|
|
|
Poslao: 14 Mar 2015 20:06
|
|
Čitam ovaj blog i pomalo me je sramota šta sam sve pisao - jbg, valjda je to deo odrastanja  Pre sam mislio da bi bilo super da mogu da se vratim u prošlost i da promenim neke stvari, ali sad tek vidim da bi to bilo glupo. Mislim da su sve ove greške koje sam pravio tu sa razlogom i da mi pomažu da napredujem. Kada bi sve bilo perfektno bilo bi dosadno. Ostvaruje mi se ono o čemu sam najviše sanjao - proširujem krug prijatelja. Sad konačno imam podršku i van bloga, ali nikada neću da zaboravim na savete Bobe, mpman-a, Kuleta, cika_cajka i ostalih. Hvala vam ljudi! 
Moram da napomenem da je ovo što ću napisati dalje plod mojih razmišljanja tokom proteklih 5/6 meseci. Ovakve tekstove ne pišem preko noći
Uskoro će tri godine od kada sam se registrovao. Kada sam došao bio sam tipični štreber, PC mi je bio opsesija. Sada aktivno vežbam, hranim se zdravo, na kompu provodim malo vremena (ponekad se desi da ostanem duže od sat/dva), a pre sam provodio i po šest sati za računarem. Koliko mi je odmoglo toliko mi je i pomoglo, sada dosta toga znam i nemam više toliko vatrenu želju da nastavim tim putem. Možda je nekom čudno što ovo pišem, pošto svi ovde znaju koliko sam bio zaluđen tim stvarima. U 2015. sam odlučio da napravim neke radikalne promene i uspeo sam u tome , a za dalje ću još videti 
Ne mogu da kažem da sam u potpunosti prestao sa tim jer i dalje pomažem ljudima i čitam tekstove na tu temu, ali nije više to kao što je nekad bilo. Vremenom sam shvatio da tu nije život , forumi su super , možeš da razmeniš mišljenje sa dosta ljudi , posavetuješ se , nasmeješ i tako to, ali ništa ne može da zameni realan život. Jedino čega se sad plašim je da prebrzo sazrim. Petnaest mi je godina i sad bolje shvatam neke stvari, ali i dalje nisam izgubio optimizam i veru u ljude, iako mi se ponekad čini da padnem/posustanem, kažem ovaj život je težak šit, samo problemi ... onda se setim šta sam sve proživeo, da sam mogao da se rodim sa nekim genetskim poremećajem, da sam kao beba mogao da padnem sa četvrtog sprata i da nikada ni ne napišem ovaj post (srećom, našli su se mladi ljudi koji su obavestili moju majku, kao da ih je sam Bog poslao), da sam mogao da budem prebijen zbog svoje iskrenosti puno puta, da sam prošao i tu školu u kojoj me mnogi nisu cenili i da sam došao u sredinu u kojoj imam drugove koji me poštuju i skontam da treba da živim i borim se kao šampion, a ne u senci kao što sam to radio do sada.
Moj cilj za sada je da nastavim sa bodibildingom i da jednog dana budem idol mladima i uzor, da im pokažem da život nije samo u noćnom životu nego da nešto treba da urade za sebe i za druge i tokom dana, da pronađem devojku koja će biti dovoljno blesava kao ja i dovoljno pametna kada zatreba (i lepa naravno), da upoznam ove predivne ljude čije postove čitam već skoro tri godine, da završim školu i nađem dobar posao, da počnem da živim sam i da sam sebi diktiram kako ću da živim, a ne da neko upravlja mojim životom. Kada bi mi neko oduzeo slobodu to bi bilo gore nego da me ubije. Znači, ovo više ne važi (ali mi je želja i dalje da snimim bar jednu pesmu, makar bila i rep ).
Od 2015. se u potpunosti pridržavam ovih 6 pravila jer se u potpunosti slažem sa njima:
Neke projekte sam zabatalio što ne znači da ih neću ponovo nastaviti kada već budem star i izgubim energiju za životom (što ne bih nikako voleo da mi se desi jer verujem da ću uvek da ostanem dete u duši). Kad sam već stigao do ovde, želim da se izvinim svima koje sam možda uvredio nekim svojim postom, često se dešavalo da kažem nešto što nema veze s mozgom jer sam žurio, previše sam žurio do sada, a nisam iskreno znao ni gde.
