|
Poslao: 12 Jul 2006 01:11
|
|
naravno da postoji i google, ali znamo koliko ljudi vole/znaju da ga koriste, pa reko' bolje da dâm link, na to mozhda neko i klikne... 
btw, meni je Alejandro Amenábar poznat jos od "Abre los ojos" (gledala i original, i Vanilla..., koji je po njemu snimljen..), tako da... ako nekome to neshto znachi... 
Abre los ojos... Open your eyes... Mach die Augen auf... ...
btw... to "zhivot je more"... gore namerno nisam stavila navodnike... tebi je asocijacija bio film...  vecini ce biti Balash, znam, i ako... a ima i Andric i ono njegovo "bacheni u okean postojanja...", chika Hemingvej i "Starac i more", itd... ovo su poznati... a opet, ne seti se svako...
a druga varijanta je da je zhivot reka... ali to tek bolje da ostavim 
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2006 10:31
|
|
Nije dovoljno samo strepiti ili.. ka necemu? Da citiram jasminu, "srecu (a nastavak je moj   ) a i radost treba dozivati… " 
kriju se.. radost u vidu suncanih zrakova ih budi...
Ona je uvek tu.. ali ako jedno vreme miruje, mi bismo da je ostavimo sa tom prasinom.. sto cuda, nesigurnosti, povreda, neuspeha, izgubljenih stvari i ljudi… i samih sebe.. – a samo treba obrisati prasinu, da je ponovo vidimo i uzivamo u njoj, koristeci je da nam svakodnevne trenutke ulepsa. :-)
A radost moze sve biti, i tada ( u tim trenucima) uzivaj slobodno, jer se ne daju uhvatiti, cak ni u mislima. 
Evo sta budi radost u meni.. kad vidim ovaj cvet, ili kad mi ga neko pokloni..
i nikad nisu sami.. treba im isto da zive
@life
majka tereza ima dosta lepih reci koje je ostavila.
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2006 13:28
|
|
@LJutica -Da, Majka Tereza je ostavila lepe citate .Takodje mi se svidja njen govor kad je dobila Nobelovu nagradu.
 Beleska Majke Tereze
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2006 13:35
|
|
eh, Ljutice...
kis napraforgo... da li verujesh da i suncokret mozhe da rastuzhi? i to samo tako... bio je jedan period u mom zhivotu kad sam ih obozhavala, i bili su tako simbol svega lepog, onda su se neke stvari desile, a suncokreti k'o za inat pocheli da me progone - Balash, pa u svim chasopisima, dekor u radnjama, razglednice, musheme, ma na svakom koraku, bukvalno, gde god da se okrenem - suncokreti... a mene je bolelo... i isprva bih se tako lako zaplakala ("bash chudnog sveta ima..."), a onda je to preshlo izvesnu granicu, i nisam vishe "s" od suncokreta mogla da vidim... maltene sam besnela sad sam ravnodushna (po pitanju suncokreta samo ) proshlo, kao i sve, i u tome je caka, sve prolazi, samo shto se mi radujemo kad prodje beda, tugujemo kad prodje neshto lepo, drago... i tako...
recimo to ovako:
"Ma shta da se tuzhno zbiva
u srcu mom:
ja sunce volim.
Eno ga bukti u vidika
nemirnom naboru;
eno ga leprsha u bulki
krilatom saboru;
eno ga smeje se blistavo
na reci ispod mosta.
I meni je dosta,
da sve zaboravim:
jer kratko boravim
ovde, gde me je srce zabolelo
i zhivot chudno zavoleo.
Svejedno mi je,
ma shta da se tuzhno zbiva
u srcu mom:
ja zhivot volim.
I u tezhak dan meni je dosta
za srce vreli makov cvet,
za oko blistav 'tica let,
za dushu s grane pesmica prosta,
jer zakratko ovde boravimo
i jednom cemo da se zaboravimo:
i rumeni makov cvet,
i srebrni ptica let
i pesmica sa grane
i svi zbog kojih mi tuzhno biva.
O, svi mi shto sluchajno zajedno
gledamo neba lepotu.
I znam, u novom zhivotu
zaboravicemo ovaj zemlje kraj
i necemo nikada ponovo
u sunca gledati sjaj.
Svejedno mi je,
ma shta da se tuzhno zbiva
u srcu mom:
jer proci cu ja,
a proci ce i mrtvo kamenje
po kome sam gazila;
proci cu ja,
a proci ce i vechno plamenje
sa koga mi svetlost slazila.
Proci cu ja,
a proci ce i poljane ravne
pokraj kojih sam hodila;
proci cu ja,
a proci ce i planine davne
iznad kojih se visoko
misao moja svodila.
Proci cu ja,
a proci ce i sve shto sam
mimogred ili duboko volela;
proci ce sve,
a proci cu i ja, mada me je bolela
dusha nashih neizbezhnih sudbina.
Svejedno mi je,
ma shta da se tuzhno zbiva
u srcu mom:
Znam, jednom na sve zaboravicu.
Sve shto se ovde zbilo
ponoviti se nece tamo
gde bez kraja boravicu.
Znam, sa svojom krtom stabljikom
dushe moje bela cvast,
i moja beskrajna zhelja
za zhivotom,
i moja bolna strast
za lepotom
uvenuce u tamu.
Znam, tad zaboravicu
koliko sam na zemlji
grabljivo volela
sebe samu."
(Desanka Maksimovic, of course)
ali se pozitivizam vratio videcemo dokle *glp*
znate ono "Okreni lice ka suncu i onda ce senke biti iza tebe..."?
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2006 15:05
|
|
Naravno da je sama smisao u nasem postojanju.
Ali samo na povrsini. Imamo mi i osjecanja i potrebe, snove (koji na zalost ne placaju racune ) tako da se to sve produbljuje i komplikuje. Ali je stvarno cudno, kako se radosti pronalaze u sitnicama ... bar za mene.
Sunflowers ... they have special meaning 4 m 2.
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2006 20:47
|
|
Glupost... Nema smisla u samom našem postojanju. Smisao dolazi tek kasnije... U samom početku njega nema... Ogroman deo ljudskog roda je nastao iz nepažnje ili bez ljubavi. Gde je tu smisao?
Dopuna: 12 Jul 2006 21:47
Smisao dolazi tek kasnije... Smisao stvaramo sami..
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2006 20:54
|
|
bocke
A kako stvoriti smisao ako tebe nema? Znaci da bi stvorio nesto moras postojati, egzistirati. Ako zelis da trazis smisao, moras razmisljati, tragati, osjecati, pitati, odgovarati, davati i uzimati and so on. Znaci da smisao pocinje sa egzistencijom, raste sa postojanjem i ravija se sa nama.
Ja rekoh "Ali samo na povrsini".
|
|
|
Poslao: 25 Sep 2006 01:25
|
|
Ne volis da budes na smetnji.Ne volis da te neko krivo pogleda.Ne volis da ti neko kaze ruznu rec kako onda mislis da zivis?
Dopuna: 25 Sep 2006 1:25
“Doziveti istinsku radost zivota znaci pridoneti onom cilju koji i sami smatramo velicanstvenim, biti snaga prirode umesto groznicave, sebicne, sitne duse.”
A bas to me i cudi,ta radost.Je li to zbog mene,ili je rasipno razbacivanje,isto prema svakome?Prazna zivotna vedrina sto se presipa kao voda,bezvredna jer je svacija.'’(Mesa Selimovic)
|
|
