Većeras sam došao u posed do sada neobjavljenih kompozicija mog prijatelja Miluna Kukalja.
Zaista nisam imao pojma da čovek komponuje, i to od malena, i na moje veliko oduševljenje - prosto sam frapiran genijalnošću, dinamikom i neverovatno snažnim emocijama kojima obiluju ove kompozicije.
Milun komponuje ovo za svoju dušu, kao odraz svojih jakih unutrašnjih emocija, i retko kome je pustio ove kompozicije, te sam mu ja predložio da ovo objavimo za početak na MyCity, tako da zaista premijerno ovo možete ćuti...
Da li samo meni ovo zvuči kao kompozicije jednog blistavog uma, procenite sami.
Kompozicija Trees je inspirisana jednim velikim hrastom, pored koga Milun sheta u samu zoru, koji tada postaje potpuno zut...
A kisha je snimljena tu u blizini, na Kosutnjaku...
Stavio sam ove 3 stvari u svoju winamp playlistu... kada jednom ova tiha dinamika udje u 'ushi', prosto stalno dobijas zelju da je uvek iznova pustis i preslusas.
I nadahnjuje.
Uz Betovena sam napisao neka od mojih najiskrenijih pisma nekome.
Jutros oko 5 AM, slusajuci ove kompozicije, izaslo je iz mene jos jedno takvo pismo, protkano najtananijim osecanjima i cisto, iskreno i bistro kao dusha.
Kompozicije prosto nadahnjuju.
@ Peca :
Sasvim si u pravu. Tliko su 'čiste' i pomalo suptilne, a opet traže pažnju (sinoć sam učio, a nisam mogao da ne čujem svaki detalj iz kompozicija )..!
)..!