Voleo bih da obnovim neka prijateljstva iz detinjstva, da bolje upoznam ljude koje sam do sada zaobilazio i da više vremena posvetim ljudima koje viđam svaki dan, da proputujem svet i upoznam različite narode i kulture, da možda i odem iz Srbije i započnem život negde gde me niko ne poznaje. Tužno je kad shvatim da su neki ljudi nestali iz mog života, ali valjda će se ti ljudi ponovo pojaviti kada ih najmanje budem očekivao i to će me jako obradovati.
Trudim se da izdržim još ova tri meseca i trudiću se da pređem još i sledeću školsku godinu jer su treća i četvrta milina, a tada ću više moći da se posvetim društvu, devojkama, treningu, a verovatno i svom YouTube kanalu zajedno sa svojim drugom pa ko zna, možda postanem poznati jutjuber kao Cile ili Niksa. Neka ovaj post bude prekretnica ka nekom novom, boljem stilu života 
P.S. Ovo je trebao da bude stoti, jubilarni post i da bude napisan 23. maja 2015. kad će biti tačno tri godine od kako sam se registrovao, ali morao sam ovo sada da napišem.
|
|
|
Poslao: 14 Mar 2015 20:57
|
|
Svako ulaganje u sebe, nije traćenje energije i vremena, ma šta to bilo, šta god čitao, učio, radio  I, nije li lepo videti kako ti se menja mišljenje? 
Jaooo! Samo nemoj da se sudariš s 3. i 4. godinom Nijedna nije laka, nigde Svaka nosi svoje poteškoće i probleme, posebno četvrta. Početak -> lagan, a onda kad krenu obimne lektire, pa frka ,,šta ću da upišem", pa frka oko maturskog ispita, pa spremaj prijemni, pa spremaj maturski, pa čitaj lektire, pa uči za školu bitan ti je uspeh... Znam da mi sad ne znamo gde se nalazimo Ništa nije lagano dok se ne završi
|
|
|
Poslao: 14 Mar 2015 21:13
|
|
U pravu si, ali prva i druga godina u mom smeru su najteže, pogotovo zbog fizike i elektrotehnike/elektronike, ali kasnije imamo stručne predmete, a i stariji koji idu naš smer su nam rekli da su te dve poslednje godine najlakše, dosta časova čak i nemaju, lekcije uopšte nisu više tako obimne, nema više tehničkih predmeta (sem onih stručnih, naravno), ali bar tada mogu da učim ono zbog čega sam i upisao taj smer, multimediju.
|
|
|
Poslao: 18 Mar 2015 00:32
|
|
Svako vece kad legnem, analiziram sta mi se dogadjalo tog dana, kako sam se osecao i sl... I primecujem da se jedna stvar ponavlja vec duzi period - ne razmisljam vise toliko kao pre. To se mozda ne vidi po postovima jer sam se sad nesto raspisao (valjda u naletu inspiracije), ali sad kada nesto treba da uradim, bilo da je to nesto banalno poput zauzimanja mesta u busu ili prilazenju nekom nepoznatom drustvu (ovo drugo sam izbegavao u sirokom luku), radim to dosta slobodnije. Na neki nacin to mi se i svidja jer nisam vise toliko opterecen nekim stvarima, a u neku ruku se bojim da se to ne otme kontroli pa da postanem prosecan kao i ljudi oko mene. Mrzim prosecnost, bar kad je svakodnevni zivot u pitanju. Ne bih zeleo da ispari taj zamisljeni prostor u mojim mislima gde sam razmisljao o svemu sto mi se desava... naravno da necu zauzeti mesto u busu iz postovanja prema starijim osobama, ali kakvo postovanje da gajim prema vrsnjacima? Oni cak nemaju ni ciljeve u zivotu. Pred njima je zivot, a ponasaju se kao da su ga vec proziveli. Ponasam se prema njima tako da ne primete o cemu mislim, ali zapazam te neke cinjenice. Nastavicu sutra posto mi je baterija na izmaku... Laku noc svima...
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Mar 2015 07:17
|
|
E.L.I.T.E. ::Oni cak nemaju ni ciljeve u zivotu. Pred njima je zivot, a ponasaju se kao da su ga vec proziveli.
