|
Poslao: 29 Okt 2011 00:19
|
|
Panonsky ::Ja sam mamin sin i meni je dobro. Ona mi opere, opegla, da novce, skuva hranu i uvek kaže da devojka sa kojom sam nije vredna mene, jer sam najlepši na svetu i treba da imam prikladnu curu za mene. Ostale me samo žele, jer vide dobru priliku u meni, da me iskoriste.
Zato ja volim moju mamu.
Jesi li ti razmišljao da se prijaviš za emisiju "Domaćine, oženi se"? Ti se savršeno uklapaš u profil ljudi koje oni traže. 
|
|
|
Poslao: 29 Okt 2011 00:21
|
|
Treba ih čuti i saslušati (idealna situacija), ali ne obavezno i uvek poslušati, tj. postupiti po naređenju.
Da su se moji roditelji pitali, verovatno nikad ne bih završila fakultet. A sada žalim što nisam završila dva. Dakle, vi koji imate problem te vrste sa roditeljima, razmislite malo pre nego što izreknete takav stav - da oni odigravaju na vama svoje nerealizovane želje. Po mom mišljenju, svako ko želi da studira nešto određeno ili da radi nešto za šta misli da je talentovan, treba za to da se i izbori. To je prvi ozbiljniji test koji polažemo u životu. Položi li se taj test, lakše je čoveku da se izbori sa novim ispitima.
|
|
|
Poslao: 29 Okt 2011 00:31
|
|
Kada su u pitanju velike stvari od životne važnosti, moji su veoma mudri i uvek ih poslušam - oni ipak imaju više životnog iskustva.
Ali, kada počnu da se mešaju u moje poslove čija realizacija ili nerealizacija nema dugoročne posledice, i kada su u pitanju neke relativno nebitne sitnice, ja istržem uzde i opirem se do bola.
Tipa, umesto roze majce ja uzmem crnu, umesto crvene suknje suknje uzmem tamne farmerke, umesto da se sunčam, sedim u kući; umesto da ručam ja ne jedem (jer nisam gladna - nema smisla da jedem ako sam sita); umesto Sofi Kinsele :smajlikojipovraća: ja čitam Brama Stokera, umesto Erosa Ramazotija ja slušam Metalliku...
ili
Ako oni žele da sam fina sa nekom vršnjakinjom koju ne mogu da smislim, naravno da ih neću poslušati; ako žele da se pomirim sa nekom bivšom drugaricom, ja to neću učiniti jer smatram da od toga ne bi moglo da bude ništa pametno; ako smatraju da je neki dečko dobar za mene - ako ne delim njihovo mišljenje, neću mu se ni javiti na ulici...
|
|
|
Poslao: 29 Okt 2011 00:33
|
|
Sorelag ::Po mom mišljenju, svako ko želi da studira nešto određeno ili da radi nešto za šta misli da je talentovan, treba za to da se i izbori. To je prvi ozbiljniji test koji polažemo u životu. Položi li se taj test, lakše je čoveku da se izbori sa novim ispitima.
Moji roditelji to shvatiše, doduše sa par godina zakašnjenja, kad su se najzad pomirili sa činjenicom da ta materija mene uopšte ne interesuje, da teško da ću uspeti u tome. A i verovatno im se nisu davale pare za školarinu, na FON je extremno teško upasti na budžet, jedino ako si bio extra đak u srednjoj školi i ako odlično uradiš prijemni. Kad bih pokrenuo priču o odustajanju, i prebacivanju na FON, izbila bi svađa kao da sam im rekao da nameravam da se prijavim u bombaše samoubice.
Međutim, nazad se više ne može, FON osta samo želja. Sad je kasno za sve.
|
|
|
Poslao: 29 Okt 2011 00:37
|
|
Nije kasno za sve, ne u tvojim godinama. Taj odgovor ne prihvatam. Možda je moguće upisati master na FON-u ili neki željeni smer na drugom fakultetu. Postoje situacije kada je povratak nazad traćenje vremena i energije, odustajanje od započetog posla izraz nepoštovanja prema do sada uloženom trudu i radu, i kada se može probati neki kompromis - sa realnošću i samim sobom. Dovoljno si pametan da možeš da završiš čak i fakultet koji ne voliš. Ja to ne bih odbila da imam roditelje koji su voljni da me izdržavaju.
|
|
