je pronašao u moru.
http://www.art-prints-on-demand.com/kunst/paris_bo.....ice_hi.jpg
Dva prstena,dva ribara i dve italijanske države, u nekada ne tako dobrim odnosima.
Naišla sam i na jedan super sajt gde se može saznati još više o ovome i svašta nešto još!
http://www.jjkent.com/articles/jewelry-guide-vol1/index.htm
|
|
|