Navika ili potreba?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ dusane,

e moj dusane, ne da si mi pokvario dan, nego sam zapalila već treću cigaretu od nervoze i straha, hahahahaha. Dobra fora....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dusan ::



auuuuuuuuuuuuuu...dusane....mada izgleda stvarno zgodno...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dva lica, uh, ocu grozdje makedonsko (a jela sam ga) aromatsko, da mi se slaze uz alkohol i voda obicna.

elem, po pitanju ovih unutrasnjih zavisnosti je malo teze govoriti. ja sam ovako spolja fina i odmerena, jer mislim da je pristojnost preduslov za komunikaciju. medjutim, u svom licnom svetu sam slobodoumna i dopustam sebi sve. sto pozelim, to uradim. a to ti je preduslov da izbegnes zavisnost. ja ne radim stvari u odnosu na druge, nego u odnosu na sebe. onda se zasitis i ides dalje. mada mislim da nemam neke narocito opasne zelje. od tih unutrasnjih stvari verovatno je najteze izboriti se sa pozudom. cak i kad je uzvracena, ume da bude nezgodna. zarobi coveka. to je lepo na kratko vreme, al posle sve to treba iskanalisati. i ukomponovati u zivot. nije to nimalo lako.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo da i ja progovorim koju na temu pusenja. Za mene je to bilo samo navika. Ali u posljedinjih 16 godina prekidala sam i ponovo pocinjala kad mi se cefne i kada osjetim zelju za tim. Inace, po prirodi sam (i volim da budem) neovisna o bilo kome/cemu, pa mi je to uvijek dobro dolazilo kad sam vec uvidjala da sam se "navukla". Nikad nisam nikome prigovarala sto pusi, niti mislim da cu (osim perioda kada sam bila dijete pa sam svoje vlastite roditelje "tjerala" na balkon da puse). To je licni izbor svakoga od nas. Sta vise, mozda je to jedna od onih malih sloboda koje pojedinac jos sebi moze da priusti.

A prestati moze svako - ko hoce. Oko mene primjera koliko hocete. Neki su prekinuli radi zdravlja, neki radi skupoce poroka, neki ko i ja - zato sto se tako osjecaju taj dan. Ali moze se. Cini mi se da sam bas na MyCity-ju pisala/citala o tome kako je potrebno isto vrijeme da se razvije dobra i losa navika. I to je tacno. A neki kazu da bi navika postala "navika" postoji period od 21 dana koji je tako kvalifikuje. Znaci u tom periodu, ako nesto radis ili ne radis, to je pocetak ili kraj navike.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ella, silija
slobodoumnost, mala sloboda...
sve kapiram. Volim da ne zavisim ni od čega i ni od koga, takođe.
Mozda se varam, ali imam ovisnosti koje drzim pod kontrolom, iako to zvuči apsurdno, nekako imam moć, kao mali bog, jer postoji par stvari u zivotu kojima mogu da presudim u času kad mi to najvise odgovara...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kava bez cigare...nekad je to bila jednostavno nemoguća misao, a danas sasvim normalna i realna pojava, čak šta više, sad je nezamisliva ova ista kava sa onom nekad cigarom, mislim da bi mi pokvarila i kavu i sadržaj u želudcu, a šta bi mi se tek izdešavalo, u ovoj već pomalo opijenoj glavi-neću ni da mislim.
Smješno mi da kažem da sam bivši ovisnik, jer pomisao da sam ovisna ili zavisna mi je udarac u glavu i ne sjeda mi nikako, al zaista se družih sa smrdljivim cigaretama punih 7 godina. Pojma nemam kako se navukoh, nekako valjda. A onda je u moj život, munjevitom brzinom , uletio jedan momak, koji mi je sad muž, koji nikad nije zapalio smrdljivu, al sladokusnu tvar i kojem ja, iz ljubavi, htjedoh ugoditi i reći papa prijatelji moji. Al nije ni to jednostavno, učinilo mi se da dajem prevelik komad sebe, pa odlučih da za njegovu ljubav ne pušim pred njim, a za svoju ljubav da pušim kad god on nije tu. Definitivan rastanak od pušenja bio je nagal i bez razmišljanja, u jednom danu....kad sam saznala da sam trudna sa prvim djetetom, više nikad ne zapalih niti jednu. I baš mi je lijepo. Savjet ne znam dati, al mislim da ako hoćemo da srušimo određene barijere i sve ono što nas veže, a steže, da bi smo bili uspješno ponukani u svom malom poduhvatu, treba nam nešto što se zove MOTIV, onaj unutrašnji poriv koji će nas pogurati naprijed i dati nam snagu da uspijemo. I ne možemo taj motiv tražiti na silu, ono, idem na pijacu po jedan snažan motiv...kada dođe trebamo ga samo prepoznati.
Imam slobodne ruke...u svakom momentu mogu da te zagrlim, jer nema dimljene tvari da mi mrsi prste...imam slobodne ruke i ispunjenije srce, baš me briga koja je cijena jedne paklice i ne mislim hoću li moći pregurati noć ili ipak trčati do dragstora, imam slobodne ruke i kez od uva do uva!
Sad mi pade na pamet da bih zbog ljubavi hodala na rukama, doduše, ne znam da hodam na rukama, dovoljno dobro me služe i noge, al hodati na rukama zbog nekoga ili nečeg...sviđa mi se takav osjećaj...i ko zna....ako nešto ili neko naleti...odoh ti ja na rukama..