Poslao: 02 Jun 2014 18:08
|
Hvala ti Bobo, naravno, tek ću sad da se bacim u akciju Ovu sam danas kulirao , ali vidim da joj to pomalo smeta , vidi da sam prestao da obraćam pažnju na nju
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Avg 2014 15:31
|
Večeras sam je sanjao Nzm zbog čega, potpuno sam i zaboravio na ortake iz bivšeg razreda (dobro, video sam njenu sliku na FB pre neki dan, ali ne verujem da je zbog toga...) i san teče ovako: radnja se dešava na nekom mestu sa puno garaža, ja stojim u jednoj i drugu se poveravam kako mi se sviđa jedna devojka (to je zapravo ona), on odlazi i vraća se sa celim razredom, a ona stoji ispred njih tj . vodi ih , stane ispred mene i kaže mi nešto u fazonu: Reci mi sve, nemoj više da me zavlačiš! I ja počnem da pričam (što uopšte ne liči na mene, obično se zbunim kad treba nešto da kažem , pogotov tako) i ja počnem da pričam (a ona zeva u mene): "Ovako , ti na sve momke gledaš kao na... " i htedoh reći predmete, ali kako sam ja to govorio vrata od garaže su se zatvarala i na kraju se potpuno zatvorila i ja sam ostao u toj garaži - tu se prekida san. Ne sećam se baš detalja, možda i ne znači ništa, al' eto, čisto da zapišem u blog da ne zaboravim, lepo sam se osećao posle tog sna
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Avg 2014 21:23
|
Stojim ja na stanici danas čekajući bus i razmišljam o tome kako još nemam devojku. Kako to da se još uvek nije našla neka koja mi odgovara?! Sve moje drugarice su okej, dobro, nisu neke ribe, ali su ovako pristupačne. Ulazim ja u bus i sreća pa sednem jedan red iza, maltene na kraj, blizu prozora. Sedim ja tako i priđe mi jedna devojka (mojih godina čini mi se) i pita jel' može da sedne, al' onako baš milo se obratila I ja rekoh njoj 'može, može' i ne obratih pažnju dok ona ne sede pored mene - lepši osmeh u životu nisam video Gledam ja na moju stranu kroz prozor i smeškam se da me ne primeti , a kroz prozor pogled na njive neke Ma divota bre , reko debilu gde bleneš i ja okrenem glavu napred i krajičkom oka je posmatram i primetim da je i ona dosta uznemirena ... došlo mi na pamet da je pitam odakle je i vidim da drži telefon u ruci i da je na Fejsu -_- Okrenem glavu napred da ne pomisli da joj čitam poruke (ili još gore da zevam u nju pošto je imala neki kratak šorc) i pokušam malo da se smirim... bio sam tako smiren minut i uhvatim sebe kako grickam nokte >___< God damn it nikad nisam to radio do sad , obično se sav ispreznojavam kad sam nervozan... srećom vozač je već stigao gde treba , izleteo sam iz sedišta bukvalno i istrčao iz busa ... išao sam putem kući smejući se kao idiot, sreća da je bio već mrak pa me niko nije ni video I sad premotavam film u glavi i razmišljam: kako to da je sela baš pored mene, a bio sam na samom kraju?! kako nije zauzela neko drugo slobodno mesto nego baš to?! zašto nisam počeo razgovor !!! zašto se svaki jbn put izgubim u takvoj situaciji
|
|