Grešiš, svako ima ciljeve u svom životu. O osobi ne možeš da sudiš po njegovom ponašanju. Većini osoba to je odbrambeni sistem od trulog okruženja u koji žele da se adaptiraju da ne bi bili odbačeni.
|
|
|
Poslao: 18 Mar 2015 13:25
|
|
U pravu si GR. Ali ako taj cilj podrazumeva da radis sve sto radi vecina, koja je svrha toga? Koja je svrha zivota ako uvek moras da igras po pravilima?
~~~~~~~
Ne mogu da verujem koliko su neki ljudi nevaspitani. Covek od sigurno 50 ili 60 god se gura i vice da se sklonimo sa vrata , a vidi da je bus pun i da smo se svi nagurali k'o sardine. Zar ovde ne postoji neki normalan ton pri vec mora sve na viku! ? O busevima i da ne govorim, bitno da svi veliki i ispravni idu za Bg, a nas Pancevce ko sisa...
|
|
|
Poslao: 21 Mar 2015 20:52
|
|
Kako sam danas mogao da osakatim ruke i lice ... pokazujem drugu neke varijacije sklekova i radim sad sklekove sa pljeskom ispred sebe, a pošto nisam imao nikakvu ravnu podlogu stavio sam neku staklenu ploču na zemlju da mi bar ruke budu na ravnom. Počnem ja da radim i negde kod petog kaže on meni - nemoj raskrvarićeš se sav i u tom trenutku prsnu ona ploča od udarca i glava mi posrnu. Sreća pa sam se odgurnuo brzo.
Današanja deca su nevaspitana ubi Bože. Popela se drugu sestričina od pet godina na neki ambar u dvorištu i on joj viče da siđe dole, a mala će na to Boli me pi*ka  Gledam i ne verujem, tako mala, a već se služi kojekakvim psovkama, a o njenoj majci i da ne pričam, oblači se kao da je krenula na štraftu, a ne da vozi decu. Neka haljina, ali skroz iznad kolena, maltene sve se vidi, mrežaste čarape, štikla jedno dvaes' santima... Da se razumemo, volim i ja da vidim lepo građenu i zgodnu ženu, pa i da je malo oskudnije obučena, ali kad bi videli da se neko stalno oblači tako provokativno, šta bi vi pomislili?
Mada, kad malo bolje razmislim, možda i ja preterujem. Svako ima svoj život pa neka radi kako hoće.
|
|
|
Poslao: 30 Mar 2015 16:27
|
|
Stigla je i paklena nedelja pred prolećni raspust - ne razumem samo kako im pođe za rukom da pored silnih nedelja zakažu sve kontrolne, pismene i odgovaranja baš za ovu nedelju  Sutra imam sigurno tri ili četiri predmeta da odgovaram i bez obzira što sam se spremao za ova dva imam osećaj da ću da zeznem stvar jer jedan nisam pipnuo da učim za vikend... koji je to um, daće nam kontrloni sa oko sedam pitanja od kojih je pet teorija, a šesti neki banalan zadatak, a za 2 mora da se uradi sva teorija + taj šesti zadatak. Dobro je što je fiziku odložila za posle raspusta.
Mogu slobodno da kažem da sam se za ova tri meseca odlično doveo u kondiciju i ojačao - gledam svoje vršnjake, po ceo dan za kompom i samo igraju LoL, dođu u školu i pričaju o LoL-u, idemo kući pričaju o LoL-u, nekom rođendan oni mu kupuju skin za LoL... 'ajde , saslušam , al' čim ja spomenem nešto vezano za sport oni uglavnom prevrću očima, kao da sam neki sektaš...
Još moram da čitam Romea i Juliju Gade mi se te patetične ljubavne priče, to sam provalio još kad sam gledao one teen serije kao mali. Podseća me na loženje današnjih klinki i maštanje o princu na belom konju. Nego nešto čujem da počinje novi serijal Farme, sad će da bude soft i hard po** na TV-u Kreće lavina noulajfera, ponekad pomislim da nisam ja za ovo vreme. Ne zna se više ko je žensko, a ko muško. Gde su nestali maniri i ponašanje kakvo priliči damama  Eto ti, s jedne temena potpuno levu, bolje da idem da ponavljam za sutra...
|
|
Na kraju sam ipak obrisao sliku, nisam baš tolika budala 
Sad, nekom to bude simpatično, nekom čudno, al' uvek imam osećaj da je glupo 
