"Ja vam govorim, istovremeno posmartrajuci i vas i sebe. Kad vas slusam, beskrajno mi je vaznije da slusam sebe, a ne vas.
Naravno da je vazno da slusam vas, ali jos vaznije da slusam samog sebe, inace necu biti u stanju da vas cujem, ili cu pogresno shvatiti to sto govorite. Ja vam pristupam polazeci od svog stanja.
Razlicito reagujem na vas, polazeci od svoje nesigurnosti, od svoje botrebe da manipulisem vama, od svoje zelje za uspehom, od razdrazljivosti i drugih osecanja kojih nisam svestan.
Zato je apsolutno neophodno da slusam sebe dok slusam vas."
|